ФЕЉТОН- РАТОВИ НЕ ПОЧИЊУ БОМБАМА ВЕЋ ЛАЖИМА: Генерал Колин Пауел је тврдио да је рат изазвала Америка подржавајући Изетбеговића

НЕШТО ту није ишло како треба... Оно што су нам причали, било је или сувише једноставно, или сувише компликовано.

Колин Пауел је реалон процењивао срање у Југославији , Фото ЕПА

Шта су то прикривали од нас у тој лажљивој, макијавелистичкој и убилачкој игри покера?

једноставан. За све су били криви српски агресори, а велике силе биле су, чини се, изненађене тим распадом земље. Зашто је, онда, требало крити да је Бон - подржавао, финансирао и, чак, наоружавао хрватске националисте припремајући отцепљење?

Или се, пак, све стављало на рачун чувених „вековних етничких мржњи“: Срби, Муслимани и Хрвати никада нису могли да живе заједно у миру. Што су историчари оповргавали.

„Национализам“? Свакако, али, одакле је потицао и зашто је избио управо тада ? То је важно питање за све нас, јер се реакционарни национализам и расизам множе у овим кризним временима. Укратко, та поједностављена објашњења ништа не објашњавају. Кључ тајне лежи негде другде.

Ако се изближе погледа, овај рат изгледао је пре веома компликован. Чак и несхватљив. На пример, говорили су нам да се велике силе „не занимају за Југославију у којој нема нафте“. Али у том случају, зашто су Сједињене Државе вршиле притисак на муслиманског руководиоца Алију Изетбеговића да не потписује никакав мировни споразум па да се тако рат продужи? И зашто су исте те Сједињене Државе на крају наметнуле у Дејтону један план који су биле одбиле три године раније?

НЕСХВАТЉИВО? Само ако се узме званична медијска верзија здраво за готово. Јер ратови не почињу бомбама, већ лажима. Фељтон који је пред читаоцима „Новости“  почиње проверавањем онога што су рекле америчке, француске, белгијске... телевизије и новине.

Лажи средстава јавног информисања биле исто тако огромне као и лажи о Заливском рату.

Оно ће открити механизме и циљеве те дезинформације. Неопходно је подићи вео. Можемо ли допустити да нас лажу уздуж и попреко приликом сваког војног мешања?

Шта је заправо скривано од нас: стварне интересе великих сила. И њихове тајне смицалице током ове четири године рата. Затим одакле потичу ти чувени „национализми“. Какве привредне и финанијске интересе прикривају? Можемо ли извући ћемо опште поуке... Да ли ће тај рат поново букнути? Да ли се Европа југославизује? Који нам ратови прете?

Јер Југославија је послужила као заморче. Не кажемо то ми, већ управо генерални секретар НАТО-а, Хавијер Солана: „Оглед извршен у Босни може да послужи као модел за будуће операције НАТО“. Где се то припремали да зарате?

ЗАШТО  је рат тако дуго трајао у Југославији? То се често објашњавало незаинтересованошћу великих сила. Ми мислимо, напротив, да се то дугује супарништву између тих великих сила. И нарочито борби иза кулиса између Бона и Вашингтона. Улог: ко ће бити кум Балкана?

На почетку сукоба, став Сједињених Држава изгледа потпуно противречно. У априлу 1991, њихов амбасадор у Југославији, Ворен Цимерман, изговорио је пред свим челницима Љубљане, говор који је упозорио Словенце на опасност од независности.  Али, 5. маја, САД обустављају помоћ јединственој Југославији. Међутим, пет дана касније америчко Министарство иностраних послова даје изјаву у којој означава југословенску армију као „чинилац мира и стабилности“. Противречности овде не престају. Двадесет четвртог маја, Џејмс Бекер, амерички министар Иностраних послова, објављује поновну помоћ Сједињених Држава, али Србија је из ње изузета. Насупрот томе, 21. и 22. маја, он одлази у Београд, где најављује руководиоцима сецесионистичких република, Словенцу Милану Кучану и Хрвату Фрањи Туђману, да Сједињене Државе неће признати њихову независност.  Заиста, три дана касније, када Загреб и Љубљана усвоје свечану изјаву о независности, Вашингтон „жали“ и потврђује да их неће признати.

Једва два дана касније, борбе почињу у Словенији. Југословенска савезна армија интервенише како би очувала границе земље, како јој, уосталом, налаже Устав. Бекерова посета даје зелено светло тој интервенцији југословенске војске. Амерички пословни човек Џорџ Сорош, веома активан у бившој Југославији, то потврђује: „Недељу дана пре почетка непријатељстава, амерички функционери су ми рекли да, ако војска интервенише, проглашавајући ванредно стање и организујући савезне изборе, Сједињене Државе у томе неће видети велику сметњу.“

Дакле, заиста је супарништво између великих сила овај рат учинило могућим. Бон га је започео помажући сецесионисте, Вашингтон је понудио више подржавајући одговор Београда.

Како објаснити те очигледне противречности у ставу САД? По мишљењу француских писаца, Џејмс Бекер је, током те посете Београду, тврдио да су Сједињене Државе за јединство и демократију у Југославији, али да ће, ако буду морале да бирају између једног или другог, одабрати демократију. Шта се стварно крије иза тих речи?

Треба знати да су, крајем ’80-тих година, Сједињене Државе и Међународни монетарни фонд (ММФ) којим су оне управљале, захтевали да Југославија убрза своје прокапиталистичке реформе. Дакле, ова земља отпочела је такве реформе много пре својих источних суседа, југословенски радници већ су их били горко искусили, а то је изазвало протестне штрајкове.

У СЕПТЕМБРУ 1995, Колин Пауел, некадашњи шеф главног штаба војске Сједињених Држава, закључује да се у суштини рат савршено могао избећи и да га је проузроковало учешће САД на страни Изетбеговића:

„Највећа грешка била је признати све те државице. Срби из Босне имали су добрих разлога да се забрину за своју будућност у држави у којој су преовладавали муслимани. Услови који су сада добијени за мир могли су бити дати и три године раније."

Коментар, 1995, америчких новина Њујорк тајмс: „Да је Паул био председник 1991, можда не би било рата или у сваком случају он не би толико ескалирао јер генерал не би дозволио да се Сједињене Државе умешају ни на једној страни."

Коментари, 1995, америчких новина Интернешенел Хералд трибјун: „1. Западна Европа, коју је предводила Немачка, са Вашингтоном ван игре, признала је једну нову Босну, под муслиманском управом, знајући да се Срби боре да је напусте. 2. Срби из Босне тражили су право које су босански Муслимани и Хрвати били добили. 3. Од почетка, Запад је ангажовао сву своју снагу против Срба из Босне".

Ето шта објашњава став САД. Бекер говори о „демократији“ у Југославији, циља на убрзавање реформи погодних за западни капитал. Када говори о „јединству“, изражава убеђење да ће интереси Сједињених Држава бити боље подржани у оквиру јединствене Југославије. Када каже да више воли демократију од јединства, то значи ово: ако Југославија не попусти пред диктатом Сједињених Држава, ми ћемо је распарчати.

ПРИЈАТЕЉ СРБИЈЕ

АУТОР овог фељтона Мишел Колон је белгијски новинар и есејиста. У својим књигама упорно доказује да велике силе изазивају сукобе широм света зарад својих политичких и економских интереса. Велики је пријатељ наше земље и један од најбољих познавалаца гео-политичких прилика у свету. Мишел Колон је устао против интервенције НАТО  у СР Југославији 1999. Организовао је мрежу грађанских посматрача у Југославији и у Ираку.

СУТРА: ЈЕДАН ВАНЗЕМАЉАЦ ПРИСТИЖЕ У БЕОГРАД

Препоручујемо

Фељтон

0 2

ФЕЉТОН - КАКО СУ БРАВАРИ ПОСТАЈАЛИ ЧАСОВНИЧАРИ И МЕХАНИЧАРИ: Некада си могао данима да будеш без кинте у џепу, и шта - ништа!

11. 05. 2023. у 18:00

Фељтон

0 0

ФЕЉТОН - УРБАНИ ЏИН У ОВОМ ВЕКУ НУДИ НОВИ ОБЛИК ЖИВОТА: Чубурци су добили битку за продужење живота платану старом преко 150 година

10. 05. 2023. у 18:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације