ФЕЉТОН - ДЕДА ЖИКА ЈЕ ГЛАСАО ЗА ЉУДЕ, А НЕ ЗА СТРАНКЕ: Добрица био заслужан за оснивање култних часописа, позоришта, па и музеја

СЕЋАМ се његових нерасположења кад год би се враћао са неког пута из свог завичаја. Био је заиста несрећан нарочито због неизвршене урбанизације.

Фото: Породични арахив Ане Ћосић Вукић

Интересантно је да га никад није љутило што су, после сваког одласка у Велику Дренову, сељаци које је сусретао или који су долазили да га виде позивани на разговоре у Службу државне безбедности. Знао је да су морали да „цинкају“, али према њима, као и према другим људима из „Службе“, није имао одбојност. Говорио ми је да зна да су долазили код њега са задатком и није им замерао. Чини ми се да га је то чак и забављало. Знам ко су ти људи – углавном су мртви, али следећи свог оца нећу да их именујем јер, како је он у таквим приликама говорио: „Они имају децу“.

Није био равнодушан према судбини свог завичаја, посебно Врњачке Бање и Крушевца, и много труда је уложио да покрене нешто од општег значаја: културног и урбанистичког. Ти његови заиста велики напори нису забележени у летописним публикацијама тих градова, као ни Београда, у коме је заиста био заслужан за оснивање култних часописа, позоришта, па и музеја (НИН, часопис „Дело“, Београдско драмско позориште, Атеље 212....).

ДОПУНИЛИ смо приче о његовим родитељима. Мајци је посветио један роман (четврту књигу "Време смрти"), а оцу је остао и у томе дужан. Написао је за мене:

– Био је човек оштре интелигенције, бујне маште, великих планова, необичних амбиција. Осим изградње куће 1937. године, ниједан већи циљ није остварио. Био је сељак који је у кући имао писаћи сто, малу библиотеку са књигама из пољопривредне струке; био је претплаћен на два пољопривредна листа, сарађивао у „Тежаку“, на пољопривредним изложбама добијао високе награде за највећи грозд у Југославији и китникес од дуња, оснивао земљорадничке произвођачке задруге, дружио се са инжењерима агрономије. Замисли сељака који је толико презирао град и чиновнике да мене није хтео да упише у гимназију да не бих постао „мастиљара“ и „мајстор – плајваз“, него ме је послао у виноградаско-воћарску школу да изучим за економа на свом имању у Великој Дренови. Није био срећан када сам после рата био народни посланик, а било му је драго и важно што пишем књиге, које, по његовом суду, „добро склапам“ и људи их читају. Није се супротстављао мом прихватању комунистичке идеологије, ни одласку у партизане, иако политику није волео. Гласао је за људе, а не за странке. Био је великодушан, широк човек, лаковеран дозлабога, добричина, сваком је хтео да помогне и оно што не може. Био је вечито дужан, а стално је зајмио беднијима од себе. Ћудљив и непредвидљив...

ЗА ВРЕМЕ Првог светског рата био је у немачком заробљеништву, добро упознао немачко село, негде код Штетина имао велику љубав са ћерком свога газде, која му је родила дете, нисам тачно сазнао да ли мушко или женско. Знао је врло добро немачки језик. По завршетку Првог светског рата, иако је био јединац, покушао је да побегне у Немачку пре женидбе са мојом мајком, најкраће речено: твој деда Живојин – Жика Ћосић био је истински германофил. Немачкој окупацији није се радовао, али јој је придавао пуну легитимност. Био је рат и у њему је победио јачи. Нашу припрему за устанак и борбу против Немаца, сматрао је неозбиљном. „Немци су нас победили“, говорио је. „Они су велика сила и то је нормална ствар да велики побеђују... “ Тако је говорио мој отац, али ми није забрањивао да се бавим послом који он није уважавао и о чијим исходима је рђаво мислио.

КАДА  је требало да пођем у одред, било је то вече 14. септембра, позвао сам га и рекао му да идем у партизане. Седели смо на степеницама куће. „Добро, када си већ одлучио да изгубиш главу, кажи ми зашто баш идеш у партизане? Видим и чујем има у Србији њих повише који носе пушке. Имаш четнике, љотићевце, недићевце, чујем и за неке друге ништаке и празноглавце, па можеш и са њима, зашто баш мораш у партизане? Свеједно ти је с којом ћеш српском сортом да погинеш.“ Мој отац је имао много смисла за иронију и цинизам, модерно речено, он је био природни, чисти нихилист, па сам прихватио његов тон и рекао: „Знам да постоје све те сорте које носе пушке. Али ја сам изабрао комунисте и хоћу са њима да изгубим главу.“ „Добро, синко. Пунолетан си и имаш право да изабереш где ћеш да изгубиш главу“ ... Устао је и пружио ми руку да се рукујемо. „Ти знаш да Немци пале куће онима који су отишли у партизане и укућане им терају у логор. Саветујем ти да сутра изнесете ствари у комшилук, а Рада и Богосав нека не бораве у кући и авлији, да их Немци не похватају“, рекао сам му. Он ми је узвратио: „А зашто мени Немци да пале празну кућу? Нећу ништа да изнесем. Оћу да изгори пуна кућа...!“. Руковали смо се, он је отишао у стару кућу да спава, а ја сам остао да разговарам са мајком и растанем се са њом. Ујутру, када сам отишао у рат, оца нисам видео. Не знам да ли је спавао.

ЗАДИВИЛО ме је величанствено, оригинално апсолутно јединствено понашање мог деде. А знам да ту хладнокрвност и циничну равнодушност није потврдио ни у једном свом поступку према свом непослушном сину.

– Није ме прекоревао за то што радим и није кукумавчио иако су му четници претили клањем. У лето 1944. године, када су одлучили да га закољу као „комесаревог оца“, он је отишао у илегалу. Крио се по кукурузима и шумарцима дреновским и околним. Његови јатаци су му са комадом хлеба и сира доносили по флашу ракије. Пропио се. Тако је дочекао ослобођење.

КАДА смо 1949. и 1950. године основали у Великој Дренови сељачку радну задругу „Црвени октобар“, он је следећи сина и у миру, ваљда зато што је "крив што син постоји", без јачег отпора ступио у дреновачки колхоз, био у бригади за `ситну стоку` и пио, пио...

СУТРА: ЈЕДИНИ КОМУНИСТ МЕЂУ ГОСПОЂАМА

Препоручујемо

Фељтон

1 0

ФЕЉТОН - ЗБОГ ЗАВИЧАЈА СЕ ВОЛИ НАРОД КОМЕ ПРИПАДАШ: Добричина планина је била Гоч, одакле је први пут видео целу моравску долину

07. 06. 2023. у 18:00

Фељтон

1 2

ФЕЉТОН - ПИСАЦ КОЈИ СЛУША ОЦЕНЕ СВОГ ДЕТЕТА: Због антититоистичког ангажмана био је нападан готово три деценије

04. 06. 2023. у 18:00

Фељтон

1 2

ФЕЉТОН - ПИСАЦ КОЈИ СЛУША ОЦЕНЕ СВОГ ДЕТЕТА: Због антититоистичког ангажмана био је нападан готово три деценије

04. 06. 2023. у 18:00

Фељтон

0 3

ФЕЉТОН - ПОЗИВ МУСЛИМАНИМА ДА СВАКО УБИЈЕ ЈЕДНОГ СРБИНА: Цивили умирали од хитаца топова и снајпера Изетбеговићевих снага

01. 06. 2023. у 18:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације