ФЕЉТОН - МИСТЕРИЈА О ДОДЕЛИ НОБЕЛОВЕ НАГРАДЕ: Никола Тесла је изјавио да Едисон ”заслужује туце Нобелових награда”

ШЕСТОГ новембра 1915. New York Times је на насловној страни објавио да ће Тесла и Едисон те године поделити Нобелову награду за физику.

Чехословачки амбасадор Владимир Хурбан уручује Тесли одликовање 1937. Фото Профимедија

Извор те вести био је ”дописник (лондонског) Daily Telegrapha из Копенхагена”. Иако је сам Тесла проследио Џ. П. Моргану млађем оригиналне примерке те објаве (који су се пронели и по бројним другим часописима), ни он ни Едисон никада нису добили Нобелову награду.

У покушају да установе шта се догодило, Теслини биографи Инез Хант и Ванета Дрејпер писали су др Рудбергу са Краљевске академије наука Шведске почетком шездесетих.

Мислећи на догађај који се одиграо пола века раније, Рудберг одговара: ”Свака гласина да некоме није дата Нобелова награда зато што је та особа објавила да намерава да је одбије бесмислена је”. Стога су закључили да је цела та ствар била ”подругљива шала”.

Занимљиво, у истом том чланку у Times набројано је још четворо кандидата за Нобелову награду за књижевност и хемију који такође нису добили награду те године, мада ју је троје од њих на крају примило. Четврта особа, Троелн Лунд, као и Тесла и Едисон, никада није добио то одличје.

Иако се објава појавила у новембру 1915, номинације су биле закључене девет месеци раније. У Одбору за физику било је 19 научника, а сваки је имао право на два предлога. Од могућих 38 гласова, два су била за изумитеље у области бежичног преноса - Е. Бранлија и А. Ригија; два за квантног физичара Макса Планка; Том Едисон је добио један; а Брагс четири. Према архиви Краљевске академије, Никола Тесла није био номинован те године.

(Међутим, два гласа, бројеви 33 и 34, недостају у својим фасциклама.) Недељу дана након објаве у Times, 14. новембра, у Стокхолму је обзнањено да ће професор Вилијам Х. Брег и његов син поделити награду за физику.

ЧОВЕК који је номиновао Едисона, Хенри Ферфилд Озборн, председник Универзитета Колумбија (који је двадесет година раније доделио Тесли почасни докторат), извинио се Одбору зато што је предложио Едисоново име. ”Иако је то донекле у нескладу са претходним номинацијама”, писао је Озборн образлажући своју одлуку, ”желео бих да предложим име г. Томаса А. Едисона... који је због својих изума један од највећих доброчинитеља човечанства”. Тесла неће бити номинован све до 1937. (учинио је то Е. Еренхафт из Беча, који је претходно номиновао Алберта Ајнштајна).

Наравно, и Тесла и Едисон су заслужили такву награду и може се рећи да је невероватно (1) да је ниједан од њих двојице никада није добио и (2) да нико из тог доба није открио који се разлог крио иза тог чудног историјског хира.

Након што је разговарао са Теслом о томе, О’Нил је изјавио да је Тесла ”одредио тачну разлику између изумитеља који је усавршио већ постојећу технологију и проналазача који је створио нове принципе... Тесла је себе прогласио проналазачем, а Едисона изумитељем; сматрао је да би смештање та два појма у исту категорију потпуно уништило релативну вредност двају достигнућа”.

ОСНОВА  за такво тумачење може се наћи у једном од писама које је Тесла послао Одбору за светионике у Вашингтону из своје екперименталне станице у Колорадо Спрингсу 1899. Из Морнарице му је одговорено да би они ”више волели” да закључе предстојећи уговор о бежичном преносу са неким Американцем него са Марконијем.

”Господине”, одговорио је Тесла одсечно, ”колико год да ценим ваше успехе, морам да кажем, да бих био праведан према себи, да никада не бих прихватио неку повластицу ни по којем основу... јер ћу се надметати са некима који прате мој пут... Било каква новчана предност коју бих могао да задобијем користећи се том погодношћу, ствар је од потпуног безначаја за мене”  Иако нико други није препознао његов гениј, Тесла свакако јесте. Није морао двапут да размисли о томе да ли да се одрекне новца када се суочио са могућим поређењем, у овом случају с Марконијем.

Следеће писмо Џонсону, за које је изумитељ нашао времена да га пажљиво препише, срочено је само четири дана након објаве и четири дана пре шведске одлуке да се награда додели Брегсу.

Драги мој Лука,

Хвала вам на честиткама... За човека тако разорне амбиције такво разликовање значи много. За хиљаду година постојаће хиљаде добитника Нобелове награде. Али ја имам најмање четири туцета својих дела заведених под мојим именом у техничкој литератури. То су стварне и сталне почасти које додељује не неколицина склона грешкама, већ цели свет који ретко прави грешке, а за било коју од тих почасти ја бих дао све Нобелове награде које ће бити подељене у следећих хиљаду година.

Тај пасус се налази у целости у делу Ханта и Дрејпера. Међутим, они су нетачно закључили да је та ”трезвена” порука била у сенци ”усхићења” због објаве. И Џонсон је лоше протумачио пуно значење писма јер у марту 1916. пише о награди, очекујући да ће је Тесла примити.

У ИНТРЕВВЈУ  New York Times, дат након објаве, Тесла је изјавио да Едисон ”заслужује туце Нобелових награда”. Разни Теслини биографи претпоставили су да је ова јавна изјава била честитка упућена Едисону, али је то, заправо, било оштро ниподаштавање Одбора за Нобелову награду. Тесла је између редова подвукао да је Одбор за Нобелову награду препознао само мала достигнућа, а не уистину оригиналне концептуализације.

”Неки човек ставља у ово (у мој Теслин калем) неку врсту празнине - добија Нобелову награду за то... Не могу то спречити”. Стога многе Едисонове ”побољшане мишоловке” завређују награду, али ниједна од њих, по Теслином мишљењу, не тиче се стварања нових принципа. То су једноставно била побољшања већ постојећих уређаја.

Едисон би се вероватно расправљао с Теслом у вези с тим ставом јер је већина његових изума била даље усавршавање туђег рада. Ипак, он је имао и много сопствених открића и дела. По властитом мишљењу, његов највећи допринос био је фонограф, који је свакако био дело генија, чак и по Теслиним критеријумима, и за то је заслуживао Нобелову награду. Штавише, Едисонов ненадмашни успех у остваривању обећавајућих замисли био је управо Теслин недостатак, а то је такође био дар који је Едисона сврставао у посебну категорију.

Врло је вероватно да је писмо слично оном које је послато Џонсону или Одбору за светионике написано и Одбору за Нобелову награду. Ако би та претпоставка била тачна, предрасуде о Тесли и Едисону би се наставиле, што би објаснило неоправданост одлуке Шведске краљевске академије да никад не награди ниједног од двојице великих научника.

ЧОВЕК ОД КРВИ И МЕСА

ЗАХВАЉУЈУЋИ Теслиној изузетној способности прецизног сликовног представљања ствари, настао је мит, који су подржали О’Нил и Тесла у својој аутобиографији, да је све нацрте и прорачуне Тесла разрешавао искључиво у својој глави. Људи из београдског Теслиног музеја стога су дневник из Колорада дуго чували као тајну, пошто нису хтели да униште ту слику о изузетним менталним способностима славног проналазача. Али временом ће увидети да је Тесла био“ човек од крви и меса који је правио грешке”, а ће бити  више цењена његова достигнућа уколико се разуме прави Теслу. Због тога је Музеј објавио дневник 1979.године.

СУТРА: МОДЕЛ  ИЗАЗОВНОЈ СЛИКАРКИ ПРИНЦЕЗИ

Препоручујемо

Фељтон

0 3

ФЕЉТОН - НЕОБЈАШЊИВА ПРИРОДА ТЕСЛИНОГ ЧАРОБЊАШТВА: Теслина креативност није била ограничена на једну раван

06. 03. 2023. у 18:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације