ФЕЉТОН - БЕСПОШТЕДНА ПЉАЧКА ПРИРОДНИХ БОГАТСТАВА: Планско уништавање и економско израбљивање почело одмах по војној окупацији

ПРОТИВНО прописаном принципу, држава је присвојила највећи део примљених репарација, користећи их често за покривање својих буџетских дефицита, један део уступљен је власницима индустријских и рударских предузећа и мањем броју општина, док су стотине хиљада оштећених грађана морале да се задовоље државним обвезницама ратне штете.

Фото: Википедија

Ове обвезнице ратне штете постале су убрзо предмет бројних берзанских шпекулација. Наиме, сиромашни имаоци обвезница су их продавали знатно испод номиналне вредности, док су берзански шпекуланти стално обарали њихову откупну вредност и на тај начин за мале паре стекли обвезнице у великом номиналном износу, да би их касније, услед државних интервенција продавали по знатно вишој цени него што је била откупна.

После Дозовог и Јанговог плана на Конференцији о репарацијама у Лозани 1932. водеће силе победнице су закључиле да Немачка уместо даљег извршавања репарацијских обавеза по Јанговом плану, уплати једнократно обештећење у износу од 3 милијарде златних марака, након чега престају сва њихова потраживања. Ово је било неповољно за Краљевину Југославију која је сматрала да је она „жртвована” за „спасавање” Немачке и то због пресудног значаја репарација по државне финансије Краљевине и сервисирање обвезница ратне штете. Обвезнице иако са државном гаранцијом су постале готово безвредне, а шпекуланти су их откупљивали пре рока доспећа уз висок дисконт. Јавни наступи министра финансија Милана Стојадиновића (1888-1961) који је био скептичан у погледу могућности сервисирања зајма допринели су да су првобитни власници обвезница пожурили да их продају.

МЕЂУТИМ,  убрзо после тога, када је већина обвезница променила власнике, Стојадиновић изјављује да је држава ипак успела да обезбеди део средстава за исплату обвезница, тако да долази до скока вредности обвезница на берзи, на знатно вишу цену него што су откупљене. Држава је до 1933. успела да амортизује обвезнице у номиналној вредности од 1.162.142.000 динара (нешто мање од четвртине укупног износа зајма), а процена је да су шпекуланти на овом послу зарадили готово милијарду динара.

Све у свему, Краљевина СХС/Југославија је у периоду 1921. до 1931. примила од земаља чланица бившег Централног блока ратну штету у укупном износу од 670 милиона златних марака. Од Немачке је добијено 479.135.580 златних марака у натури (локомотиве, вагони, хемикалије, пољопривредне машине, грађевински материјал, жива стока) и 2.317.285 златних марака у готовом новцу. Од Мађарске је добијен аванс у готовом новцу од 47 милиона златних круна, а кроз робу је испоручено укупно 417.354 тона угља, 3.000 коња, 1.285 говеда и 5.000 оваца. Бугарски дуг је био утврђен у износу од 2.250 милиона златних франака, али је само део у натуралном облику измирен у целости.

ПРЕМА званичним подацима Југуславија је у току другог светског рата изгубила 1.706.000 становника . Пред рат Југославија је имала 15,9 милиона становника, па су ови губици износили 10,8% укупног становништва. Губици су резултат не само директне оружане борбе, већ и масовних злочина које су вршили окупатори и њихове слуге. Према броју изгубљених становника Југославија је заузимала треће место, а према обиму губитака у укупном броју становништва друго место међу учесницима у борби против фашизма. У оружаној борби живот је изгубило 305.000 бораца или два одсто укупног броја становника, док су демографски губици износили преко 400.000 лица.

Званична цифра пријављена током Репарационе конференције у Паризу (новембра-децембра 1945) била је да је укупан број цивила и војника страдалих у рату 1.706.400 (1.706.000), од чега 305.000 војника, мада се помињала и она од 1.685.000 жртава (од чега 283.500 војника и 1.401.460 цивила), међутим, ниједан попис који је касније вршен (од стране Државне комисије и СУБНОР), није дошао до ове цифре. Велики проблем је био да се нађу подаци о целим породицама које су нестале у рату.

ВЛАДЕТА Вучковић (1923-2012), познати математичар и професор на Универзитету у Београду и Нотре Дам (Универзитетy у САД) изјавио је 1985. да је марта 1947. као студент друге године математике и особа која је тек почела да ради у Савезном заводу за статистику Југославије добио задатак да израчуна губитке Југославије у рату. У року од две недеље израчунао је податак да је демографски губитак био 1,7 милиона становника, који је касније Едвард Кардељ (случајно или намерно, непознавајући довољно проблематику, или у некој од редакција) користио као стварни ратни губитк (жртве рата), а касније се и спомиње у Титовим говорима и многим званичним публикацијама .

Иначе, методолошки категорија „демогарфски губитак” се састоји од: (1) броја нерођених због ратног стања (број нерођених услед рата и емиграције), (2) броја исељених, евентуално умањен бројем усељених (миграциони салдо) и (3) броја мртвих (убијени и умрли у рату), односно стварни губитак. После тога било је више података и процена које су се знатно разликовале, при чему треба имати у виду да се под термином „жртве рата” подразумевају само убијени и умрли у току рата, односно да се термини „жртве рата”, „жртве” и „стварни губици” користе као синоними и не обухватају рањене или на други начин физички повређене особе (иако су и оне неспорно жртве рата).

Фото: Википедија

ЧУДАН и немаран био је послератни однос према жртвама рата у Југославији. У чињеници да нико није покушао да се у једном попису жртава рата прикупе подаци и о извршиоцима злочина, може се сагледати део мотива тадашњег руководства претходне Југославије: једва смирену међунационалну нетрпељивост, која је за време рата кулминирала, није требало поново покретати. То одлагање озбиљне анализе жртава рата и састављање списка страдалих на националном нивоу, створили су простор за манипулацију и претеривање и, наравно, различите процене.

Материјална штета се огледала у систематском и планском уништавању и економском израбљивању одмах по војној окупацији. Заједно са окупаторском војском стизале су и многе окупаторске привредне организације која су беспоштедно експлоатисале природна богатства земље. Народна имовина проглашена је ратним пленом и опљачкана. Око 21% кућа је спаљено, оштећено или срушено, као и разних установа, болница и школа. Уништен је велики број сеоских газдинстава, уништена је или однета пољопривредна механизација, девастиран је шумски фонд (велики број стабала је посечен), као и сточни фонд (одузето је 56% говеда, 63% оваца и коза, 59% свиња...). Индустрија је претрпела материјалне штете на зградама и опреми, уништени су или оштећени рудници (који су за време окупације интензивно експлоатисани), саобраћајна инфраструктура и опрема су, такође, претрпели велике штете (уништено је 58% локомотива и велики број вагона)...

СУТРА: ТИТО СКИДА НЕМАЧКОЈ ХИПОТЕКУ ПРОШЛОСТИ

Препоручујемо

Фељтон

1 2

ФЕЉТОН - ШТЕТА И РЕПАРАЦИЈЕ ИЗ ПРВОГ СВЕТСКОГ РАТА: Краљевина Србија изгубила је 28 одсто становништва

10. 04. 2023. у 18:00

Фељтон

6 3

ФЕЉТОН - ЈОШКА ФИШЕР САКРИО ПРАВУ ИСТИНУ О РАЧКУ: Директно утицао како би се десила агресија НАТО на СРЈ

08. 04. 2023. у 18:00

Фељтон

2 6

ФЕЉТОН - НЕМЦИ ОПТУЖУЈУ СРБИЈУ ЗА КОМУНИСТИЧКУ ПРОШЛОСТ: У специјалном возу вратили Лењина, дали новац за Октобарску револуцију

01. 04. 2023. у 18:00

Фељтон

3 4

ФЕЉТОН - УСТАШКА ОРГАНИЗАЦИЈА ПОД ЗАШТИТОМ НЕМАЧКЕ: У затвору Шпандау тајно складиште експлозива за потребе усташке емиграције

05. 04. 2023. у 18:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације