ФЕЉТОН - ТРАЖЕЊЕ ОПРАВДАЊА ЗА ДВА СВЕТСКА РАТА: Немачка Другим светским ратом „исправљала неправду“ из Версајског мировног уговора

ПОШТО се наш фељтон бави превасходно историјом и геополитиком Немачке и односом према Србији, навешћемо неке делове из „подобне” историја Немачке узете из књиге литванског политиколога Гедиминаса Виткуса („Европски мозаик: 28 држава Европске уније”) чији је издавач Делегација ЕУ у Београду, и то у завидном тиражу од преко 9.000 примерака (за два издања - 2015. и 2017) и која се дели бесплатно као промотивна литература .

Фото: Профимедиа

Иако у се на почетку наводи да садржај ове публикације не одражава нужно званичне ставове ЕУ и да је за наведене информације одговоран је искључиво аутор, тешко да би издавач дао паре за овакву луксузну публикацију и да је бесплатно дели као промотивни материјал, да се не слаже са њеним садржајем и/или није прошла још неки вид рецензије или позитивног мишљења.

У склопу поглавља о Немачкој (стр. 25-37) Први светски рат, међуратни период и Други светски рат се спомињу само у једном пасусу (што је од укупно 13 страна текста, са сликама, мање од пола стране текста) и који дословце гласи: „Када се Немачка ујединила, у Европи је настао, може се рећи, нови међународни систем, чији је нови (или други) центар постало немачко царство, са називом Други рајх. Ипак, за разлику од Првог, Други рајх није трајао хиљаду, већ једва 47 година. Друга империја је пала након губитка Првог светског рата, у који је Немачка увучена због самоубиствене тежње да преуреди утицај у свету у своју корист. Немачка је 1918. проглашена Републиком.

Међутим, изгубљени рат је произвео реваншистичко расположење. Последице Версајског мира биле су толико тешке и неповољне по Немачку, да се она одмах намерила да то исправи. То је искористио Адолф Хитлер (1889-1945) са својом партијом, која је 1933, ослањајући се на националистичку пропаганду, победила на изборима. Хитлар је постао канцелар Немачке и почео интензивне припреме за нови рат. Он је објавио циљ обнове немачког царства - Трећи рајх, који ће бити вечан. Рат је почео 1939. и завршио се 1945. потпуном немачком катастрофом. Она је била приморана не само на безусловну капитулацију, већ и на пристанак на окупацију као и каснију поделу на две државе. Као што је поменуто, подељена је не само на две државе, него и њена бивша престоница Берлин” (стр. 34-35).

КАДА  би неко ко није упознат са историјом читао само ово поглавље, могао би да закључи да је „Немачка увучена у рат” (додуше, „због своје самоубиствене тежње да преуреди утицај у свету у своју корист”); да је „изгубљени рат произвео реваншистичко расположење”, што би требало да буде неко оправдање; да су „последице Версајског мира биле толико тешке и неповољне по Немачку, да се она одмах намерила да то исправи”, што би значило да је мир био „тежак” и „неповољан”, што би опет тебало да буде оправдање; то је „искористио Адолф Хитлер са својом партијом”, при чему се не помиње да је у питању националсоцијалистичка или нацистичка партија (NSDAP), за коју чак и они који нису превише упућени нису чули ништа добро; да је „рат почео 1939. и завршио се 1945.”, где се не каже да је Немачка започела рат (каже се, додуше, да је Хитлер, не Немачка, почела интензивне припреме за рат); да се рат завршио „потпуном немачком катастрофом” и да је она „приморана не само на безусловну капитулацију, већ и на пристанак на окупацију, као и на каснију поделу државе на два дела”.

О СВЕТСКОМ  рату који је неспорно изазвала Немачка у коме је у свету погинуло више од 50 милиона људи, Немци починила бројна масовна зверства, Холкаусту над око шест милиона европских Јевреја и геноцид над читавим низом негерман- ских народа (пре свега словенских) на расној основи, концентрационим логорима и логорима за истребљење нема ништа; заправо, нема ништа о овим важнијим догађајима у новијој немачкој историји, зато што она није пријатна за данашњу „идиличну слику” коју ЕУ жели да створи о себи. Уз то, у поглављу о Француској (стр. 14-24) стоји следеће: „ Последице Версајског мира биле су врло тешке по Немачку. Она не само да је изгубила много територије, већ је морала да Француској исплати огромну штету. У Немачкој је због тога расло реваншистичко расположење. Године 1940. поново избија рат између две државе. Боље припремљена Немачка лако је победила Француску, а њена војска је у Паризу припремила параду” (стр. 22).

Када се чита овакав приказ најконтроверзнијег дела немачке историје,  на памет пада немачки израз rückgang machen, који се уобичајено преводи као „пони- штити, укинути”, мада има и много прецизнију формулацију с којом се ретроактивно нешто поништити, учинити као да се није догодило, а ту је и израз ungeschenmachen или „поништавање (претходних) догађаја”.

КОД НАС  је објављен (2009) превод књиге групе немачких аутора која носи назив „Кратка историја Немачке” у вези које се могу изнети неке интересантна запажања. Ради се о преводу поновљеног и (у завршном поглављу) измењеног издања истог немачког издавача чији српски превод је у нешто краћем обиму, због тога што су изостављене слике и други прилози док је текстуални део, колико се може видети, остао исти као и у немачком издању све до последњег поглавља .

С обзиром на институције за које се наводи да су спонзорисале превод на српски језик могло би се закључити да се ради о „државно спонзорисаном пројекту” и то више институција немачког говорног подручја . Ово није ништа неуобичајено и спорно, да најинтересантнији део новије немачке историје (период 1814-1945) није тако конфузно, нејасно и штуро написан (и то од стране аутора коме ова област историје, према расположивим подацима о објављеним радовима, није матична), да ће онај ко га буде прочитао стећи врло скромно знање о том сегменту немачке историје (што је можда био и циљ?) .

СА ДРУГЕ стране, нешто обимнија „Немачка историја” (више аутора), треће издање (2007), реномираног издавача Brockhaus заслужује похвале због обухватности, укљујчујући и деликатне теме, па и оне које се односе на историјат НДР, који се код општих издања историје Немачке, углавном мало обрађују (или се само површно спомињу), као да је „западнонемачка историја” (1945-1990) једина меродавна историја (целе) Немачке [84]. Нажалост, она није преведена код нас, већ напред наведено прилично мањкаво издање, чији је превод „подржан” од стране званичних институција.

У суштини, логика коју заступају „немачки ревизионисти” је једноставна: ако Немачка није (једина) крива за Први светски рат, онда је Версајски мировни уговор био неправедан и жеља Немачке да исправи његове последице је (релативно) оправдана - а то је био Други светски рат!

СУТРА: НОВО ТУМАЧЕЊЕ ПРОШЛОСТИ ПО МУЗЕЈИМА И ИЗЛОЖБАМА

Препоручујемо

Фељтон

0 1

ФЕЉТОН - СВЕТ СЕ УБРЗАНО МЕЊА И ПРЕТВАРА У ВЕЛИКИ ХАОС: Распадом СССР, Југославије и Чехословачке створене 22 незвисне државе

23. 03. 2023. у 18:00

Фељтон

0 1

ФЕЉТОН - ВЕЛИКИ ПОВРАТАК НЕМАЧКЕ НА БАЛКАН: Уједињена Немачка одиграла је пресудну улогу у распаду Југославије

22. 03. 2023. у 18:00

Фељтон

0 0

ФЕЉТОН - БАЛКАН РЕГИОН ПУН ПОДЕЛА И ПРОБЛЕМА: За све се пита Немачка, земљама југоисточне Европе остаје светла "европска перспектива”

21. 03. 2023. у 18:00

Фељтон

0 0

ФЕЉТОН - НЕМАЧКА "УЧИ" ЕВРОПУ КАКО ДА СЕ ПОНАША У "СВОЈОЈ КУЋИ": Нова немачка моћ се заснива на економији

20. 03. 2023. у 18:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације