ФЕЉТОН - АРТЕРИЈА ЕЛЕКТРОПРИВРЕДЕ ПРВА НА УДАРУ НАТО СИЛЕ: Људи чисте графитна влакна, док падају бомбе

ТЕШКО је оживети сећања на тај страшни период у животу и раду како појединаца тако и фирме „Електроисток“, која се као артерија електро- енергетског система нашла прва на удару НАТО сила.

Фото: Из књиге "ЕПС током НАТО агресије"

Као и свако сећање, бледе ружне слике, а оне лепе и емпатичне избијају у први план. Није претеривање кад кажем да су нам се колеге из целе Европе дивиле, а наш реферат на Међународној CIGRE у Паризу 2000. године о нашем раду у условима ратних разарање испраћен је аплаузима целе сале. Посебно интересовање су показале колеге из Шведске и Швајцарске који су својим доласцима код нас желели да се ближе упознају са нашим поступцима и мерама које смо предузимали у тим тешким условима.

Почетком тих деведесетих година наш ЕЕС је радио као изолован систем без интерконекције са мрежом UCPT, као последица санкци- ја према нашој земљи. Наравно да је такав рад условио  нестабилан рад система, што је од свих предузећа у ЕПС  тражило додатне напоре и знања, а посебно од колега у Дирекцији за управљање. У циљу бржег реаговања на ситуације када је долазило до делимичних распада система, колеге из Дирекције за управљање и „Електроистока“ су израдиле „Упутство о поступцима у раду ЕЕС-а при распаду и успостављању система“. У даљем раду урађена су и детаљна „Упутства о раду свих ТС 400 kV и 220 kV у нормалном раду и у раду у посебним условима“.  Важно је напоменути да је извршена и обука људства у свим електранама и наведеним ТС. Овај велики и значајан посао је створио предуслове за брзу и ефикасну акцију и у условима ратног стања.

ПОЧЕТАК  бомбардовања смо дочекали спремно, формирањем дежурних екипа у погонима преноса у Београду, Бору, Ваљеву, Новом Саду, Крушевцу и Приштини као и дежурствима инжењерског кадра у Мрежним регионалним центрима ових погона и координирајућег центра на нивоу „Електроистока“. Прва бомбардовања тзв. графитним бомбама нас нису толико изненадила, јер смо имали нека сазнања о сличним акцијама у Ираку. Међутим, изненадила ме је пожртвованост људи при чишћењу „графитних влакана“. Сећам се ТС „Београд 5“ на Бежанијској коси где смо имали проблем са околним грађанима, како да им објаснимо да не могу да помогну у чишћењу, јер су делови ТС и даље били под високим напоном.

Дежурао сам у координационом центру „Електроистока“ и у свакој ноћној смени осећао сам да, у ишчекивању напада, адреналин жестоко „ради“. Онда долази до бомбардовања ТС „Београд 3“ и уништавања шест трансформатора. Успевамо да за 45 минута вратимо напајање Београда. Ујутру по изласку из смене одлазим у Јајинце. Призор који сам угледао изазвао је језу у мени, али схватам да, уколико је наш центар мета, нема нам спаса. Упоредо са овим сазнањем одлази и трунка страха и до краја рата не одлазим у склониште. Нисам једини који је био без страха. Остало ми је у сећању једно од бомбардовања „Београда 8“ у Лештанима. Ми у центру путем телеинформационог система видимо да имамо поремећај у овој ТС. Зовем ТС и добијам информацију да је оштећен и далеководни стуб на прилазу ТС. Радио-везом зовем Мирка Ристића који се пење на стуб и питам га колика су оштећења. Одговара ми: „Не чујем те. Чекај да падне бомба.“

И није једини који је радио под тим условима. Сећам се и колега који су поправљали далеководе на Косову и Метохији под пушчаном ватром УЧК. Пожртвованост људи је била невероватна. Велики број њих је и без позива долазио у центар са питањем, где треба да се иде на интервенцију. Оних који се нису јављали на позиве или су се јављале жене да кажу да није ту или да је болестан, био је мали број.

ПОМАЛО анегдотски делује догађај са Падинском Скелом, али показује и које све мере смо предузимали и какав је био степен координације стручних служби ЕПС-а у циљу снабдевања бар приоритетних потрошача. Зове нас човек из Падинске Скеле и тражи да добије напон. Одговарамо му да нема могућности, јер пола града нема струје. Он нас пита: „Како да помузем краве?“ Па ручно, одговарамо. На то нам он, уз псовку, каже: „Дођи ти па помузи ручно 2.000 крава.“ Тек тада схватамо да је човек из ПКБ-а. Почиње координисана акција диспечера ЕПС, контролора МРЦ и диспечера ЕДБ. Напон из Румуније се преко Кикинде, Зрењанина, Панчева и Београда прослеђује до Падинске Скеле. Следећег јутра је Београд био снабдевен млеком.

Ваљда је у људској природи да се труди да ружне ствари заборави, а оне лепе задржи у свом сећању. Тако ми у очима још стоји слика трафостанице и непокошене траве која се таласа на мајском сунцу, а у устима укус чорбе од коприва коју нам је наш колега Сопић редовно приправљао. Усред најжешћих напада добијамо писмо од станара једног од солитера из улице Војводе Степе, које уз све речи похвале, па и дивљења завршавају речима: „Од сад ћемо редовно плаћати струју.“ Ово је била најлепша награда коју смо могли да добијемо и која нам је свима подигла морал.

ПЕРИОД  обнове такође заслужује да се памти и не заборави, као ни све оно што смо из рата изнели и задржали у себи. Требало је та ужасна и нехумана разарања санирати и омогућити колико-толико нормално функционисање електроенергетског система. У том периоду је, по мени, још више дошла до изражаја стручност и сналажљивост радника целог ЕПС. Ја сам био задужен за испомоћ и координацију са „Електроистоком“ - погон Нови Сад на санацији ТС 400/220/110 kV „Нови Сад 3“ и ТС 220/ 110 kV „Зрењанин 2“. Већ крајем јесени је успостављена мрежа 220 kV и подмирене тренутне потребе у Војводини, али прилазила је зима и Свети Никола, који је увек до тада престављао „шпиц“ потрошње.

Знали смо да без трансформатора снаге 400/110 kV који је био уништен, зима неће моћи да прође без редукција. Добијамо помоћ од колега из Републике Српске којима такав трансформатор није био у функцији. Са зебњом пратимо транспорт трансформатора из Сарајева, као и све дезинформације у вези са њим. Дезинформације типа: транспорт се заглавио, трафо је погођен неким пројектилом, немогућност преласка преко Дрине... Све то је само стварало додатни притисак и уносило нервозу. Најзад, кад смо угледали трансформатор на капији трансформаторске станице, дешава се невероватна сцена: сви присутни на ТС почињу да плачу. Плачемо од среће! Радницима ремонтне радионице није требало ништа рећи. Монтирали су тај трафо у рекордном року и оспособили га за рад. Војводина је Светог Николу могла да дочека у пуном светлу.

СУТРА: РАДИЛО СЕ ПОД УДАРИМА КРСТАРЕЋИХ РАКЕТА

Препоручујемо

Фељтон

0 2

ФЕЉТОН -ХЕРОЈСТВО ДВОЈИЦЕ МОНТЕРА ИЗ КНИНА: Чистећи „пучину“ из бомби поцепали панталоне и одрали и окрвавили бутине

26. 04. 2023. у 18:00

Фељтон

0 1

ФЕЉТОН - БЕОГРАД ЈЕ СТАЛНО БИО НА МЕТИ НАТО АГРЕСОРА: Имали су све податке о локацијама важних постројења

25. 04. 2023. у 18:00

Фељтон

0 0

ФЕЉТОН - ИГРА ДО ПОБЕДЕ НА КОНЗОЛИ СТУБА: Кад монтер Рака поправља далеководе оштећене у НАТО бомбардовању

23. 04. 2023. у 18:00

Фељтон

0 1

ФЕЉТОН - САЧУВАТИ ЧОВЕКА И ОБЕЗБЕДИТИ СТРУЈУ: НАТО агресор није могао да схвати како су брзо оспособљене електране

22. 04. 2023. у 18:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације