ФЕЉТОН -НАТО СНАГЕ ПОСТАЈУ ЧУВАР НОВОГ СВЕТСКОГ ПОРЕТКА: Немачка је била једина држава која је жалила што није испалила метак на Балкану

ПОЧЕТКОМ 1993. го­дине, на једној конфе­ренцији Међународног центра у Бриселу, немачки по­сматрач, Штефан Егердингер, је рекао: „Једина држава која жали што није могла да испа­ли метак на Балкану (Немачка тамо није имала трупа) јесте у ствари држава која извлачи највише користи из ситуације.

Ричард Холбрук и Ворен Кристофер, Фото "Профимедија"

Она је ту почела ’врућу’ фазу нове поделе света. Она се на­лази у најбољем положају због свог географског положаја и своје агресивности. Немачка је добила успостављање две вазалске државе на Балкану. Могли бисмо се запитати да ли ће друге велике силе при­хватити ту ситуацију.“ Одго­вор ће убрзо уследити.

Десетог фебруара ’93, Во­рен Кристофер, министар иностраних послова нове Клинтонове администрације, одређује у шест тачака нову америчку политику. Она не одбија отворено план европ­ских преговарача. Јер сам Кристофер инсистирао је на томе да не доведе у озбиљне тешкоће Бориса Јељцина, који се борио са опозицијом која се поистовећивала са српским интересом. Али, именујући специјалног изасланика (Ре­џиналда Бертоломјуа), Сједи­њене Државе јасно стављају до знања да оне подржавају муслимане.

Деветнаестог фебруара, одлучено је о ваздушним на­падима на Србе. Да би их оправдао, Клинтон изјављује: „У нашем је интересу да пока­жемо да НАТО, највећи свет­ски војни савез, остаје креди­билна сила за мир у времену након Хладног рата“. Циљ је у ствари: 1. Да се Сједињене Државе (а не Немачка) поно­во поставе као гравитациони центар југословенског питања. 2. Да се покаже како је НАТО нови полицајац способан да наметне свој закон у целој Источној Европи. Уосталом, истог тог 19. фебруара, један званичник ОУН изјављује аме­ричком писцу Миши Гленију како је ултиматум НАТО „ис­то толико повезан са потребом да се одржи лекција Русима колико и са стањем у Босни“.

А, ПРЕТХОДНОГ дана, "Њујорк тајмс" навео је једног високог официра бошњачке војске: „Немамо илузија у по­гледу америчких намера у ре­гиону. САД хоће да успоставе војно присуство на Балкану.“ Најзад, у истом тренутку, Сје­дињене Државе смештају три стотине војника у бившу репу­блику Македонију. Један угле­дан македонски политички коментатор указује: „Не прође ниједна седмица а да нам неки амерички генерал са четири звездице не дође у посету“.

Сједињене Државе 28. фе­бруара, бациле су падобра­нима 21 тону намирница на исток Босне. Ради се о првом једностраном деловању Сје­дињених Држава од почетка сукоба. Али, наведени ху­манитарни разлози само су изговор. Реч је о почетку по­новног војног преузимања си­туације од стране Сједињених Држава.

У том тренутку, са свих страна упозоравају: интер­венција САД продужиће рат. Француски генерал Моријон, који командује ОУН на ли­цу места, најављује да ће тај амерички план „довести до експлозије“. "Њујорк тајмс" од 24. фебруара признаје да ту генералову анализу „широ­ко деле сви војни стручњаци“. Он додаје да ће деловање Сје­дињених Држава „променити равнотежу зараћених страна у корист Бошњака“ (што у за­падњачком речнику означава муслимане).

ДАКЛЕ, по трећи пут интер­венција Вашингтона погорша­ва рат. А, овога пута, то кажу бројни европски званичници. Међутим, Вашингтон наста­вља. Који је његов стварни мотив? Подсетимо се да је Пентагон утврдио као задатак Сједињених Држава да „доми­нира светом“... У марту ’93, је­дан утицајни белгијски дневни лист (Het Financieele dagblad) из пословног света анализира: „Дакле, дошли смо до тачке у којој ће се Сједињене Државе активно ангажовати у југосло­венском рату премда је пред­седник Буш у почетку говорио да се тај проблем тиче само Европљана. Требало је да они предузму иницијативу. Аме­ричка одлука преокреће ства­ри. Америка хоће да преузме руковођење: Европљани могу, ако то желе, да сарађују. То је исти поступак као и током Заливског рата и операције у Сомалији. Америчка влада ин­тервенише једино ако је упра­вљање у њеним рукама.“

У ствари, разлог интер­венције Сједињених Држава умногоме превазилази Босну. Исте цитиране новине обја­шњавају: „Није немогуће да се руска спољна политика кре­ће у јасном антиамеричком правцу. И да је из тог разлога Америка одлучила да се више позабави ратом у Југославији. (...) Већ се говорило о томе да се начини нова ’гвоздена за­веса’ између Запада и Истока Европе, рачунајући ту и Ру­сију и друге бивше совјетске републике. (...) Уосталом, то се подудара са привредном рецесијом која Западну Евро­пу разголићује пред јефтиним увозом са истока, посебно ка­да је у питању црна металур­гија.“ Ево шта је јасно: интер­венција Сједињених Држава у Босни је пре свега упозорење. Свима онима који, на истоку, размишљају о томе да се по­буне против Новог светског поретка.

У МАЈУ, Ворен Кристофер започиње европску турнеју. Он предлаже избор lift and strike. С једне стране, укинути забрану на увоз оружја како би се помогло муслиманима, с друге стране, напасти српске положаје. За узврат, каже да је спреман да прихвати Солтен­берг - Овенов план. Французи и Британци одбијају. Плаше се да њихови војници не буду ухваћени између две ватре: „Неки, иронично говори Ален Жипе, француски министар спољних послова, су у авио­нима и испуштају бомбе; дру­ги и посебно Французи, налазе се на терену.“ Кристофер је хладно примљен у европским главним градовима.

Тај Кристоферов план прихватила је Немачка. Без тешкоћа јер она није имала војнике на лицу места. Али 22. маја, појављује се један нови „план заједничког дело­вања“, предвиђајући између осталог успостављање сигур­носних зона. Тај план поново окупља „Француску, Русију, Велику Британију, Сједињене Државе и ... Шпанију. Немци су огорчени што су остављени по страни, утолико више што Шпанци, који председавају Савету безбедности, учеству­ју.“ Удар против Лондона и Париза, удар против Бона? Сједињене Државе играју игру равнотеже како би пове­ћале неслагања међу својим европским савезницима.

БЕЛГИЈСКИ недељник "Те­лемастик" је објавио интер­вју са белгијским генералом Брикмона који је заповедао снагама Уједињених нација у Босни од јула 1993. до јануара 1994. године

- Да ли сте једног дана пове­ровали у крај борби?

Генерал Брикмон: - У ав­густу '93. успели смо да сми­римо фронтове. У септембру, преговори су били врло близу да до тога доведу. Чак су и за­тражили од нас да припреми­мо дворану у којој је требало да се потпишу споразуми. Ондашњи план Столтенберг- Овен предвиђао је поделу Бо­сне на три покрајине унутар једне исте државе.

Сви су спасавали образ. Се­ћам се говора председника Изетбеговића који је говорио:

„Прекинимо борбе, лакше ће се окончати преговори". Али, десило се нешто што је све преокренуло, вероватно је неко уверио једну или другу страну да може да победи на терену. Али да би се победи­ло на том босанском терену, треба прихватити да се ратује десет година.

ОСЛАБИТИ СРБИЈУ

ВЕЛИКА већина америчког еста­блишмента није била за слање војника на југословенско тло. Плашили су се свеопштег парти­занског ратовања, једног новог Вијетнама. Зато ће се Вашингтон предузети другачији ред корака: по сваку цену ослабити Србију, забраном увоза оружја умањити отпор српског становништва у Босни и Херцеговини и нарочито окончати сукобљавање између хрватских и муслиманских снагa.

СУТРА: ВАШИНГТОН УЗИМА КАРТЕ У СВОЈЕ РУКЕ

Препоручујемо

Фељтон

0 8

ФЕЉТОН - ЛОРД ОВЕН ОПТУЖУЈЕ СЈЕДИЊЕНЕ ДРЖАВЕ: Американци су знали су муслимани стварни починиоци злочина на пијаци Маркале

17. 05. 2023. у 18:00

Фељтон

0 1

ФЕЉТОН - ВАШИНГТОН ИГРА НА МУСЛИМАНСКУ КАРТУ: Тајни састанак Регана и папе Јован Павле II 1982. године одредио судбину Источне Европе

16. 05. 2023. у 18:00

Фељтон

2 7

ФЕЉТОН - ЈЕДАН ВАНЗЕМАЉАЦ ПРИСТИЖЕ У БЕОГРАД: У априлу 1992. године Изетбеговић наређује својим трупама да нападну све касарне ЈНА

15. 05. 2023. у 18:00

Фељтон

0 5

ФЕЉТОН- РАТОВИ НЕ ПОЧИЊУ БОМБАМА ВЕЋ ЛАЖИМА: Генерал Колин Пауел је тврдио да је рат изазвала Америка подржавајући Изетбеговића

14. 05. 2023. у 18:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације