ФЕЉТОН - УЛАЗ У ТРАФОСТАНИЦУ КАО ТУНЕЛ У КУЋИ СТРАХА: Бачене меке бомбе са проводним влакнима, "паукова мрежа“ по постројењу

ПРОШЛО је више од 20 година од ратних дана када нас је НАТО бомбардовао. Многе информације и документа су заувек нестали, али су сећања на неке догађаје и данас веома присутна.

Фото: Из књиге „ЕПС током НАТО агресије“

Обично се каже да људи памте само лепе ствари и да се потискују оне ружне. То правило не важи за све оно што нам се дешавало тих 78 дана, док су нас нападали. Памте се и дани после тога, када смо подизали и обнављали уништено.

Производња и снабдевање електричном енергијом је делатност која захтева непрекидан рад рудника угља, електрана и преносног система уз стални надзор и руковање опремом. Овакви услови рада захтевају посебну организацију у току 24 сата, рад у сменама свих 365 дана, као и формирање специјализованих екипа за интервенције и одржавање. У то се убраја и заштита на раду, физичко обезбеђење објеката, као и набавка енергената, резервних делова и алата, као и превоз и исхрана запослених и на радним местима која се не могу напуштати. Цео електроенергетски систем, у коме су и термоелектране, и све наведене активности, треба да функционише и у ратним условима.

По Закону о одбрани позиви су упућени једном броју запослених војних обвезника. Посебно је важан садржај позива у коме је написано: „Отаџбина вас зове! Извршавањем ове обавезе испуњавате своју законску, патриотску и часну дужност. Одазивање на овај позив вам нико не може ускратити.“

СВИ запослени одазвали су се том позиву. Неки су отишли у војне јединице, а остали на радна места, јер је процес производње морао да се настави. Неопходан број производних радника и административног особља распоређен је у рад по сменама од 12 сати. Радна дисциплина је у тим данима била на високом нивоу. Упутствима руководстава јавног предузећа детаљно су дефинисани поступци и радње свих запослених у случају непосредне ратне опасности са циљем да се спрече повреде и сачувају животи, као и да се штета на опреми од ратних дејстава сведе на најмању меру. Неколико повређених радника од дејства бомбардовања, без панике и страха, савесно и стручно су обављали послове и подстицали друге на храбро отклањање последица разарања постројења.

И поред озбиљних утицаја на психичка и емоционална стања запослених, ниједног тренутка нико није напустио радно место, осим по наредби, у периоду непосредног ваздушног напада. На термокомандама за у прављање постројењима за производњу електричне енергије, погонско особље је непрекидно било на радним местима, као стража на војним задацима. Напуштање радних места на термокомандама прописано је само у случају непосредних ратних разарања објекта.

ЗБОГ ратних дејстава из ваздуха, два пута бацањем проводних влакана и бомбардовањем разорним пројектилима на оба разводна постројења 220 kV и 400 kV уз Термоелктарну „Никола Тесла А“,  сви блокови у тој електрани били су хаварно искључивани неколико пута. Правовременим реакцијама особља у разводном постројењу и особља у електрани, избегнуте су озбиљније повреде запослених и кварови на постројењима која нису директно бомбардована. Несебичним залагањем и пожртвовањем оспособљавани су делови разводног постројења 220 kV како би се покренули блокови 1 и 2. Осим бомбардовања разводних постројења, гађани су и стубови четири далековода 220 kV на левој обали Саве који повезују ТЕНТ А са трафостаницом „Електроистока“ на  Бежанијској коси, у Београду.

Тог јутра када су први пут гађани далеководи, у погону је био само блок 1. Бомбардовани су преостали стубови далековода 220 kV, тако да је и тај блок искључен са мреже, па је наставио да ради у такозваном острвском раду, када напаја само сопствену потрошњу која је неопходна за одржавање ватре у котлу и безбедан рад са минималним оптерећењем. Може се рећи да смо били „острво“ у „острву“, јер је и електроенергетски систем ЕПС-а био у „острвском раду“ одвојен од европске електроконекције.

У таквом погонском стању блок може да остане сат или два, при чему мора да се рад координира са Диспечерском службом, како би се видело може ли некако да се прикључи на мрежу. Никада се није догодило да се трајно и потпуно прекине веза електране и преносне мреже.  После консултација са диспечерима, донета је одлука да се блок искључи из погона. Искључење генератора у оваквој ситуацији захтева низ одговорних и хитних интервенција особља, јер потрошачи на 6 kV и 0,4 kV остају без напона. Улогу хаварног и нужног напајања потрошача за безбедно заустављање преузимају акумулаторске батерије и дизел-агрегат. И поред аутоматике, која је инсталисана за овакве погонске услове, улога руковаоца и дежурног особља је кључна за сигурно заустављање уређаја и спречавање кварова или већих хаварија у ратним условима.

НЕКОЛИКО стотина метара од ТЕНТ А налази се трафостаница са два разводна постројења 220  kV и 400 kV (повезана са два интерконективна трансформатора 400/220 kV). Преко разводних постројења повезано је шест термоблокова који производе око 25 одсто електричне енергије у Србији. Од почетка агресије, производња у електрани одвијала се у складу са потребама конзума који је у ратним данима био значајно смањен.

Први напад на електроенергетске објекте извршен је 2. маја у касним вечерњим сатима такозваним меким бомбама са проводним влакнима. Многи очевици су тренутке тог напада и покривања постројења тим влакнима описивали као појаву огромне љубичасте лопте изнад електричних постројења, уз карактеристичан звук изразито јаког електричног лука, после кога је настао потпуни мрак. Електричне заштите у трафостаници и електрани су исправно деловале, па није било видљивих секундарних последица и кварова на опреми.

Стање у електрани је било веома сложено, јер су блокови који су били у погону, нагло растерећени без помоћног напајања електричном енергијом, тако да су, после рада са сопственом потрошњом, преведени у услове хаварног заустављања, а приоритетни потрошачи су напајани дизел - агрегатима. У оваквим погонским догађајима, опрема електране је изложена екстремним електричним, термичким и механичким напрезањима која свакако утичу на преостали радни век. Истовремено је погонско особље у разводном постројењу и електрани претрпело психичке и физичке напоре који се не могу мерити нити описати.
Вести о нападу на наше постројење брзо су стигле до већине запослених, који су у року од сат-два дошли у трафостаницу да би оспособили постројења. Улаз у постројење је личио на тунел у „кући страха“, јер је са висине више од 10 метара висила густа „паукова мрежа“ од белих проводних влакана.

СУТРА: ЛОКОМОТИВА НА ПАРУ ПРКОСИ НАТО

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације