ФЕЉТОН - TЕСЛА ЉУТ НА ПУПИНА ШТО ШИРИ НЕИСТИНЕ: Свуда око нас све се окреће, све се креће и свуда је енергија – говорио је Тесла

НА ПРЕДАВАЊУ, у мају 1891, на колеџу Колумбија, Са Гејноом Даном, помоћником, Тесла је почео да говори помало нервозно, али је добијао замах како је говор одмицао: ”Међу свим облицима неизмерне, свепрожимајуће енергије природе, која се вазда мења и креће, и попут духа оживљава космос, електрицитет и магнетизам су, можда, најфасцинантнији...

Тесла у једној од лабораторија у Њујорку са Робертом Џонстоном, Фото Прифимедија

Знамо”, наставио је Тесла, ”да електрицитет делује као флуид који се не може сабити; да је његова количина константна у природи; да не може ни да се створи ни да се уништи... и да су електричне појаве и појаве у етру идентичне.”

Пошто је тако поставио премису да је наш свет уроњен у велико море електрицитета, чаробњак је наставио да задивљује публику мноштвом експеримената. Напослетку, Тесла је завршио поетским изразом као што је и почео: ”Вртимо се у бескрајном простору, незамисливом брзином”, рекао је. ”Посвуда око нас све се окреће, све се креће и свуда је енергија.” На основу тог полазишта, Тесла је изнео пророчанску претпоставку, која се често тумачи као да постоји нулта тачка, или ниво бесплатне енергије: ”Мора постојати начин да се домогнемо те енергије непосредно. Тада, са светлошћу коју добијемо, са енергијом коју одатле извучемо, са сваким обликом енергије добијеним без напора, из тих непресушних складишта, човечанство ће напредовати џиновским корацима. Само размишљање о тим величанственим могућностима проширује ум, оснажује наше наде и пуни нам срца врхунском радошћу.”

Михајло  Пупин, који је такође присуствовао овом предавању али није био усхићен. ”Док сам излагао”, рекао је Тесла једном новинару из Србије, ”господин Пупин, са својим пријатељима, (највероватније Елихјуом Томсоном и Карлом Херингом) прекинуо ме је... звиждуком, па сам с тешкоћом стишао жамор у публици.” Пупин је потом писао Тесли да би изгладио сукоб и уговорио састанак на ком би видео мотор, пошто је било планирано да одржи низ предавања о вишефазним струјама, али Тесла га је избегавао. У Европи су почеле да се испредају приче о новом магу електричне струје у Америци, и Тесла је убрзо добио позиве да говори пред европским научним удружењима.

ТРИ месеца  Теслиног предавања на колеџу Колумбија, августа 1891, два инжењера, Чарлс Јуџин Ланселот Браун, из швајцарске компаније „Машиненфабрик Ерликон“, и Мајкл фон Доливо-Добровољски, који је представљао немачку фирму „Алгемајне електрицитатс-гезелшафт“ (АЕГ), изазвали су узбуђење међу електроинжењерима када су успешно пренели 190 коњских снага од водопада крај фабрике цемента на реци Некар у Лауфену до Међународне електротехничке изложбе, која је одржавана у Франкфурту у Немачкој, удаљеном 170 километара од електране. Уз помоћ три различите владе, водови су пролазили кроз Виртемберг, Баварску и Пруску, пре него што су стигли до Франкфурта.

Употребивши уље као изолатор, како је Тесла објаснио на свом предавању на колеџу Колумбија, Браун је својом опремом могао да произведе чак 40.000 волти, од чега се 25.000 преносило путем жица, а затим је напон снижаван на употребљиве вредности када би струја стигла до изложбе. Успешност од 74,5 одсто запрепастила је његове колеге. Добровољски, који је је наговестио да је он дошао на замисао о том изуму, употребио је трофазну наизменичну струју са радном фреквенцијом од 40 херца (уместо једнофазне струје, с фреквенцијом од 133 херца, на којој су инсистирали Вестингхаусови људи). Електрична енергија била је толико снажна на франкфуртској изложби да је могла да осветли велики рекламни пано помоћу хиљаду електричних сијалица, а употребљена је и као погон за моторну пумпу која је покретала вештачки водопад.

ШЕСНАЕСТОГ  децембра Михајло Пупин одржао је предавање пред Америчким институтом електроинжењера о вишефазним системима. Исто излагање имао је и претходне недеље у Удружењу математичара Њујорка, и био је поносан што може да унапреди апстрактне теорије на новом пољу тих система. Косе зачешљане уназад, с наочарима с металним оквиром, густих бркова зашиљених при врху и с професорским троделним оделом, Пупин се брзо прилагођавао повратку у Сједињене Државе. Сада је почео да ствара себи име.

Покорно је написао Тесли писмо пре предавања да би с њим разговарао о његовим моторима, али га је проналазач избегавао.

У уводним напоменама пред Институтом, у присуству Артура Кенелија, Елихјуа Томсона, Чарлса Бредлија и Чарлса Стајнмеца, Пупин се осврнуо на ”предивне изуме Николе Тесле и потпуни успех који су постигли Добровољски и Браун практично применивши те проналаске”, али је поступак у Немачкој описао на такав начин да се могло закључити да су неки његови видови били независно начињени.

Чини се да Тесла није присуствовао овом предавању. Уместо тога, писао је Пупину наредног дана, али не да би честитао или предложио да се састану. Тесла је предложио да Пупин набави оригиналне спецификације патената; немачке творевине напросто су биле копије његовог рада.

МЕЂУТИМ, Пупин је узвратио: ”Мислим да не треба да сматрате да је моја кривица то што ваш изум нисам детаљније описао... Пре свега, било би сувише рано да се коментаришу практични детаљи у раду који се бави најопштијим фундаменталним принципима вишефазних система. Затим, о вашим моторима знам само по причи; нисам имао то задовољство да ми их било ко покаже... Два пута сам вас тражио у хотелу и једном сам вам писао... али су сви моји покушаји били неуспешни.”  Пупин је на крају писма покушао да уговори сусрет, али Тесла није био од оних који лако опраштају такву лаковерност, посебно Србину који тако лоше говори свој матерњи језик. За преосетљивог Теслу Пупин је био човек који шири неистину. При том, његово непрекидно пријатељство са Томсоном није било од помоћи. Пошто се Тесла припремао за пут у Европу, до сусрета на ком би изгладили сукоб никада није дошло.

Што се тиче расправе о томе чији је заиста тај проналазак, важно је схватити да се кривљење истине наставља и до данашњег дана.  Проблем је започео сам Доливо-Добровољски, који је нерадо признавао да је идеју добио од Тесле, а продужио га је његов пријатељ Карл Херинг, који је написао мноштво чланака о том догађају у штампи док су се ствари одвијале током читаве 1891. године. Херинг је био професор технике на Универзитету у Дармштату у Немачкој почетком осамдесетих година деветнаестог века.

Његов штићеник Добровољски, рођен у Санкт Петербургу и син руског племића, дошао је на његово место када се он повукао са универзитета крајем 1883.године.

ИСТОРИЈСКО ПРЕДАВАЊЕ

ОНИ који су присуствовали Теслином предавању, на колеџу Колумбија, августа 1891, укључујући професора Антонија, Алфреда С. Брауна, Елмера Сперија, Вилијама Стенлија, Елихјуа Томсона и Франсиса Аптона, сећаће се тог историјског догађаја до краја живота.  Роберт Миликан, који је касније добио Нобелову награду за рад с космичким зрацима, у то време је био последипломац на Колумбији. Много година касније причао је: ”Немали део мог истраживања заснован је на принципима за које сам сазнао те ноћи.”

СУТРА: МИСТЕРИЈА О ДОДЕЛИ НОБЕЛОВЕ НАГРАДЕ

Препоручујемо

Фељтон

0 3

ФЕЉТОН - НЕОБЈАШЊИВА ПРИРОДА ТЕСЛИНОГ ЧАРОБЊАШТВА: Теслина креативност није била ограничена на једну раван

06. 03. 2023. у 18:00

Фељтон

0 0

ФЕЉТОН - ГОЛУБОВИ СИМБОЛ РАНОГ БЕЗБРИЖНОГ ДЕТИЊСТВА: Поштанска служба САД издала је 1983. године марку са Теслиним ликом

05. 03. 2023. у 18:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације