ФЕЉТОН - НОВО ТУМАЧЕЊЕ ПРОШЛОСТИ ПО МУЗЕЈИМА И ИЗЛОЖБАМА: Немачка геополитичка теорија један од узрока настанка и јачања милитаризма

НЕСПОРНО је да један од најзначајнијих утицаја на спољнополитичко понашање државе јесте њен положај и физички терен.

Фото: Википедија

Тако, присуство природних баријера може у великој мери да утиче на спољну политику неке земље. На пример, острвски положај Велике Британије, омогућио јој је последњих векова релативну заштиту од агресије са континента, али је утицао и на њену изолационистичку политику. Међутим, већина земаља нису острвске и граниче са већим или мањим бројем других држава, тако да се не могу изоловати од збивања у тим државама или од светских збивања. Немачка која се налази у географском центру Европе, са великим бројем суседа, кроз историју је била у ситуацији да јој домаћи политички систем и спољнополитичке преференције буду у великој мери под утицајем овог њеног геостратешког положаја. Положај Србије на главном копненом правцу који повезује Европу са Блиским истоком и даље према Азији и Африци такође је утицао на њену геополитичку позицију.

Поред тога, ниво привредног развоја земље утиче на спољнополитичке циљеве којима она тежи, тако да, по правилу, што је земља развијенија, то је склонија да игра активнију улогу у светским релацијама (светској политици и економији), пошто развијене државе у разним облицима имају експанзионистичку политику, тј. теже да шире своје економски и политички утицај ван њихових државних граница и, углавном, имају и могућности да то реализују. Поред нивоа привредног развоја, на спољну политику неке земље утичу и неке унутрашње карактеристике државе, као што је облик државног уређења и војна моћ.

НЕМАЧКА геополитичка теорија, преточена у конкретну политику, често се наводи као један од битних узрока настанка и јачања милитаризма пре Првог светског рата и нацизма у Немачкој између два рата, а блиске везе појединих истакнутих теоретичара ове школе са водећим личностима режима само су доприносиле потврди овог виђења. ... Мада се водећи представници ове школе, уз одређене изузетке, не могу окривити за директно уобличавање нацистичких идеја и непосредних ратних циљева, евидентно су помогли нацистичком руководству у томе, кроз теорије о „животном простору” (Lebensraum), „продору на Исток” (Drang nach Osten), „великом простору” (Grossraum), „народу без простора” (Volk ohne Raum) и сличнима.

Велики утицај на немачку геополитику извршиле су такве личности као што су генерал и најпознатији војни теоретичар свог времена Карл фон Калузевиц; Пол де Лагард (рођен као Паул Бечер) један од првих идеолога пангерманизма и „продора на Исток”; Фридрих Рацел „отац” политичке географије и претеча геополитике као научне дисциплине (творац теорије „животног простора”); генерал, политичар и војни теоретичар Ерих Лудендорф који је развио теорију „тоталног рата”; теоретичар и политичар Фридрих Науман аутор дела „Средња Европа” (Mitteleuropa) у коме је понудио визију Средње Европе као геоекономске целине (неке врсте супердржаве), окупљене око Немачке, која би представљала четврту светску силу...

Међу њима је, ипак, вероватно најважнији генерал и професор Карл Хаусхофер који је увео предмет „геополитика” у универзитетску наставу, творац концепта „панрегиона” и оријентације Немачке у ширењу свог „животног простора” на Исток, који су извршили велики утицај на нацистичке геополитичке циљеве и такве пројекте као што је „Генерални план за исток” („Generalplan Ost”), а чак се и сматрало да је прави аутор поглавља о спољној политици у Хитлеровој књизи Моја борба...[...]

РАЗУМЕВАЊЕ развоја спољне политике, геополитичке теорије и праксе једне земље тешко је остварити без доброг познавања њене историје. Немачки историчар Улрих Херман, покушавајућа да одговори на питање: „Шта је немачка историја?”, наводи да би се, строго узето, „немачка историја” могла сматрати историјом само у периоду после 1871. као историја „националне државе”, која је под вођством Пруске ујединила „Немце”. Немачка историја, као историја нејасних граница и, коначно, као историја дводржавности, окончана је друштвеним променама из 1989. и Московским споразумом „Два плус четири” од 12.9.1990. (Савезне Републике Немачке, Немачке Демократске Републике, Француске, Совјетског Савеза, Велике Британије и САД).

Овим споразумом признато је право Немцима на самоопредељење, али, пре свега, уз поштовање постојећих граница СРН и НДР, као коначних граница „нове” Савезне Републике, која ни тада, ни у будућности, неће више показивати никакве територијалне претензије (члан 1. Споразума). Савезници из Другог светског рата су тиме окончали своја права и одговорности у односу на две немачке државе, а „уједињена” Немачка је, у складу с тим, стекла пуни суверенитет над својим унутрашњим и спољним односима” (члан 7. Споразума).

Историчарка Мери Фулбрук каже да се не може тврдити да је у Западној Немачкој историја на неки начин била „објективна” и аполитична и да се улагао велики труд осамдесетих година да популарну историјску свест обликује у интересу „нормализовања” немачке прошлости и изградње новог националног идентитета, преко селективног приказа и новог тумачења прошлости по музејима и изложбама, али и преко чланака и књига. То ново тумачење немачке историје у покушају да се створи позитивнији национални идентитет Западних Немаца није се односио само на Први светски рат. Историја националсоцијализма, Други светски рат и Холокауст такође су били теме ревизије и новог тумачења, која је врхунац достигла у историјској расправи, чувеном „спору” историчара (која је почела 1986) због „апологетске тенденције” у немачкој историјској литератури. После поновног уједињења Немачке, четири године касније, позитивно тумачење немачке историје постало је још пожељније.

ШТО СЕ  тиче описа самих Немаца и њиховог карактера, препустимо то опису који је дао један од њихових највећих филозофа Фридрих Ниче у свом делу „ С оне стране добра и зла” (Јенсеитс вон Гут унд Босе) из 1886:

„За Немце је карактеристично да човек о њима ретко скроз греши. Немачка душа има своје пролазе и међупролазе; у њој се налазе пећине, скровишта и подруми; њен неред има много од дражи тајновитог; Немац познаје скривене стазе што воде хаосу. И као што свака ствар воли своју слику и прилику, тако и Немац воли облике и све оно што је нејасно, што је у процесу настајања, што је сутонско, влажно и застрвено: све оно што је на неки начин неизвесно, неуобичајено, самопомично, он осећа као ‘дубоко’. Сам Немац не постоји, већ настаје и ‘развија се’. Стога је ‘развој’ заиста немачки налаз и творевина у големом царству филозофских формула: владајући појам који у савезу с немачким пивом и немачком музиком ради на понемчивању читаве Европе. Странци стоје згранути и опчињени пред загонеткама које им намеће противречна природа што лежи у основи немачке душе (коју је Хегел унео у систем, а Рихард Вагнер, најзад, и у музику). ‘Добродушан и подмукао’ - такво везивање, бесмислено у односу на сваки други народ, пречесто се оправдава у Немачкој: нека човек проведе само неко време међу Швабама!...

СУТРА: НЕМАЧКА ПРЕКО БЕЧА КОНТРОЛИШЕ СРБИЈУ

Препоручујемо

Фељтон

0 1

ФЕЉТОН - ТРАЖЕЊЕ ОПРАВДАЊА ЗА ДВА СВЕТСКА РАТА: Немачка Другим светским ратом „исправљала неправду“ из Версајског мировног уговора

24. 03. 2023. у 18:00

Фељтон

0 1

ФЕЉТОН - СВЕТ СЕ УБРЗАНО МЕЊА И ПРЕТВАРА У ВЕЛИКИ ХАОС: Распадом СССР, Југославије и Чехословачке створене 22 незвисне државе

23. 03. 2023. у 18:00

Фељтон

0 0

ФЕЉТОН - БАЛКАН РЕГИОН ПУН ПОДЕЛА И ПРОБЛЕМА: За све се пита Немачка, земљама југоисточне Европе остаје светла "европска перспектива”

21. 03. 2023. у 18:00

Фељтон

0 0

ФЕЉТОН - СУДБОНОСНА 1989. И КРАЈ СОВЈЕТСКЕ ЕРЕ: Криза ауторитаризма није почела Горбачовљевом „перестројком” или падом Берлинског зида

19. 03. 2023. у 18:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације