ФЕЉТОН - УСТАШКА ОРГАНИЗАЦИЈА ПОД ЗАШТИТОМ НЕМАЧКЕ: У затвору Шпандау тајно складиште експлозива за потребе усташке емиграције

ОМИЉЕНА мета хрватских терориста била су дипломатско-конзуларна представништва Југославије у СРН (али и у свету), као и представништва туристичких и авио- -агенција (ЈАТ).

Фото: Википедија

У време прекида дипломатских односа између Југославије и СРН (19. 10. 1957. - 31. 1. 1968.) раније дипломатске мисије (сада уреди за заштиту југословенских интереса) уживали су слабу заштиту, што је емиграција користила, мада ни након обнављања дипломатских односа та заштита није била на адекватном нивоу. Тако су, на пример, на југословенско представништво у Бад Годезбергу бачене запаљиве патроне (1961) ; извршен је бомбашки напад на генерални конзулат у Минхену (1962); извршен је атентат (1965) на генералног конзула у Минхену (Андрију Кларића) који је тешко рањен (један атентатор је ухапшен и осуђен на четири године затвора условно и протеран из СР Немачке); у Штутгарту је (1968) убијен је шеф конзуларне канцеларије СФРЈ (Сава Миловановић), а нападач је осуђен на 8 година затвора; у згради Војне мисије у Берлину рањен је шеф југословенске војне мисије у СРН (др Антун Колендић) и још један службеник (Станко Голоб), а нападач је ухапшен и осуђен на осам година затвора (1969);

У Хамбургу је заплењен пакет са експлозивом адресиран на југословенски генерални конзултат у Хамбургу (1969); подметнут је пожар у згради југословенског конзулата у Франкфурту (1970);  експлодирала је бомба у југословенском конзулату у Минхену (1971); извршен је покушај атентата у Штутгарту на југословенског конзула (Војислава Ђукића) који је лакше рањен (1972); извршена је диверзија у гаражи која се налазила у згради југословенског генералног конзултата у Штутгарту (1976); пред зградом југословенског конзулата у Дортмунду експлодирала је мина (1976); убијен је југословенски конзул у Франкфурту (Едвин Здовц) са пет метака с леђа (1976); покушано је да се подметне бомба испред Југословенског културног центра у Келну (1976), постављена је бомба пред југословенским генералним конзултатом у Штутгарту (1976); извршен је покушај атентата на југословенског конзула (Владимира Топића) у Диселдорфу (1976); подметнут је пожар у просторијама југословенског конзулата у Фрајбургу (1978); у дворишту Југословенског информативног центра у Штутгарту је експлодирала бомба (1981); на југословенски генерални конзулат у Штутгарту (1986) бачена су два „Молотовљева коктела” са запаљивом течношћу (1986)...

ЈЕДНА  бизарна ствар десила се када је 1987. у затвору Шпандау (где се тада налазио и последњи осуђеник из врха Трећег рајха - Рудолф Хес) откривено тајно складиште експлозива за потребе усташке емиграције, које је сакрио затворски кувар Никола Алиновић, хрватски емигрант.

Мађутим, далеко највећи терористички атак је био напад на југословенску дипломатску мисију (ранију амбасаду која није више имала тај статус због прекида дипломатских односа, тако да се формално радило о Одељењу за заштиту интереса Југославије при Амбасади Краљевине Шведске) у Малмеу (Bad Godesberg-Bon) на Дан републике, 29. 11. 1962.године. Напад је организовало Хрватско крижарско братство, које је водио свештеник Рафаел Медић, а удар је изведен бомбама и оружјем. Последица напада је оштећење југословенске мисије и убиство службеника југословенског представништва Момчила Поповића. Напад је имао судски епилог: егзекутор Фрањо Перчић је осуђен на 15 година, организатор акције Рафаел Медић на четири године затвора, а рад ове организације је забрањен у СР Немачкој  1963. године.

ХРВАТСКА усташка емиграција чије је главно руководство било у Немачкој била је посебно активна у терористичким акцијама у Београду. На перону железничке станице у Београду 1968. експлодирала је бомба коју је подметнуо усташки емигрант Иван Јелић. Том приликом повређено је 14 лица, а Јелић ухваћен и осуђен на смрт. Исте године на железничкој станици Топчидер у Београду, испред туристичке агенције „Путник” у центру Београда и у просторијама гардеробе железничке станице у Београду (повређено је 13 лица) експлодирале су бомбе подметнуте од усташке емиграције. Вероватно најпознатији терористички акт десио се 13. 7. 1968, када је у београдском биоскопу „20 октобар” експлодирала бомба, и том приликом једна особа је погинула а 85 рањено. Бомбу је подметнуо Миљенко Хркач (који се теретио и за подметање бомбе у гардероби железничке станице у Београду исте године), припадник усташке емиграције који је ухваћен и осуђен на смртну казну која је извршена 1978. У главној пошти у Београду откривена су 1969. три експлозивна писма, а 1973. извршена диверзија у гардероби Главне железничке станице у Београду, када је једно лице погинуло, а осморо рањено.

ИНАЧЕ, после рата убацивано је више наоружаних терористичко-шпијунских усташких група (углавном преко територије Аустрије и Мађарске) на територију Југославије, а само од јуна 1947. до јула 1948. у Југославију је убачено 18 таквих групација. На аустријско-југословенској границу код Филаха (Villach) 1948. ухапшено 96 терориста (тзв. операција Гвардијан) међу којима вођа операције Божидар Кавран, усташки стожерник за град Загреб и заповедник усташа, и Љубо Милош, усташки бојник и заповедник логора Јасеновац, Стара Градишка и Лепоглава. Свим похватаним терористима је суђено 1948. Група терориста Хрватског револуционарног братства коју је предводио Иван Циндрић убачена је у Југославију (1967), али су похапшени пре него што су извели иједну акцију.

Крајем јуна 1972. убачена је добро наоружана група „Феникс” од 19 терориста на челу са Амброзијем Андрићем и Паваом Вегером (похађао школу за командосе у аустралијској војсци) који су у припреми за операцију прошли обуку герилаца Хрватског револуционарног братства (ХРБ) у Дурлаху код Карлсруеа . Они су преко Аустрије дошли у БиХ (околина Бугојна), где је уз велики отпор 20. 6. 1972. убијено 15 чланова групе (том приликом погинуло је и 13 припадника милиције, војске и територијалне одбране). Од преостале четворице на смрт је осуђено њих троје (Ђура Хорват, Васил Кешкић и Мирко Власновић), док је најмлађи међу њима (Лудвиг Павловић) осуђен на затвор од најмање 20 година (изашао из затвора 1991. и погинуо оружаним сукобима у западној Херцеговини исте године).
Све у свему, може се рећи да су шездесетих и седамдесетих година прошлог века југословенске државне и јавне институције СР Немачке  и Београду живела своје „оловне године”, термин који се у Италији везује за раздобље великих терористичких напада у тој земљи. Од 1992. у Немачкој нису забележени терористички напади попут оних наведених на југословенска, а касније и на српска дипломатска представништва, али то више није ни било неопходно, циљ сепаратиста и терориста је остварен - разбијена је Југославија.

СУТРА: ТРАСИРАЊЕ ПУТА ЗА УЈЕДИЊЕЊЕ НЕМАЧКЕ

Препоручујемо

Фељтон

5 9

ФЕЉТОН - НЕМАЧКА ЈЕ БИЛА БАЗА УСТАШКОГ ТЕРОРИЗМА: Допринели наоружавању и обуци припадника ОВК, у време док су били третирани као терористи

02. 04. 2023. у 18:00

Фељтон

2 6

ФЕЉТОН - НЕМЦИ ОПТУЖУЈУ СРБИЈУ ЗА КОМУНИСТИЧКУ ПРОШЛОСТ: У специјалном возу вратили Лењина, дали новац за Октобарску револуцију

01. 04. 2023. у 18:00

Фељтон

0 3

ФЕЉТОН - ПЛАНСКО УМАЊИВАЊЕ УЛОГЕ СРБИЈЕ У ДВА СВЕТСКА РАТА: Нападима медија на нашу земљу хтели да релативизују нацистичке злочине

31. 03. 2023. у 18:00

Фељтон

0 3

ФЕЉТОН - УЛОГА АУСТРИЈАНАЦА У ЗЛОЧИНИМА У СРБИЈИ: Као народ одани нацизму, на Балкану током Другог светског рата више заступљени од Немаца

03. 04. 2023. у 18:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације