ФЕЉТОН -ХЕРОЈСТВО ДВОЈИЦЕ МОНТЕРА ИЗ КНИНА: Чистећи „пучину“ из бомби поцепали панталоне и одрали и окрвавили бутине

НА самом почетку НАТО агресије успостављена су редовна дежурства, како у свим погонима тако и на нивоу „Електроистока“. Дежурства на нивоу „Електроистока“ била су у погону Београд, на команди ТС „Београд 4“.

Фото: Документација "Новости"

 Ту су се сваког јутра састајали сви руководиоци ради договора око активности зависно од догађаја претходног дана. Прва бомбардовања наших објеката почела су још 23. априла када су разорним бомбама погођене ТС 220/110 кV  „Београд 3“ и ТС 110/35 kV  „Београд 9“, а прве такозване „хумане бомбе“ са проводним влакнима или како смо их тада звали „графитне“ бомбе, бачене су 2. маја на неколико трафостаница и разводних постројења. У току агресије увек смо после бацања „графитних“ бомби реаговали врло брзо и ефикасно, иако још ништа нисмо знали о њиховом саставу и о евентуалној опасности по људе. Чистили смо „паучину“ са проводника и опреме свим могућим средствима, рукама, моткама, метлама и сакупљањем са земље, да се по ветру паучина не би поново дизала и правила нове испаде. У највећем броју случајева све објекте истог дана поново смо стављали у погон.

После напада „графитним“ бомбама 22. маја, и то на РП 400 кV и 220 кV „Дрмно“, ТС 400/220 кV „Београд 8“, ТС 400/220/110 кV „Ниш 2“, ТС 220/35 кV „Бајина Башта“ и РП 110 кV ТЕ „Костолац А“, одржан је састанак на коме је закључено да је најгора ситуација у Нишу, где су већ пар дана само нужни потрошачи имали напон и да је трафостаница поред разорних бомби, поново избачена из погона због „графитних“ бомби. Договорено је да неко треба да оде и организује чишћење постројења. Браца Милошевић, директор „Електроистока“ ме је само погледао и није требало ништа посебно да ми каже, пошто сам се већ био доказао на ефикасном чишћењу „паучине“ на Бежанијској коси, односно на ТС „Београд 5“. Рекао сам да сам спреман и да ћу одмах да кренем. Натанкирао сам „југо“ и утоварио два канистера са горивом будући да пумпе нигде нису радиле и кренуо за Ниш.

У ТРАФОСТАНИЦИ „Ниш 2“ затекао сам део екипе крушевачких монтера и монтере из Книна, који су ту били стационирани после пада Книнске Крајине. Добар део постројења је био уништен, али је део 110 кV био сачуван, а и делови постројења 400 и 220 кV могли су делимично да се користе, али је све морало детаљно да се очисти, јер је било прекривено са доста „паучине“, па је постојала опасност да поветарац „паучину“ поново подигне и направи кратак спој на већ очишћеним деловима постројења и тако доведе до новог прекида. Имао сам на располагању доста људи, али смо имали само две ауто-корпе, које смо добили од дистрибуције из Ниша, са којима смо могли да скидамо „паучину“ са сабирница, са попречних веза и остале опреме, која је била на висини. Без корпе није могло да се ради. Највећи део монтера сам распоредио да сакупљају „паучину“ са порушеног дела постројења и са земље.

Само што су се монтери распоредили и почели да чисте, чула се сирена за опасност од напада из ваздуха. Радници су се повукли и склонили у постројење да сачекамо крај опасности. Изнад нас су на великим висинама пролетали НАТО авиони и брзо нестајали ка северу. Опасност није прекидана. Рекоше ми да се то са сиреном и опасностима понавља врло често у току дана и да прекиди врло дуго трају. Изгледи да се посао заврши у току дана, ако буде више оваквих прекида,  били су минимални. Рекао сам то монтерима и предложио им да се са радовима не прекида на сваки звук сирене, а да се повучемо само ако проценимо да је опасност директног напада реална, односно ако приметимо да авиони почну да круже изнад нас и крену у понирање. Рекао сам им да не могу ништа да им наредим и да сами могу да одлуче да ли хоће да наставимо са радовима, а они монтери који не желе, нека чекају прекид опасности и нека нам се онда придруже.Био сам врло пријатно изненађен, јер нико од монтера није одустао и сви смо кренули у постројење.

ВРЕМЕ је јако брзо пролазило и ја сам онако за себе, али гласно прокоментарисао да ћемо тешко стићи до мрака да завршимо. Чуо ме један од монтера из книнске екипе, пришао ми и предложио да он оде без корпе и да пузећи по сабирницама (два проводника у снопу) скида „паучину“. Пуниша (пословођа ДВ екипе Крушевца) одмах је одреаговао да то није по прописима заштите на раду и да се он не слаже да се тако ради. Замолио сам га да мало сачека, а монтера који је понудио решење, кога до тада нисам познавао, питао сам од кад је монтер и шта је до сада радио. Питао сам га да ли мисли да може то да одради и како то мисли да ради. Кад сам схватио да то стварно жели и верује да може, рекао сам му: „Узми опасач и пењи се“.

После пар минута јавио се још један монтер из книнске екипе и рекао да је он то већ радио на санацијама мреже у Книнској Крајини и да и он то може. Пустио сам и њега, кренули су да пузе дуж ужади на сабирницама и врло успешно да скидају „паучину“.
Посао се полако ближио крају заједно са мраком који се упорно спуштао. Нешто око 20 сати, углавном захваљујући двојици монтера из Книна, посао смо успешно завршили, а они су сишли са сабирница са поцепаним панталонама, нажуљеним, одраним и крвавим бутинама. Кренули смо у детаљан преглед постројења да проверимо да нешто нисмо пропустили.

Део постројења који је требало да се стави под напон поново сам обишао са дежурним уклопничаром и кренули смо са процедуром за укључење. Са команде сам позвао диспечера и почели смо са манипулацијама. Када је дежурни уклопничар отишао да убаци растављаче трансформатора, мрак који је већ увелико овладао, одједном се претворио у најблештавију белу светлост. Цео град је одједном био савршено лепо осветљен, чинило ми се чак боље него са најјачим сунцем кад је у зениту, а онда је тишину прекинуо низ врло јаких експлозија. Бела светлост се променила у жуту, па у жаркоцрвену.

Диспечер ме је питао шта се дешава, јер је чуо експлозије, питао је да ли нас гађају и да ли да прекинемо са укључењем. Рекао сам да још не знам шта је гађано, нисмо могли да проценимо где се то и шта дешавало, мало ћемо да сачекамо, па ћемо онда да видимо шта даље да се ради. Светло се полако гасило и град је поново утонуо у таму, а спорадично су се чуле само експлозије. Закључио сам да је напад био доста далеко од нас и да можемо да наставимо са укључењем. Наставили смо у тишини са манипулацијама и командном салом се једног тренутка после налога „укључи“, чуло громогласно „Ура“ и аплауз. Трафостаница је успешно укључена, а Ниш је усред бомбардовања прогледао и поново био осветљен.  Касније смо чули да су ракетама „томахавк“ НАТО зликовци погодили седам великих резервоара за гориво на улазу у Ниш и све их уништили.

СУТРА: АРТЕРИЈА  ЕЛЕКТРОПРИВРЕДЕ ПРВА НА УДАРУ НАТО СИЛЕ

Препоручујемо

Фељтон

0 1

ФЕЉТОН - БЕОГРАД ЈЕ СТАЛНО БИО НА МЕТИ НАТО АГРЕСОРА: Имали су све податке о локацијама важних постројења

25. 04. 2023. у 18:00

Фељтон

0 1

ФЕЉТОН - НА БЕС НАТО БОМБАРДЕРА ОДГОВОРЕНО ЈЕ ПРКОСОМ: Највише мука због "паучине" из графитних бомби

24. 04. 2023. у 18:00

Фељтон

0 1

ФЕЉТОН - САЧУВАТИ ЧОВЕКА И ОБЕЗБЕДИТИ СТРУЈУ: НАТО агресор није могао да схвати како су брзо оспособљене електране

22. 04. 2023. у 18:00

Фељтон

2 5

ФЕЉТОН - ЛОКОМОТИВА НА ПАРУ ПРКОСИ НАТО: Нападали разорним бомбама, директно гађана разводна постројења

21. 04. 2023. у 18:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације