ФЕЉТОН - НЕМАЧКА ПОСТАЈЕ СИМБОЛ ЕВРОПЕ У ВРЕМЕ МЕРКЕЛОВЕ: Била је заговорник савеза са Сједињеним Државама

АНГЕЛА Меркел (1954-), носи девојачко презиме Казнер (Каснер), а удато Меркел (по првом супругу).

Фото: ЕПА

Рођена је у Хамбургу, а отац јој је био Хорст Казнер (1926-2011) лутерански пастор. Његов отац Лудвик (Ludwik) био је немачки полицајац пољског порекла који је своје презиме Кажимиерцзак  променио у Казнер (после Првог светског рата добио је немачко држављанство и премештен је у Берлин 1930), и мајке Херлинде Јенч (Jentsch, удате Казнер, 1928- 2019), професорке енглеског и латинског језика (рођене у Данцингу/Гдањску). Породица Казнер је убрзо прешала у Немачку Демократску републику где је Хорст Казнер добио парохију. Ангела је у младости била члан државне омладинске организације - Слободне немачке омладине (Freie Deutsche Jugend – FDJ) под патронатом СЕД.

Студирала је физику на Универзитету Карл-Марx у Лајпцигу (1973-1978), а докторирала је (квантну) хемију 1986 у (источном) Берлину. Након тога ради (као истраживач научник 1978-1989) у Институту за физичку хемију Академије наука у (источном) Берлину и улази у политичке воде, приступајући Демократском покрету 1989. који се 1990. фузионисао са (источним) ЦДУ. Била је заменик портпарола премијера НДР Лотара де Мезије (Lothar de Maiziere), ), упостала је члан Бундестага (1990) и брзо напредовала у партијским посланичким структурама ЦДУ, била је савезни министар за жене и омладину (1991-1994) и касније за животну средину (1994-1998) у кабинетима савезног канцелара Хелмута Кола, као и генерални секретар ЦДУ (1998-2000). Њој се приписује брза обнова снаге странке након изборних пораза и афере са донацијама која је ставила тачку на каријеру Хелмута Кола.

МЕРКЕЛОВА  је иницирала промене политике ЦДУ, била је заговорник јачања савеза са САД (и учешћа у инвазији на Ирак), али и пооштравања радног законодавства пошто је сматрала да немачка привреда губи конкурентност. Меркелова је маја 2005. добила номинацију ЦДУ/ЦСУ за савезног канцелара, а њена партија је остварила добре резултате на савезним изборима 2005, 2009, 2015 и 2017, тако да је од 2005. савезни канцелар у „Великој коалицији” (ЦДУ/ЦСУ и СПД), где је прави добитник њена ЦДУ. Уследило је на унутрашњем плану смањење државних трошкова и повећање пореза, а на спољном плану јачање позиције Немачке у ЕУ и преузимање лидерске позиције у време светске финансијске кризе, кризе еврозоне (дужничке кризе у Грчкој), мигрантске кризе..., али и обазриво инсистирање на реформама саме ЕУ и опрезног приступа у погледу даљег проширења у условима пада „евроентузијазма”. За многе у ЕУ, али и ван ње, СРН је постала симбол Европе.

Меркелова је од почетка свог мандата била за јачање интеграције унутар ЕУ (посебно јачања финансијске дисциплине, штедње и контроле у време кризе евра), јачање улоге ЕУ у свету, а посебно за учвршћивање позиције Немачке као економске силе. Показала је чврстину и у бројним искушењима кроз која је пролазила ЕУ и профилисала је Немачку као водећу силу ЕУ и остала „чувар” њене релативно конзервативне политике. Уз све то, рачуна се да је Немачка на финансијској кризи у свету 2008-2009. и дужничкој ЕУ 2010-2012. и добро зарадила, јер је међу инвеститорима владала велика потражња за њеним државним обвезницама које су се сматрале пласманом без ризика, што је довело да пада каматних стопа (чак су биле и реално негативне) које немачка држава плаћа на свој дуг и на тај начин у следећих 10-12 година уштедела 70-100 милијарди евра.

НЕВОЉНО је Меркелова  2010. признала да „мултикултурно друштво није успело” у Немачкој, али је, упркос томе, у време мигрантске кризе најавила да ће Немачка прихватити значајан број миграната и покушати њихово укључивање у немачко друштво. Изгледа да јој се, између осталог, овај став касније политички осветио, пошто ЦДУ почиње да губи позиције на покрајинским изборима и уз тешкоће одржава примат у владајућој коалицији. Затим су уследили про- блеми изазвани пандемијом „вируса корона” у којој се очекивало да ће се власти боље снаћи, мада је СРН у њој релативно боље прошла од многих у ЕУ. Док су ЦДУ почетком 2021. поново потресале афере (неколико посланика морало је да поднесе оставке због корупције) и слаби резултати на покрајинским изборима (у Рајнланд-Фалцу и Баден-Виртенбергу), партија „Зелени” све више је добијала на популарности, а последњих година долази и до успона десничарске „Алтернативе за Немачку” (АфД) која је у „бившој НДР” на покрајинским изборима 2019. у Саксонији добила 27% гласова (ЦДУ 32,1% и СПД 8%), а у Бранденбургу 22,5% (СПД 27,5% и ЦДУ 15,5%) .

Меркелова је крајем 2018. најавила да се по истеку мандата 2021. неће више кандидовати за место канцелара, али је покушала да обезбеди наставак своје политике кроз избор своје најближе сараднице Анагрет Кремп-Каренбауер (Annegret Kremp-Karrenbauer), прво на место генералног секретара ЦДУ (фебруара 2018), а касније на место лидера ЦДУ (октобар 2018) која, по правилу, у колицији ЦДУ/ЦСУ даје канцелара. Међутим, убрзо се показало да Кремп-Каренбауер (за коју се говорило да је „мала Меркел”) није дорасла изазовима и она је (фебруара 2020) најавила да ће напустити место лидера ЦДУ. Уследили су нови унутарпартијски избори (јануар 2021) на којима је победу однео Армин Лашет (Armin Laschet) премијер покрајине Северна Рајна-Вестфалија. Међутим, ни он није имао углед, харизму и чврстину Меркелове и након његове номинације за канцелара (април 2021) ЦДУ је са стрепњом ишчекивала наредне изборне изазове.

НА САВЕЗНИМ изборима 26. 9. 2021, СПД Олафа Шолца (Олаф Scholtz) освојила је 25,7% гласова (у поређењу са 20,5% из 2017), док је ЦДУ (ЦСУ) пала на историјски минимум на савезним изборима (никад нису имали мање од 30%, а 2017. то је било 32,9%), освојивши 24,1% гласова . „Зелени”, предвођени Аналеном Бербок (Analene Bearbock), остварили су свој најбољи резултат од 14,8% и  освојили треће место (2017. су имали 8,9% гласова), испред либерала (ФДП) Кристијана Линднера (Christian Lindner) који су са 11,5%, такође, остварили напредак (2017. су имали 10,7% гласова),  док је Алтернатива за Немачку (АфД) ушла у парламент по други пут, с освојених 10,3% гласова (2017. је имала 12,9%). Левица (Linke) је остала испод цензуса са 4,9% (2017.- је имала 9,2%), али је ипак ушла у парламент, пошто је освојила три изборне конституенце. Олаф Шолц је 8. 12. 2021. изабран за новог канцелара (у Бундестагу је од 736 посланика добио подршку 395 посланика) и тиме је званично завршена „ера” Ангеле Меркел.

Армин Лашет је поднео оставку на место шефа ЦДУ, али и премијера Северне Рајне Вестфалије, тако да се ЦДУ суочава са новим изазовима, а следе и избори у појединим покрајинама. 

СУТРА: ШТЕТА И РЕПАРАЦИЈЕ ИЗ ПРВОГ СВЕТСКОГ РАТА

Препоручујемо

Фељтон

6 3

ФЕЉТОН - ЈОШКА ФИШЕР САКРИО ПРАВУ ИСТИНУ О РАЧКУ: Директно утицао како би се десила агресија НАТО на СРЈ

08. 04. 2023. у 18:00

Фељтон

0 3

ФЕЉТОН - ПЛАНСКО УМАЊИВАЊЕ УЛОГЕ СРБИЈЕ У ДВА СВЕТСКА РАТА: Нападима медија на нашу земљу хтели да релативизују нацистичке злочине

31. 03. 2023. у 18:00

Фељтон

1 13

ФЕЉТОН - КАРАЂОРЂЕВИЋИ НАРУЧИЛИ АТЕНТАТ НА КНЕЗА МИХАИЛА: У убиство српског кнеза умешана и Аустроугарска

28. 03. 2023. у 18:00

Фељтон

0 0

ФЕЉТОН - БАЛКАН РЕГИОН ПУН ПОДЕЛА И ПРОБЛЕМА: За све се пита Немачка, земљама југоисточне Европе остаје светла "европска перспектива”

21. 03. 2023. у 18:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације