ФЕЉТОН - ЛОКОМОТИВА НА ПАРУ ПРКОСИ НАТО: Нападали разорним бомбама, директно гађана разводна постројења

ОДМАХ после бомбардовања трафостанице „Обреновац“ у близини термоелктране „Никола Тесла А“ организовано је скидање влакана, у почетку рукама а затим и метлама, што се показало као најефикаснији алат.

Фото: Из књиге „ЕПС током НАТО агресије“

Како се ближила зора, схватили смо да је веома тешко уклонити делове влакана која су пала на високе делове порталних стубова и по изолаторима далековода. Зато је у току дана ангажована механизација са платформама за прилаз високом конструкцијама. После два дана чишћења опреме, успешно су укључени далеководи и сабирнице 220 kV, што је омогућило покретање и синхронизацију блока 2 у јутарњим сатима 5. маја.

Ефикасно отклањање последица напада „меким“ бомбама као да је изазвало агресоре да понове исти напад, што су и учинили 7. маја у вечерњим сатима. Уз искуство од претходног напада и пожртвовање запослених, отклоњене су последице напада и постројење 220 kV је укључено под напон у току дана 8. маја 1999. године.

СХВАТИВШИ  да није остварио циљ и довео до потпуног прекида снабдевања електричном енергијом, агресор је почео са нападима разорним бомбама. Директно су бомбардована разводна постројења у ТЕ „Колубара“ и у Обреновцу. Прво разорно бомбардовање у Обреновцу било је 23. маја, када су погођена оба разводна постројења 220 kV и 400 kV са по једним пројектилом. Разорено је неколико порталних стубова у спојним пољима са изолаторима и сабирницама, растављачи и прекидачи, као и мерни трансформатори.

Такође је оштећено неколико кућица са управљачком и заштитном опремом. У току два дана, одвојени су оштећени делови сабирница и укључен је напон, што је омогућило рад блока у електрани А. Осам  дана касније, извршен је најжешћи напад из ваздуха са по две разорне бомбе на оба разводна постројења у трафостаници „Обреновац“. Оба постројења су претрпела велику штету, уништен је и интерконективни трансформатор 400/220 kV, а оштећена је и командна зграда.

Тог јутра се окупила група запослених и руководилаца и, без панике и страха, сагледала последице бомбардовања, направила план за хитну санацију која ће обезбедити сигурну функцију преостале исправне опреме. У току договора око радова, изнад постројења је у бришућем лету прелетео авион и бомбардовао далеководни стуб на обали реке Саве. Неколико минута после овог напада, зачула се експлозија бомбе у селу Звечка, удаљеном око три километра, где је бомбардован највећи антенски систем Радио Београда. Истог дана су формиране екипе запослених у ТЕНТ А и специјалиста из других фирми како би се оспособио део разводног постројења 220 kV.

САНАЦИЈА и модернизација трафостанице: Радило се сваког дана од јутра до вечери, а прекидало се само када је стизало обавештење о ваздушној опасности. Поуздане информације о ваздушној опасности добијане су и преко пејџера, од Савеза радио-аматера Србије.

Са великим пожртвовањем радника и ризицима по њихову безбедност, уклоњена је оштећена опрема, а затим је проверавана остала опрема са којом су формирана „нова“ разводна постројења. У појединим данима радило је више од 100 радника разних специјалности. Недостајућа високонапонска опрема набављена је од „Минел Расклопне опреме“, Београд и од „Енергоинвеста“, Српско Сарајево.

Посебан проблем је био недостатак опреме за управљање и заштиту, која је била релејног типа, произведена пре неколико десетина година већином у иностранству. На предлог инжењера и уз сагласност пословодства ЈП ТЕНТ, одлучено је да се изврши комплетна модернизација управљања микропроцесорима, који су повезани са даљинским станицама и централном радном станицом у којој је инсталисан програм SCADA. Примена рачунарске технике захтевала је и нову технологију преноса сигнала и мерених величина применом оптичких каблова.

ВРЕМЕНА није било да се прво ураде пројекти и комплетна документација, већ су електричне шеме цртане на лицу места и одмах је вршено повезивање и провера. Комплетну рачунарску опрему испоручио је Институт „Михајло Пупин“, а у сарадњи са запосленима ТЕНТ.  А, урађено је програмирање, испитивање и пуштање у рад. Све је рађено у ратним условима, без већих грешака и у изузетно кратким роковима.

Отклањање кварова и она прва, непосредна санација штете на разореним постројењима одвијала се током ратног стања. Зато се увек треба сећати тих људи и фирми. Све то су радили запослени у ТЕНТ, а и специјализоване екипе следећих предузећа: „Електроисток“ - Изградња, Београд, Институт „Михајло Пупин“, Београд, „Минел - Расклопна опрема“, Београд, Институт „Никола Тесла“, Београд, „Енергопројект Ентел“, Београд, „Термоелектро Енел“, Београд, „Минел трансформатори“, Београд, затим, „Енергоинвест“ Српско Сарајево, Електропривреда Црне Горе, „Електромонтажа“, Никшић, ЈП „Електродистрибуција Београд“ - Погон Обреновац, „Енергомонтажа“, Београд, „Јадран“, Београд и Занатска задруга „Слобода“, Обреновац.

„ЗБОГ  дејстава разорним бомбама по трафостаници 400/220 kV, на коју је прикључено шест термоблокова ТЕ „Никола Тесла“ А, прекинута је веза електране са преносном мрежом. После безбедног заустављања свих агрегата и делимичне конзервације осталих постројења, електрана је била ван погона 12 дана. За поновно кретање у погон и потпалу котлова било је неопходно да се термички припреми мазут (који је био потпуно хладан). Наиме, за коришћење мазута неопходно је да се загреје око 100°С. Како је стара помоћна котларница демонтирана пре десетак година, на сцену је ступила парна локомотива Југословенске железнице. Идеја је потекла од искусних руководилаца и железничара Железничког транспорта електране. Индустријским колосеком, којим се превози угаљ из РБ „Колубара“, стигла је парна локомотива са помоћним вагоном у коме је била посебна врста угља.

Локомотива је постављена на колосек у близини резервоара мазута и њен котао је металним цревима повезан са цевима грејача у резервоару. Рутинском потпалом котла локомотиве, појавио се беличасти дим који се уздизао изнад електране и као да је пркосио њеним високим димњацима. Када је воденом паром из локомотиве мазут загрејан, успостављена је циркулација кроз инсталације блокова 1 и 2. Прва потпала ватре извршена је у котлу блока 2 који је и синхронизован 9. јуна, као и блок 1. Парна локомотива је остала у електрани још десетак дана као нужни извор водене паре у случају престанка рада свих котлова. То се није догодило, иако је било веома сложених и ризичних стања у електроенергетском систему до престанка агресије.

СУТРА: САЧУВАТИ ЧОВЕКА И ОБЕЗБЕДИТИ СТРУЈУ

Препоручујемо

Фељтон

0 0

ФЕЉТОН - СВЕТЛА ЈЕ БИЛО ОД ПРВОГ ДО ПОСЛЕДЊЕГ ДАНА РАТА: И ратни команданти бринули о стању електроенергетске мреже

18. 04. 2023. у 18:00

Фељтон

4 4

ФЕЉТОН - КАКО СУ НАТО БОМБЕ ГАСИЛЕ ЕЛЕКТРОПРИВРЕДУ СРБИЈЕ: Класична демонстрација војне необуздане силе

15. 04. 2023. у 18:00

Фељтон

0 1

ФЕЉТОН - МИЛИОНСКИ ПОСАО УОЧИ НАТО АГРЕСИЈЕ: Председник Владе Србије најавио бомбардовање 24. марта

19. 04. 2023. у 18:00

Србија

0 1

СЕЋАЊЕ НА ОФИЦИРЕ ПОГИНУЛЕ У НАТО АГРЕСИЈИ: У Смедереву положени венци на споменик страдалим члановима 250. ракетне бригаде

19. 04. 2023. у 15:20

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације