ФЕЉТОН - БЕОГРАД ЈЕ СТАЛНО БИО НА МЕТИ НАТО АГРЕСОРА: Имали су све податке о локацијама важних постројења

У ТОКУ агресије на нашу земљу НАТО се посебно окомио на енергетику, знајући да је она основ свакодневног живота становништва и привреде.

Фото: Из књиге "ЕПС током НАТО агресије"

Разарањем електроенергетских објеката, остављајући Србију у мраку, желели су да сломе дух народа и да га врате у нека стара времена... Имали су све податке о нашим објектима, о локацији важних енергетских објеката, снази трансформатора, о најосетљивијим тачкама нашег ЕЕС и тачно су знали шта треба да се онеспособи како би потпуно или делимично прекинули снабдевање електричном енергијом.

На територији коју је покривао односно контролисао Мрежни регионални центар „Електроистока“ Погон преноса Београд налазе се четири огромна постројења која су стално била на мети агресора, а то су: ТС „Београд“ 3, 5 и 8 и РП „Дрмно“. Нападали су нас на два начина: разорним бомбама и бомбама са електропроводним влакнима.

Та слика остаће ми у сећању до краја живота. Млади руковаоци који су били на ТС у тренутку бомбардовања, били су избезумљени од страха од онога што су преживели. Део разводног постројења 110  kV није погођен, тако да сам ја преузео улогу руковаоца и, у договору са Браниславом Томашевићем који се налазио у Мрежном регионалном центру ЈП „Електроисток“ Погона преноса Београд, вршио потребне манипулације да бисмо омогућили напајање ТС 110/35 kV „Београд 16“ Филмски град и ТС 110/35 kV „Београд 2“ Жарково и тако омогућили напајање електричном енергијом тих  делова Београда.

КАДА су нас напали „графитним“ бомбама, у првом моменту смо били збуњени. Та збуњеност је врло брзо превазиђена... За време бомбардовања, кад дође до оштећења електроенергетских објеката, не пита се ни за смену, ни за радно време, ни за плату, ни за здравље. Јављају се сви који могу да помогну ... Тако је било и 2. маја у 21.45, када су бачене бомбе са високопроводљивим влакнима на РП 400 kV „Дрмно“, а 7. маја у 21.21 сати прекривена су постројења са високопроводним влакнима ТС 400/220  kV „Београд 8“, ТС 220/110/35 kV „Београд 5“, ТС 400/220 kV „Обреновац“ и ТС 220/110 kV „Београд 3“.

Није се питало ни за смену, ни зарадно време, ни за плату, низа здравље. Јављали су се сви који могу да помогну

У међувремену, ја сам већ послао људе да обиђу погођена постројења како би имали  прецизне информације. Договор је да стартујемо сунца, чим сване. Возила са корпом и возачима купе раднике Погона Београд за скидање „паучине“. Возила и возаче дају „Електродистрибуција Београд“, „Минел далеководи“, „Енергомонтажа“, „Градско зеленило“... Долазе и њихови монтери. За чишћење „паучине“ користимо метле, четке и мотке, јер једино са том „опремом“ можемо да се решимо ове напасти. На свакој од ових ТС било је минимум по педесет и више људи које је требало контролисати. Често нам се дешавало да ветар подиже влакна са неочишћених делова постројења или околног жбуња и нанесе на делове који су очишћени и под напоном. Због тога је долазило до нових кратких спојева и поновних испада делова или целих постројења.

И ДАНАС памтим ово што следи. После укључења дела постројења ТС „Београд 8“ после пола ноћи, далеководна екипа са Драгославом Лелићем требало је да оде до ТС „Београд 16“ да уради одређена развезивања. Он је кренуо први, а за њим је кренуо Мирко Ристић са по- требним алатом и монтерима. Најкраћи пут је кроз Ресник и Раковицу, поред брда Стражевица које је било стална мета бомбардовања агресора. Испред Стражевице видимо неколико великих бљесака и ми улазимо у врло опасан предео. Шта да радимо? Да станемо или наставимо? Немаш избора, налазиш се у гротлу. Притисни гас до даске, па шта буде. На путу нема никог, па је страх још већи. Лелић је стигао испред капије ТС „Београд 16“ и чека да се појави екипа. Време пролази а њих нема. Нервоза све већа. После двадесетак минута појављује се возило екипе испред њих са угашеним светлом. Мирко бесни: од Бубањ потока нас прати грување! Тукло је свуда око нас! Код „Београда 3“ је рокнуло испред нас! Је... ти и далеководе и струју! Када су после извесног времена дошли себи, попели су се на стуб висине око 25 метара и завршили потребне радове.

ТС „Београд 8“ после бомбардовања 27. маја у 20.38 претрпела је велика оштећења. Радило се неколико дана на поправци оштећене опреме. После поправке укључујемо поправљене делове постројења 31. маја око 20 сати. Крста Вуковић, директор Дирекције за производњу и пренос, Миодраг Милошевић, први човек „Електроистока“ и ја, крећемо у моју канцеларију да се договоримо за сутрашње радове. Пењемо се уз степенице и чујемо страховиту експлозију! Погледамо кроз прозор и у правцу „Београда 8“ видимо огроман дим. Седамо у кола и одмах одлазимо назад на ТС. Замало нисмо настрадали. Погођени су портали на које су били прикључени далеководи 400 kV који су пали преко кружног пута. Ужад је била на висини од око једног метра од асфалта. Зауставио нас је Мирко Ристић који је већ поставио људе са једне и друге стране пута како би спречио страдање возача са колима.

НА ПОПРАВЦИ, поред монтера Погона Београд, били су и монтери Погона Бор, „Електроисток изградње“, "Минелова" екипа и многи други. Далеководна екипа из Бора, која је била на Космету, дошла је као испомоћ и конкретно је радила на изради сабирница. Припрема се одради на земљи, а онда монтери подижу уже и повезују са изолаторским ланцем, који је претходно постављен на портал висине од око 30 метара. Радове на порталу изводи млади монтер из Бора (нажалост, после више од две деценије заборавио сам му име) и све иде по плану.

Он седи на изолаторском ланцу, везан монтерским опасачем, и таман када су сви мислили да је посао завршен, изолаторски ланац се уврће и монтер остаје да виси на опасачу. „Дизалицу, довези дизалицу!“ виче Миле Диклић из „Изградње“. Долази дизалица, али, нажалост, нема висину. Долази и друга на коју се пење Мирко Ристић, пословођа ДВ екипе Погона Београд, али и она нема висину, па Мирко користи монтерске мердевине, које качи на проводник. По њима се млади монтер спушта до корпе дизалице. Затим се њих двојица спуштају на земљу. Прилазе му другари и грле га. Он блед, као да нема „капи крви“. То му је било невероватно монтерско искуство које ће памтити до краја живота.

СУТРА: ХЕРОЈСТВО ДВОЈИЦЕ МОНТЕРА ИЗ КНИНА

Препоручујемо

Фељтон

0 1

ФЕЉТОН - НА БЕС НАТО БОМБАРДЕРА ОДГОВОРЕНО ЈЕ ПРКОСОМ: Највише мука због "паучине" из графитних бомби

24. 04. 2023. у 18:00

Фељтон

0 1

ФЕЉТОН - САЧУВАТИ ЧОВЕКА И ОБЕЗБЕДИТИ СТРУЈУ: НАТО агресор није могао да схвати како су брзо оспособљене електране

22. 04. 2023. у 18:00

Фељтон

0 0

ФЕЉТОН - СВЕТЛА ЈЕ БИЛО ОД ПРВОГ ДО ПОСЛЕДЊЕГ ДАНА РАТА: И ратни команданти бринули о стању електроенергетске мреже

18. 04. 2023. у 18:00

Фељтон

4 4

ФЕЉТОН - КАКО СУ НАТО БОМБЕ ГАСИЛЕ ЕЛЕКТРОПРИВРЕДУ СРБИЈЕ: Класична демонстрација војне необуздане силе

15. 04. 2023. у 18:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације