ФЕЉТОН - НЕМАЧКА "УЧИ" ЕВРОПУ КАКО ДА СЕ ПОНАША У "СВОЈОЈ КУЋИ": Нова немачка моћ се заснива на економији
МУЧАН процес изласка Велике Британије (одлуком скромне већине од 51,9% на референдуму одржаном 23.6.2016) из ЕУ, био је велики ударац престижу ЕУ и показао је да се она налази у дубокој институционалној кризи.
У исто време у Западној Европи су све чешћи терористички напади, штрајкови, јачање екстремене деснице и радикалних покрета, добрим делом као реакција на масовни прилив миграната из зараћених подручја Африке и Блиског истока, што све доводи до унутрашњих друштвено-политичких промена у овим европским земљама које постају више националистичке и мање либералне.
Пандемија ковида 19 (SARS KoV 2) је 2020. показала да се грађанин, за заштиту могу у првом реду ослонити само на сопствену државу, а не на неке наднационалне бирократске институције. Јачање тензија између САД и Кине се са привредног домена преноси на политички план (због питања аутономије Хонгконга и питања људских права). Расту тензије и између САД и ЕУ, док у САД на више места беснели расни немири. Све у свему, крајем друге деценије 21. века свет изгледа много опасније место за живот него претходних деценија.
Хладни рат се из садашње преспективе чини као уређен и строго контролисан конфликт у коме се знао ред. Сада се отварају стално нова жаришта, а ратови и други оружани сукоби мењају карактер. Постмодерни конфликти више личе на оне предмодерне него на оне из 20. века. Верски, етнички и племенски сукоби замењују ратове међу блоковима; њихов интензитет је низак, трајање дуго, крај им се не види, док се државе, али и друштва распадају, а злочини над цивилима попримају масовне размере. Војне интервенције „у име заштите људских права” су врло контроверзне, док милиони избеглица и хуманитарне катастрофе превазилaзе снаге УН.
ЗАШТО у фељтону користимо термин „немачка Европа”? То је из разлога што је ЕУ, као део Европе, која се често идентификује са „ целом” Европом, већ постала у доброј мери немачки „велики простор” ((Grossraum) или „животни простор” (Lebensraum), који превазилази стари (пан)германски концепт „Средње Европе” (Mitteleuropa). Термин „немачка Европа” актуелизовао је познати немачки филозоф Улрих Бек (Ulrich Beck) у свом есеју из 2012. Немачка Европа (Das deutsche Europa: Neue Machtlandschaften im Zeichen der Krise), позивајући се на речи Томаса Мана (Thomas Mann) из 1953. који је у свом предавању апеловао на студенте у Хамбургу да не стреме „немачкој Европи”, него „европској Немачкој”.
ФРАНЦУСКА ЈЕ МЛАЂИ ПАРТНЕР
„НЕМАЧКА Европа” је последњих година реалност, ма шта мислили остали становници и лидери држава ЕУ и представља неспорну доминацију Немачке овом и оваквом ЕУ, уз донекле „асистенцију” Француске (чији је „политички капитал” био раније много значајнији), која се у овом „партнерском” односу, сада, мора задовољити улогом „млађег партнера”, поготово од када Велика Британија у мучној процедури званично напустила ЕУ, што оставља Немачкој практично „одрешене руке”.
Бек наводи да је ова реченица небројено пута понављана у време поновног уједињења Немачке, али да данас имамо ону варијанту коју је мали број људи предвидео, наиме, „европску Немачку” у „немачкој Европи”. Бек термин „немачка Европа” користи у једном другом контекст значења, а то је одговорност Немачке за судбину „европског пројекта” (ЕУ, али пре свега еврозоне), који је захватила криза због проблема са заједничком валутом и монетарном политиком, али и дужничком кризом једног броја земаља, посебно Грчке. Бек, као неспорно велики мислилац, међутим, ограничио је своје размишљање указивањем на потребу да Немачка преузме „одговорност” (као лепши и мање иритантни израз од „владања” или „управљања”) за одржање еврозоне (а тиме и за судбину ЕУ), али и „просветитељску улогу”, тј. да „учи” друге како треба да се понашају у „европској кући”.
БЕК ЈАСНО каже да се нова немачка моћ у Европи не базира као у ранија времена на сили и да јој није потребно оружје да би наметнула своју вољу другим државама. Њена моћ се заснива на економији која је знатно мобилнија, јер не мора да осваја, а ипак је свеприсутна. Потенцијал изнуде којим располаже не потиче из логике рата него из логике ризика, тачније од опасности од економске пропасти. Стратегија ускраћивања помоћи, неинвестирање, недавања кредита и средстава - то вишеструко одбијање јесте централна полуга Немачке као економске силе у финансијски ризичној Европи.
Познати немачки историчар Херфрид Минклер (Herfried Münkler) који се у последње време много више бави геополитиком у свом есеју „Сила у средишту: нови задаци Немачке у Европи” (Macht in der Mitte – Die neuen Aufgaben Deutschlands in Europa) из 2015, идентификовао је Немачку као „силу у средишту” Европе која има обавезу да Европу „држи заједно, што захтева посвећеност, визиониарство и смањену толеранцију према грешкама у поређењу са осталим актерима у европском политичком простору . При томе, Минклер, из разумљивих разлога, у овом делу одбацује приговор да Немци својом економском снагом спроводе оно што им није пошло за руком војним средствима, наиме да прошире своју владавину над Европом и да се Немачка налази на путу ка „Четвртом рајху”, који је све више присутан у јужноевропском друштву.
Будућност Европе није могућа без преузимања империјалних модела
Минклера је већ раније у свом делу Империје: логика владавине светом - од старог Рима до Сједињених Држава, из 2005. залагао за војно јачање Европе (ЕУ) и мање ослањање на САД и НАТО у војно-политичком домену, с обзиром на то да је у последње време НАТО постао средство којим САД (као империја) контролишу Европу и ограничавају њену слободу деловања (и потискује је са позиције субцентра ка периферији империјалног простора САД) [12]. При томе, Европљани морају водити рачуна о својој нестабилној периферији, на истоку и југоистоку, где треба да спречавају распаде држава и грађанске ратове, а да при томе не буду увучени у вир експанзије који би за садашње стање Европе био превелико оптерећење.
Минклер сматра да је Европа континент са „расплинутим” границама, које само на северу и западу одређује географија, док на југу и истоку није јасно докле треба и докле могу да се протежу политичке и привредне заједнице. Политика укидања граница је на парадоксалан начин довела до процеса перманентног ширења ЕУ. На место граница ступа погранични простор, што отвара могућност утицаја на периферију, који пре личи на империјални, него на однос између држава. Стога будућност Европе (коју Минклер идентификује са ЕУ) неће бити осигурана без преузимања империјалних модела.
СУТРА: БАЛКАН РЕГИОН ПУН ПОДЕЛА И ПРОБЛЕМА
Препоручујемо
ДРУГИ ХЛАДНИ РАТ ЋЕ БИТИ ОПАСНИЈИ ОД ПРВОГ: Кисинџер слути "кинеску вестернизацију"
26. 03. 2023. у 16:33
ЈЕЉЦИНУ ТОРТА И ЛАЖНО ОБЕЋАЊЕ: Три деценије декларације о крају Хладног рата
02. 02. 2023. у 08:20
ПРВЕ ФОТОГРАФИЈЕ "ОРЕШНИКА": Украјински истражитељи испитују остатке руске ракете (ФОТО)
УКРАЈИНСКИ истражитељи почели су да испитују остатке Орешника, нове руске балистичке ракете средњег домета, која је недавно употребљена у нападу на Дњепар, и представља најмоћније оружје употребљено у рату до сада.
24. 11. 2024. у 15:26
БРИТАНЦИ ОБЈАВИЛИ ЗАСТРАШУЈУЋУ МАПУ: "Орешник" може да стигне до било ког европског града за мање од 20 минута (МАПА)
БРИТАНСКИ лист "Дејли мејл" оценио је да би балистичка ракета "орешник" могла да стигне до било ког европског града за мање од 20 минута.
23. 11. 2024. у 15:58
"И ЗЕМУНЦИ СУ ГА СЕ ПЛАШИЛИ": Како је Бели постао Звер - прича о Сретку Калинићу
"КАЛИНИЋ је био звер од човека. Заправо, звер је блага реч" - рекао је тада Багзи, након чега је Калинић којег су чланови клана до тада ословљавали са "Бели" добио надимак "Звер".
24. 11. 2024. у 11:09
Коментари (0)