ФЕЉТОН - ИГРА ДО ПОБЕДЕ НА КОНЗОЛИ СТУБА: Кад монтер Рака поправља далеководе оштећене у НАТО бомбардовању

НА самом почетку, на територији Београда, бомбардовани су војни циљеви, али и околни. Приликом бомбардовања Батајнице, оштећен је и 35 kV далековод.

Фото: Из књиге „ЕПС током НАТО агресије“

Брзо смо све напојили и спремили оштећен далековод за поправку, али требало је и дозволити радове на поправци, а хоће ли поново бити бомбардовања, нико није знао. Након свих могућих провера, констатујем да тренутно нема ваздушне опасности, али неко обавештење можемо добити малтене пред непосредну опасност. Рака, вођа екипе за поправку, узима дозволу и почиње да мења оштећену опрему. Време никако да прође, зовем га и јављају се и он и диспечери. Добијам информацију да је завршио, да је на конзоли на стубу и да игра. Не могу да верујем! „Рако, зашто играш, силази!“, кад он мени: „До победе!“ Тако смо га и испратили у пензију - сви диспечери су му исписали дозволу за рад „До победе“.

Бомбардовање је кренуло, прво у сумрак и ноћу. Врло брзо смо искључивали напајање погођених објеката и напајали остале. Стиже налог - искључити расвету! ЕДБ је то могао одмах да спроведе свуда осим у Калуђерици. Искључујемо, цео Београд је у мраку, а Калуђерица светли. Звоне телефони из Калуђерице, људи су забринути, зашто је цео Београд у мраку, а они нису? Подешавамо да се јавно осветљење у Калуђерици не пали, јер је пар дана цео Београд у мраку. Долази до промене налога - укључите јавну расвету. Цео Београд светли, осим Калуђерице. Опет крећу да звоне телефони из Калуђерице. Опет су били другачији од осталих и забринути.

Остала  је анегдота: негде из центра зову да светли јавна расвета, а био је налог за гашење. Шаљемо екипу и искључујемо, констатујемо да је вероватно интелигентни пријемник самостално упалио. Ускоро поновно позив са захтевом за поновно искључење на истој локацији, поново шаљемо екипу, поновно искључујемо. Размишљам шта да радим, издајем екипи налог да сачека ако се поново укључи. Веровали или не, после пар минута долази чувар из оближњег објекта, прилази орману расвете и укључује исто. „Било је много мрачно, а већ је било случајева да се не укључи, па су ме научили шта треба урадити“, каже он. Решили смо и тај проблем.

У ТРЕНУЦИМА  распада електроенергетског система, постојала је процедура како да га поново подигнемо. Генератори, због ограничења покретачког склопа (турбина) нису могли да раде у средњим опсезима снаге, али нису смели ни да иду у преоптерећење. Срећом, ЕДБ је имао велику снагу под даљинском контролом. Након добијања напона из производње, преко преноса морали смо што пре да обезбедимо „терет“ односно потрошњу. Нажалост, таква потрошња је била непредвидљива. Због страха од целе ситуације, већина уређаја је била искључена, а онда креће укључење, оптерећење расте убрзано. Добијамо налог за хитно растерећење, јер је потрошња скочила за 50 одсто и генератори улазе у преоптерећење, могућ је поновни распад ЕЕС! Сва срећа даљинска команда ради - ЕЕС се није распао. И тако лагано научисмо и то да радимо...

Још једна специфичност рада. Након распада због онеспособљавања дела опреме због графитних влакана, Београд добија напајање из пар праваца а сваки правац има своје ограничење по максималној снази коју може да пренесе (110 kV далеководи). На основу даљинског очитавања оптерећења, правимо оптерећења „острва“ и пратимо их. Нажалост, ако одемо у преоптерећење, неопходно је да неког искључимо, такође је неопходно и да их заменимо (неке укључимо, друге искључимо)... Активност која је трајала пар дана и показала да нисмо бежали са предавања о „острвском раду“ генератора.

РАД за време „ваздушне опасности“ у прво време је представљао прелазак у склониште. Склониште, само по себи, није обезбеђивало довољно простора за комфоран рад, па смо невољно прелазили у њега. У сећању ми је остао дежурни руководилац који је инсистирао да се што пре пређе у склониште (чак и пре најаве ваздушне опасности). Једног дана долази он и позива нас на пиће (које је сам купио) у склониште, па како да одбијемо човека.

Нажалост, после бомбардовања РТС-а и наших великих трафостаница (ТС), јасно је да и ми постајемо другој страни „легитимна мета“. Поред бунта осећа се и неизвесност, притисак који је дежурни руководилац описао речима - „Само да сване“. Тада прелазимо на резервни положај који има више простора од склоништа. На срећу, ништа се није десило.

СЕЋАЊЕ на бомбардовање у Немањиној улици се никада неће избрисати. Објекте су бомбардовали појединачно, једнократно, а онда су долазиле наше диспечерске екипе, напајале шта су могле и омогућавале гашење пожара. Али, те вечери, решили су да буде другачије. У ДЦ ЕДБ, не сећам се зашто, било је доста руководилаца. Пао је мрак и онда детонација за детонацијом. Директор Петровић прилази прозору ка Немањиној да га затвори, у том тренутку још једна детонација и прозор га одбацује у унутрашњост канцеларије. Након тога, у ДЦ остају само диспечери, остали (част изузецима) нестају.

Гађан је и Генералштаб, те шаљемо диспечерску екипу у Масарикову у подрумску ТС. Поново гађају Генералштаб и шрапнели погађају у ногу спасиоце. Зовемо екипу, нико се не јавља, поново зови... нема одговора. Тишина траје предуго, вести јављају да има повређених, а они су баш ту требали да прођу, па нису ваљда толики баксузи. Пролазе минути, пали се радио-станица са траженим бројем и јављају се, опуштено нормално, очигледно да не знају шта се десило. Па, где сте за бога милога? Па, шефе, свратили до тоалета у подруму, а тамо нема сигнала. Као да ми је пао камен са срца. Ма, нека сте, да сте живи и здрави, па настависмо даље.

НЕ ЗНАМ како да тај тренутак назовем, али некако ми је запао. Дошао сам у смену, цео Београд у мраку, прича се да ће ускоро доћи нека енергија преко Панчева и Крњаче. Разматрам куда да је дотурим до ВМА на Бањици, Клиничког цента, КБЦ на Бежанијској коси и до осталих болница. Енергија стиже на 110 kV, преко Панчевачког моста прелази на 35 кУ до „Београда 6“. Како да је пребацимо до Новог Београда? Тада је постојала мобилна ТС 35/10 kV „Песак“ у близини садашњег „Хајата“. На 35 kV  нема везе, а постоји веза на 10 kV. Немам времена за превезивање, пробаћу контратрансформацију - са 35 на 10, па опет са 10 на 35. Успева - напон се прослеђује ка болницама на тој страни града.

ЈЕДНА анегдота из периода напајања Београда са 18 мегавата. Зове мене војно лице и хитно тражи напајање. Објашњавам му да смо једва напојили болнице, а да они ваљда имају агрегате. „Да, имамо агрегате, али они се виде на ИЦ камерама, зато нам и треба струја.“ После овог разумног објашњења, сложио сам се да покушам да им обезбедим струју. На моје питање где се налазе, добијам одговор: „Не могу Вам рећи, то је војна тајна.“ Ја у чуду. Па како да вас напојим ако не знам где сте, а енергије нема? Сећање мало бледи, али ова анегдота је остала.

СУТРА: НА БЕС НАТО БОМБАРДЕРА ОДГОВОРЕНО ЈЕ ПРКОСОМ

Препоручујемо

Фељтон

2 5

ФЕЉТОН - ЛОКОМОТИВА НА ПАРУ ПРКОСИ НАТО: Нападали разорним бомбама, директно гађана разводна постројења

21. 04. 2023. у 18:00

Фељтон

0 1

ФЕЉТОН - САЧУВАТИ ЧОВЕКА И ОБЕЗБЕДИТИ СТРУЈУ: НАТО агресор није могао да схвати како су брзо оспособљене електране

22. 04. 2023. у 18:00

Фељтон

4 4

ФЕЉТОН - КАКО СУ НАТО БОМБЕ ГАСИЛЕ ЕЛЕКТРОПРИВРЕДУ СРБИЈЕ: Класична демонстрација војне необуздане силе

15. 04. 2023. у 18:00

Фељтон

0 1

ФЕЉТОН - МИЛИОНСКИ ПОСАО УОЧИ НАТО АГРЕСИЈЕ: Председник Владе Србије најавио бомбардовање 24. марта

19. 04. 2023. у 18:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације