ФЕЉТОН - СВЕТЛА ЈЕ БИЛО ОД ПРВОГ ДО ПОСЛЕДЊЕГ ДАНА РАТА: И ратни команданти бринули о стању електроенергетске мреже

СЕЋАЊА навиру кад покушамо да отргнемо од заборава не само ратне догађаје и не само људе који су у рату надмашили себе, већ и читаве развојне процесе који тек у рату покажу своју праву интелектуалну, техничку и кадровску величину.

Фото: Из књиге "ЕПС током НАТО агресије"

Тим поводом, још се живо сећам расправе, одржане у Београду, о концепту даљег развоја Електропривреде Србије после санкција 1996. године. Тада сам предложио да, пре разговора о будућности, изразимо дубоко поштовање и захвалност људима који су тадашњем електроенергетском систему посветили своју младост, знање, инат, љубав, веру и наду, што је резултирало изградњом хидро и термо електрана, преносне мреже и кадрова.[...]

Требало би напоменути да је стање ЕПС пре почетка ратова било стабилно и то по критеријумима Светске банке. Наиме, ЕПС се припремао за наставак развоја изградњом „Колубаре Б“. Да би се обезбедио инвестициони потенцијал, цена струје износила је око пет центи по kWh.  Истовремено, да би се заштитило социјално угрожено становништво, уведен је систем попуста и статус заштићеног потрошача. Финале активности на пројекту „Колубара Б“ била је његова одбрана у Светској банци у јесен 1991. у Вашингтону, што је налагала процедура за одобравање поготову тако високог кредита - од 300.000.000 долара. Била ми је част да водим те разговоре, утолико пре што је ЕПС-ова екипа била толико компетентна да експерти Банке не само да нису имали примедби на елаборат, већ су, обрнуто, имали само похвале, уз закључак да ће им наш елаборат користити за друге сличне пројекте. „Једино“ што је бацало сенку био је захтев да гаранцију изда и Република Србија - а не само СФР Југославија. Наиме, било је очигледно да они очекују распад Југославије и траже гаранта који ће опстати после распада. [...]

ЗАДАТАК ЕПС је био подељен у два приоритета: први, да очува сопствену стабилност сада као острвска електропривреда,  без размене са суседним земљама, као и без увоза резервних делова - и то у ситуацији кад су људи на селу принуђени да се греју на струју, јер им несташица дизела онемогућава да иду по дрва у шуму. Други приоритет била је интервенција на успостављању критичног снабдевања електричном енергијом на ратом захваћеним подручјима. Када се источна Славонија одвојила од Хрватске, а трафостаница „Ернестиново“ из југословенског прстена потпуно разорена - људи су остали у мраку. Онда су стручњаке ЕПС прво послали тамо да сниме ситуацију, пројектују решења, а потом и да их реализују - и то у времену кад далеководи не функционишу - енергетским кабловима на мосту преко Дунава, па разводом.

У исто време, Петриња без струје, па њу везуј према Бањалуци, а Угљевик преко Дрине за Србију... Онда се у току рата у Босни постиже хуманитарни договор са Хрватима да се струја обезбеди на принципу „сви за све“. То је лепо рећи, али у Херцеговини је оштећена трафостаница код Мостара, опет из југословенског прстена. Поново иду људи из ЕПС, прелазе преко линија сукоба, безбедност на реч. Онда реферишу да је реконструкција могућа. Упућује нова екипа са опремом и материјалом да изведе радове и, наравно, да се сви врате живи и здрави.

ИСТОВРЕМЕНО, у лето деведесете на Косову и Метохији Ругова и његова илегална скупштина у Качанику проглашавају „Устав Републике Косово“. Политичке последице до данашњег дана - знамо. У институцијама Покрајине, а посебно у привреди, настаје хаос. На основу „Декларације“ те скупштине, Албанци напуштају МУП, Трепчу, општине  јер не признају институције и поредак Републике Србије. Почињу демонстрације, нереди, саботаже - једном речју, хаос. ЕПС на Космету има моћан производни и преносни потенцијал који достиже 25-30% производње струје у Србији. Отвара се огроман безбедносни и енергетски проблем. Ако се хаос из остатка привреде КиМ пренесе на електране, прете хаварије са несагледивим последицама.

Из тог времена, сећам се разговора руководства ЕПС са председником Милошевићем у Председништву Србије. [...]  Том приликом је усвојен предлог руководства ЕПС са Косова и Метохије да се разговара са Албанцима да нико не напушта посао, али да се, ради одржавања поверења и безбедности система, људи и опреме, удвоје посаде на виталним местима. То је била и технички и политички исправна одлука. Наредних десет година кризе, сукоба и рата протутњале су у сенци те одлуке. Наиме, велик број Албанаца остао је да ради на различитим позицијама чак и у рату 1999. године. Током 1998. њихов број се кретао око 1.500... То није само резултат - то је тековина за памћење.

ТАКО долазимо до рата и улоге ЕПС у њему: није ЕПС ушао из мира у рат 1999. године. Прве бомбе 24. марта 1999. затекле су ме у Приштини. Наложено је замрачење и град је утонуо у мрак, чули су се пуцњи и постало је очигледно да ћемо се борити са ратом и мраком. Касније је закључено да у модерном рату замрачење није никаква заштита, јер онај који бомбардује види ноћу као дању. Због тога су потом градови били осветљени како се грађанима не би отежавао живот. ЕПС је обезбедио да на Косову и Метохији читаво време рата имамо струје.

Могу само да пренесем бригу наших ратних команданата за стање електроенергетског система, јер је он параметар „жилавости“ државе у ратним условима. То је, нажалост, било познато и НАТО планерима бомбардовања. Напади графитним и разорним бомбама на преносни систем са далековода су пренети на трафостанице и прешли са привременог онеспособљавања на трајно разарање система. Важно је нагласити да трафостанице нису само опрема, то су и људи 24 сата дневно, у свим метеоролошким условима. Биће мноштво примера храбрости запослених за време бомбардовања...

У ТОМ контексту, могу да изнесем своје сведочење. Био сам у Бору у моменту бомбардовања трафостанице „Бор 3“ у кругу топионице бакра РТБ Бор. Ракетирали су је док јој темеље нису „окренули нагоре“. Дежурни диспечер је био унутра, на свом радном месту, чудом оставши жив, а пирален из трафоа бомбе су подигле у атмосферу и расуле у околину. Југоисточно од Бора налазило се велико складиште течних горива, а преко пута њега велика трафостаница „Бор 2“ на 400 kV далеководу за пренос струје са Ђердапа. НАТО је, са више бомбардовања, до темеља  разорио складиште НИС-а. Резервоари су горели, а преко пута трафостаница читаво време у функцији и са одговарајућим посадама, јер је била од посебног значаја за целу земљу. Пошто је „Бор 3“ већ бомбардован, вероватноћа да ће и „Бор 2“ доћи на ред била је очигледна. То не само да није поколебало посаду, већ су, заједно са људима из РТБ, реконструисали снабдевање нарушено рушењем трафостанице, тако да су спречене хаварије које су биле неминовне у случају ако би погони остали потпуно без струје.

СУТРА: МИЛИОНСКИ ПОСАО УОЧИ НАТО АГРЕСИЈЕ

Препоручујемо

Фељтон

4 4

ФЕЉТОН - КАКО СУ НАТО БОМБЕ ГАСИЛЕ ЕЛЕКТРОПРИВРЕДУ СРБИЈЕ: Класична демонстрација војне необуздане силе

15. 04. 2023. у 18:00

Друштво

0 0

ДА ЈЕ ЖИВ, САДА БИ СЕ ПОНОСИО: Ћерка пилота хероја из НАТО бомбардовања кренула очевим стопама

04. 04. 2023. у 18:08 >> 18:11

Репортаже

2 9

ТРОЈЕ СТАНИЈАНОВИЋА НАТО УБИО РАКЕТИРАЈУЋИ ВОЗ: Видосав, Дивна и Бранимир страдали у Грделичкој клисури

24. 03. 2023. у 20:42

Репортаже

3 5

ЊЕН ВРИСАК СУ, ПРЕ 24 ГОДИНЕ, СНИМИЛЕ И КАМЕРЕ: Потресно сведочење Невенке Дељанин, у трену је изгубила и мужа и брата (ФОТО)

25. 03. 2023. у 15:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације