ФЕЉТОН - НЕМЦИ ОПТУЖУЈУ СРБИЈУ ЗА КОМУНИСТИЧКУ ПРОШЛОСТ: У специјалном возу вратили Лењина, дали новац за Октобарску револуцију

СРБИЈИ и Србима се често пребацује комунистичка прошлост и везаност за „социјалистичку” Русију, што би требало да буде и одређено оправдање за садашњe ставове у Немачкој (и на Западу).

ФЕЉТОН - НЕМЦИ ОПТУЖУЈУ СРБИЈУ ЗА КОМУНИСТИЧКУ ПРОШЛОСТ: У специјалном возу вратили Лењина, дали новац за Октобарску револуцију

Фото: Википедија

Том приликом се, изгледа, заборавља да су „очеви комунизма” били управо Немци - Карл Маркс и Фридрих Енгелс, те да се улице и алеје са именом Маркса налазе у бројним немачким градовима (Берлин, Бон, Дортмунд, Хаген, Диселдорф, Франкфурт на Одри и Мајни...), али не и у Србији и другим бившим социјалистичким европским земљама.

Снажна „социјалистичка” (Социјалдемократска) партија постојала је и пре Првог светског рата у Немачкој, као и Комунистичка партија Немачке (КПД) пре Другог светског рат и освајала је 10-15% гласова на изборима за Рајхстаг (1932/1933. то је било пет-шест милиона гласова) све до 1933, када су забрањене све партије осим НСДАП. КПД је постојала и после у „капиталистичкој” СРН (до 1956. када је забрањена зато што њени „циљеви нису били у складу са уставом”).

ПОРЕД  тога, немачке врховне војне власти су 1917. у току рата, омогућиле Лењину да се врати из избеглиштва (у немачком специјалном возу) и дале му финансијска средства да би дигао Октобарску револуцију у царској Русији (и тиме Русију избацио из рата) и на тај начин директно помогле стварању „прве земље социјализма”. Иначе, Лењин је сматрао да је Москва само привремени „штаб социјализма”, док се он не премести у своју сталну престоницу – Берлин. Службени језик Комунистичке интернационале (основане 1919. године као „генерални штаб светске револуције”) није  био руски већ немачки.

Такође, заборавља се да је након Другог светског рата у једној трећини садашње Немачке (Источној Немачкој) више од четири деценије била на снази комунистичка диктатура СЕД-а (који је имао око 2,5 милиона чланова) совјетског типа, далеко репресивнија од самоуправног социјализма у бившој Југославији. Да не говоримо о таквим стварима као што је Министарство безбедности и свемоћна Служба државне безбедности (ШТАЗИ) која је 1989. имала апарат од 91.000 сарадника којима је то била основна делатност, а поред тога 174.200 неофицијелних сарадника - „доушника” у свим друштвеним структурама, па не чуди што је пронађено преко четири милиона досијеа о грађанима Источне Немачке - а (или готово о сваком четвртом грађану) и још два милиона о грађанима Западне Немачке.

НА КРАЈУ шта је било са суочавањем са „комунистичком прошлошћу” у уједињеној Немачкој? До 2005. свега њих 1.737 (укључујући и „пуцаче са зида”) било је оптужено у вези са тим, али је само њих 750 било и осуђено (само 40% добило затворску казну која није преиначена у условну слободу), док је од припадника Штазија њих 231 је било оптужени, а само 69 осуђено, с тим да је затворска казна у скоро свим случајевима преиначена у условну. Ипак су они Немаци, макар раније били и комунисти.

Комунизам је од 1989. сатанизован у државама бившег „реалног социјализма” Европе и често проглашаван главним узроком многих њихових друштвених и државних проблема, при чему би, ипак, требало разликовати идеолошко - теоријско учење комунизма од његове примене у пракси која је донела праве трауме, како у економској тако и друштвеној сфери. Некритичко осуђивање комунизма (социјализма), али његово изједначавање са нацизмом и фашизмом, као обилицима тоталитарних режима, ушло је у својеврсну моду, а „антикомунистичко” правдање квислинштва у Другом светском рату присутно је, како у другим земљама, тако и у Србији, чиме се умањује и значај антифашистичке компоненте партизанског покрета отпора.

Службени језик Коминтерне није био руски већ, немачки

Какав год био комунизам и Стаљинов режим у СССР, његов допринос слому нацизма и фашизма у Другом светском рату, уз огромне жртве, је неспоран (иако се последњих деценија релативизује), док су неке друге развијене европске земље пружиле слаб отпор немачкој агресији и биле сразмерно кооперативне током окупације.

 МОЖЕ ЛИ да се непрекинута агресивна линија немачког експанзионизма у трајању од 200 година, коју је подржавала бројна немачка интелектуална и научна елита, са немерљивом продукцијом разнородних дела, поредити са два мала списа - „Начертанијем” и Меморандумом САНУ, насталим у размаку од 120 година, и извлачити доказе о „великосрпским плановима” из тога? У Немачкој (и Аустрији) то није био само Адолф Хитлер и његова „Моја борба”, већ читава плејада филозофа, историчара, професора, политичара, државника, војника и других истакнутих личности свог времена... Мало ко ван Србије зна за Илију Гарашанина, а још мање да наброји неколико академике САНУ који су радили на Меморандуму, али су зато многи и свету (пре свега у Европи) зна за Јохана Готлиба Фихтеа, Георга Фридриха Хегела, Артура Шопенхауера, Фридриха Ничеа, Карла Маркса, Фридриха Енгелса, Макса Вебера, Мартина Хајдегера (члан нацистичке странке од 1933), Карла Шмита (члан нацистичке странке од 1933) и друге.

Ратне напоре Немачке у Првом светском рату директно је подржавао велики део немачке интелектуалне и научне елите. Подршку Адолфу Хитлеру и националсоцијалистичкој држави је 1933. потписало 950 професора немачких универзитета и високих школа, 88 писаца и песника, а 1934. су то урадили и уметници и културни радници. Као људима од науке и књиге изгледа да им није превише сметало што су 10. 5. 1933. паљене књиге „неподобних” писаца. Чињеница је да су многи интелектуалци и научници (посебно они јеврејског порекла) морали да напусте нацистичку Немачку (Томас и Хајнрих Ман, Ремарк, Брехт, Кле, Ајнштајн...), али их је, ипак, много више остало у Немачкој који су  верно служило нацистима, а посебно они који су директно радили на програму наоружања, као Др Вернер Хаизенберг (добитник Нобелове награде за физику 1927) који је водио немачки нуклеарни програм.

СЕЋАЊА НА ПРОШЛОСТ

НЕМАЧКИ анимозитет према „комунистичкој” Југославији могуће је разумети ако се зна да је велики број немачких војника погинуо на овим просторима, али и због тога што је највећи број „домаћих” етничких Немаца морао да напусти своје домове пред крај Другог светског рата или непосредно након њега. То се дешавало и у другим земљама Источне Европе, а у некима у много већем обиму. Вероватно се због тога сматра да егзодус Срба из Хрватске, али и БиХ и са КиМ деведесетих година XX века није ништа вредно осуде.

ТУ ЈЕ ДОКТОР  физике, али и нациста и мајор СС, Вернер фон Браун који је руководио нацистичким ракетним програмом  да би после рата био директор НАСА у САД и чак је (након 2 нацистичка одликовања за заслуге) добио 1975. Националну медаљу за науку САД. Многи су ставили своја практична техничка стручна знања у функцији масовног убијања које су вршили нацист као, на пример, Фритз Сандер, водећи инжењер фирме „Топф” из Ерфурта, који је 27. 10. 1942. уредно пријавио патент за „пећ за спаљивање лешева са континуираним радом за масовну употребу” . Све сами „доктори Фаустуси” (Гетеа и Томаса Мана) који су „продали своју душу ђаволу” (Хитлеру и нацистима), али их углавном није стигла заслужена казна.

Немачки писаци, песници, филозофи и историчари (Јохан фон Хердер, Вилхелм фон Хумболт, браћа Јакоб и Вилхелм Грим, Јохан Волфганг Гете и други) који су показивали разумевање за Србију и српски народ су далека прошлост и дошли су неки други који не показују интересовање и разумевање.

СУТРА: НЕМАЧКА ЈЕ БИЛА БАЗА УСТАШКОГ ТЕРОРИЗМА

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
ПРВИ СНИМЦИ УКРАЈИНСКОГ НАПАДА НА РИЛСК: Најмање шест мртвих и десетине повређених, горе аутомобили (ВИДЕО)

ПРВИ СНИМЦИ УКРАЈИНСКОГ НАПАДА НА РИЛСК: Најмање шест мртвих и десетине повређених, горе аутомобили (ВИДЕО)

ШЕСТ особа, међу којима и једно дете, убијено је у Рилску, у области Курск, као резултат ракетног удара украјинских оружаних снага, саопштио је вршилац дужности гувернера Курске области Александар Хинштајн.

20. 12. 2024. у 17:07

СТИЖЕ ПОЛИТИЧКИ ПОТРЕС? Ево ко води у анкетама за новог немачког канцелара

СТИЖЕ ПОЛИТИЧКИ ПОТРЕС? Ево ко води у анкетама за новог немачког канцелара

АЛИС Вајдел, лидерка десничарске странке Алтернатива за Немачку (АфД), према последњим анкетама, преузела је вођство испред Фридриха Мерца, лидера Хришћанско-демократске уније (ЦДУ).

24. 12. 2024. у 12:17

Коментари (2)

Певачица усвојила сина, па сазнала ШОК ВЕСТ: Мало је рећи да сам у шоку, искрено!