ФЕЉТОН - РАДИЛО СЕ ПОД УДАРИМА КРСТАРЕЋИХ РАКЕТА: НАТО је са неба на Србију "неселективно" истоварао смртоносне пројектиле
ПРВА бомба која је експлодирала негде у Батајници, ваљда на војном аеродрому, створила је некакав условни рефлекс: сваки па и најмањи прасак био је знак да без обзира где сам и које је доба утрчим у аутомобил и одјурим у термоелектрану.
Становао сам само на пет-шест километара удаљен од ТЕНТ „А“ електране, па ми се чини да сам стизао док је далеки ехо експлозија још трајао. Када причам о том периоду, о тих једанаест недеља, стално помишљам да све што бих рекао не може довољно верно да одслика оно што сам преживљавао.
Био сам тада директор Јавног предузећа ТЕНТ, а у њему су тада, као и данас, биле термоелектране „А“ и „Б“, термоелектране „Колубара А“ и „Морава“, термоелектрана у изградњи „Колубара Б“ и Железнички транспорт. Тих дана у вођењу фирме нисам имао проблема са људима, иако су радили под бомбама и непрекидним прелетима авијације и крстарећих ракета дуж реке Саве. Били су на својим радним местима, упркос свему. Иако су остали анонимни, они су истински хероји тог времена. Проблеми су били горе на небу, одакле су на Србију истоварили свашта, од софистицираног оружја па до ђубрета. Радило се и у време ваздушне опасности, готово нормално... Једноставно нисмо веровали да би могли да бомбардују енергетска постројења у којима сваког момента ради на стотине људи. Тек после ракетирања зграде РТС и погибије шеснаест радника Телевизије, несрећних цивила, схватио сам да бисмо и ми могли да постанемо мета, да је њихово „селективно бомбардовање“ сасвим неселективно, да не поштују никаква правила. Али, наставили смо са радом, као и до тада, мада нам је у подсвести била присутна зебња да би делови ЕПС могли постати мете...
ПРВИ озбиљан шок је био када су на разводно постројење 220/400 kV бацили високопроводна влакна... Сви блокови који су били у раду испали су из погона. Главна брига је била безбедно зауставити блокове...При томе нисмо знали шта се догодило, знали смо да је узрок разводно постројење, али не и шта тачно...Свуда је био мркли мрак. Испред капије постројења било је десетак људи, нико није знао шта је унутра, нити је ко улазио кроз капију. Унутра се дешавало нешто готово мистериозно. Али није било избора. Никола и ја смо ушли, осветлили рефлектором прво далеководно поље и занемели. Као да смо ушли у филм страве и ужаса, на светлу од лампе су се лелујале нити налик на паучину, и то докле око допире. Нисмо знали шта је то, да ли је отровно, радиоактивно...
И пре него што смо их позвали, радници су почели спонтано да се окупљају, и то не само они који су радили на постројењу. За кратко време је ту било пар стотина људи, дотерани су додатни агрегати за струју, монтирани рефлектори, осветљен већи део постројења, и тек тада је постало јасно колико је заправо проблем велики. Целокупна површина разводног постројења, преко десет хектара, била је „посејана“ високопроводним влакнима која су доспела до сваког прекидача, раствљача, трафоа, изолатора... Изгледало је још страшније него у мраку.
И тада се појавио један од радника који су радили на чишћењу терена и питао да ли може да се обезбеди већа количина брезових метли...Тако је почела акција грубог скидања „паучине“ метлама, рукама и свакојаким приручним средствима...
СТРАТЕЗИ И МЕТЛЕ
РАДНИЦИ, који су и у време ваздушне опасности, стално били на својим радним местима, после „сејања“ високопроводних влакана, почели су да збијају шале на рачун стратега НАТО који су ангажовали силне научнике и стручњаке, потрошили огромна финансијска средства да створе једно тако софистицирано оружје које се, само после пар сати дејства, скидало метлама и сличним приручним помагалима...
ТЕШКО је из тог периода издвојити нешто што је посебно, сваки дан је био изазов за себе, али једну епизоду никада нећу заборавити. Било је касно вече. Падала је киша. Одједном, звони телефон, јавља се портир и каже да му је дошао човек који каже да је министар... И заиста, дошао је министар енергетике Живота Ћосић. Каже да иде право из кабинета владе и да доноси један посебан задатак. Објаснио је о чему се ради и шта ми у ТЕНТ морамо урадити да би се проблем решио. Коса ми се дигла на глави.
Наиме, у делу „Прве искре“ у Баричу код Обреновца, који се бавио хемијском индустријом, налазила се већа количина специјалне течне материје, која је требало да се користи при одређеним хемијским процесима, која ако се испусти у ваздух испарава и од тих пара које су отровне не постоји ефикасна заштита. Имајући у виду да је „Прва искра“ већ бомбардована у пар наврата, постојала је оправдана бојазан да би цистерне са том материјом могле бити погођене, што би угрозило шири регион рачунајући и Београд.
Задатак је био да се та материја транспортује до ТЕНТ у специјалним вагонским цистернама, а да се одатле железничким транспортом превезе на безбедну локацију. Проблем је био што из круга „Прве искре“ није постојала могућност транспорта железницом, а ТЕНТ је најближа локација за такву могућност... Договор је био да се то ради у максималној дискрецији, али то није било баш могуће јер је било потребно, хитно, укључити већи број људи, тако да је брзо процурела вест да се „нешто догађа“.
У име радника смене, који су непрестано били на послу, без обзира на ваздушну опасност, дошао ми је један шеф смене да ме обавести да радници питају шта се то дешава и има ли разлога за бригу. Ни сам нисам знао шта да му кажем, па сам замолио директора „Прве искре“ да пошаље неко стручно лице које би нам дало ближе информације. Дошао је један технолог који је објаснио о каквој се материји ради, какве су опасности и какве су мере заштите. Опис деловања те материје на органски свет је био језив...
Једна од ракета пала је недалеко од транспорта са отровном
материјом
МИНИСТАР Ћосић је био непрекидно са нама и активно је учествовао у организацији посла. Требало је негде пронаћи слободне вагонске цистерне за превоз опасних материја. Он је помогао да их обезбедимо, али требало је урадити неке преправке. Читаву ноћ су радници Железничког транспорта ТЕНТ радили на томе. Нисмо имали колосек од Барича до ТЕНТ. План је био да се железничке цистерне напуњене материјом поставе на друмски вучни воз, да се путем транспортују до ТЕНТ, истоваре на колосек и локомотивама вуку на одредиште.
Задатак друмског транспорта је добило транспортно предузеће „Бора Кечић“. Једини могући пут је водио кроз Обреновац. Тадашња градска власт је преко средстава јавног информисања обавестила грађане о транспорту. Мислим да у граду није остао нико...
Тада почиње сплет непланираних ситуација. Вучни воз од Барича до ТЕНТ је пратила полиција, возачи су возили сасвим споро. На скретању код цркве у Обреновцу возач је морао пажљиво да маневрише и баш тада се догађа невероватна случајност. НАТО авиони су гађали неке циљеве у Остружници, једна од испаљених ракета је изгубила вођење и на очиглед присутних почела да се врти у ваздуху и да слободним падом пада у црквену порту.
Сви који су то видели били су сигурни да гађају вучни воз, на срећу била је случајност. Поред свега, возач је наставио да вози. Та иста цистерна је по доласку у ТЕНТ имала још један инцидент. При спуштању на колосек пукла је сајла и цистерна свом тежином слетела, али на срећу остала је на точковима.
СУТРА: ОБИЧНИ, МАЛИ ЉУДИ СУ ОБНАВЉАЛИ ЖИВОТ
МЕРКЕЛОВА ПРОГОВОРИЛА О ПУТИНУ: Једну ствар посебно истакла - "Имао је осећај за то"
БИВША немачка канцеларка Ангела Меркел описала је у својим мемоарима први сусрет са Доналдом Трампом, а такође је говорила о руском председнику Владимиру Путину и Украјини. Одломке из књиге објавили су немачки медији.
21. 11. 2024. у 11:45
РУСИЈА ПОСТАЛА ГЛАВНИ "ИГРАЧ" У ЕВРОПИ: Ово се десило први пут од пролећа 2022. године
РУСИЈА је у септембру први пут од пролећа 2022. постала главни снабдевач гасом Европске уније, преноси РИА Новости, позивајући се на податке Евростата.
21. 11. 2024. у 11:32
ДЕСИЛО СЕ ЧУДО: Кренули да му искључе сина са апарата, отац УЛЕТЕО СА ПИШТОЉЕМ у болницу (ВИДЕО)
ЛЕКАРИ су рекли да за њега више нема наде и наложили су да се искључи с апарата за одржавање виталних функција, али то његов отац није могао да дозволи, упркос томе што се младићева мајка, Пикерингова бивша супруга, сагласила са докторима.
21. 11. 2024. у 15:31
Коментари (0)