ФЕЉТОН - ПАНИКА У ФБИ ЗБОГ ТЕСЛИНИХ СИМПАТИЈА ПРЕМА СОВЈЕТИМА: Справа која је могла да унипти авион у лету лежала у хотелском подруму

КРАЉА, након неуспешних преговора са Черчилом у Енглеској и Рузвелтом у Вашингтону, јер су обојица подржавали Тита, донекле је утешила Елеонор Рузвелт, која је организовала велику забаву у његову част у клубу „Колони“ у Њујорку.

Краљ Петар II у посети Николи Тесли; лево Милош Трифуновић, Франц Сној, Теслин сестрић Сава Косановић; десно Радоје Кнежевић двора и Иван Шубашић, Фото Музеј Николе Тесле

У организацији је учествовало Удружење америчких пријатеља Југославије, а присутне су биле и краљева мајка краљица Марија, као и Ен Морган, Пирпонтова ћерка. Тесла је, међутим, био превише болестан да би дошао.

Стога је краљ Петар (са Савом Косановићем) узео такси до хотела „Њујоркер“ да би поразговарао са виртуелним патријархом своје земље. Запањен Теслиним мртвачким бледилом и потресен ужасним следом догађаја у отаџбини, краљ је рекао изумитељу да се нада ће се вратити у Југославију и ослободити је од нациста. У свом дневнику, открио је и да су он и Тесла заједно плакали ”због свих туга које су разбиле (њихову) домовину”.

Неколико месеци касније, Тесла је умро. Собарица је открила његово тело 8. јануара 1943.

Док је Хјуго Гернсбак пожурио да направи отисак Теслиног лица, Кенет Свејзи, Сава Косановић и Џорџ Кларк, директор музеја и лабораторије у АРК, ушли су у апартман. Уз помоћ бравара и уз присуство управе хотела, узели су разне документе из изумитељевог сефа. Иако је ФБИ (Федерални истражни биро) тврдио да ”су узети вредни папири, електротехничке формуле, нацрти и тако даље”, управа хотела је потврдила да је Косановић однео само три слике, а Свејзи почасну књигу са аутограмом из 1931. која је била израђена за прославу Теслиног 75. рођендана.

ТЕ ДОГАЂАЈЕ је надгледао незаобилазни мозак за операције праћења Џ. Едгар Хувер, тврдокорни антикомуниста и заштитник америчких интереса. Хувер је у једној службеној белешци под насловом ”Шпијунажа” написао да се боји да ће Косановић, као наследник Теслине имовине, ”можда учинити неке материјале доступним непријатељу”. Косановић је био познат као члан Источноевропског Одбора за планирање, али због сложеног стања у балканским државама, није било начина да Хувер тачно утврди ко су били његови сарадници. Можда је био наклоњен краљу Петру, комунисти Титу, фашистичким снагама које су подржавале Мусолинија и Хитлера, Совјетском Савезу или пак ниједној од наведених страна.

Истрајан у својој сумњичавости, Хувер је преиспитивао и Теслине симпатије иако је изумитељ пријатељевао са потпредседником Хенријем Валасом, као и с Френклином Рузвелтом преко својих писама његовој жени Елеонор. Један од главних разлога за Хуверове бриге било је Теслино обраћање Пријатељима Совјетске Русије у Грејнџ холу у Спрингфилду у Масачусетсу 1922. године.

Осмог јануара, Абрахам Н. Спанел, четрдесетдвогодишњи председник међународне корпорације Латекс у Доверу у Делаверу (данас Плејтекс), који се налазио у Њујорку, позвао је агента ФБИ  Фридриха Корнелса да би с њим разговарао о Теслиним експериментима са зраком смрти. Пошто је изумитељ управо био умро, Спанел се бојао да би се Косановић могао домоћи релевантних папира и предати их Совјетима.

АБРАХАМ  Н. Спанел је већ полако стицао име у медијима и војним круговима изумевши плутајућа понтонска носила за војнике рањене у искрцавању из амфибија и вративши влади зараду од милион долара од ратних послова. Рођен у Одеси 1901, Спанел ће касније постати бучан антикомуниста који ће у четрдесетим и педесетим годи- нама потрошити огромних осам милиона долара ”за куповину простора у америчким новинама да би прештампао чланке који су доприносили разумевању светских проблема”. Побегавши са својом породицом још као дете у Француску 1905. да би избегао антисемитске погроме у Русији, Спанел је са седам година дошао у Сједињене Државе. Била је то 1908. Као дипломац Универзитета у Рочестеру, Спанел је изумео електричне уређаје и пнеуматске производе почетком двадесетих пре него што је основао међународну корпорацију Латекс 1929. Увидевши потенцијалну важност Теслиних изума у ”демократској” борби за превласт у свету, ступио је у контакт са др Д. Лозадом, саветником потпредседника Валаса, и г. Бопкином из Министарства правде. Бопкин се сложио с тим да се обрати Џ. Едгару Хуверу у вези са тим, док се Лозадо посаветовао са Валасом, а можда чак и с Рузвелтом, позвавши Спанела одмах после разговора да би му пренео да владу ”изузетно занимају Теслини документи”.

Спанел се обратио и Блојсу Фицџералду, кога је ФБИ означио као ”електроинжењера који је био Теслин штићеник” и који је такође позвао Корнелса. Упознавши Фицџералда на једном скупу инжењера неколико година раније, Спанел је показивао велико занимање за Теслино оружје јер се вероватно надао да ће моћи да се укључи у уносни посао израде уређаја са зраком смрти за Америчку војску.

БЛОЈС Фицџералд, још увек двадесетогодишњак, дописивао се са Теслом још од краја тридесетих. Позвао је изумитеља на његов рођендан 1938. да му честита и наставио са тим следеће четири године. Покушао је 1939. да се види са Теслом, али изгледа да се то тада није и догодило. Само две недеље пре Теслине смрти, Фицџералд је предложио још један сусрет који се можда и одиграо. Радио је на технолошком институту Масачусетс са професорима Кинаном, Вудруфом и Кејом ”на решавању одређених проблема у вези са расипањем енергије из брзометног оружја” и желео је да разговара о свом ”проблему зрачења” са времешним изумитељем.

Могуће је да је у то тешко време Фицџералд могао да позајмљује разне папире који су га занимали. Случајно, Тесла је открио да ”је покушана крађа изума. Неко ми је био у соби и прегледао моје папире, али шпијуни су отишли празних шака”. Фицџералд, који је радио и за Декретни одсек Америчке војске, касније је рекао Корнелсу да ”зна да су сви планови, појединости и објашњења основних теорија о тим стварима донекле под личним Теслиним утицајем... и да у Теслином сефу у хотелу Говернер Клинтон постоји радни модел (зрака смрти)... чија је израда коштала више од 10.000 долара ”.

Да би потврдио ту причу, још један Теслин познаник, Чарлс Хауслер, унајмљени радник који је бринуо о изумитељевим голубовима, касније је рекао да је Тесла ”имао велику кутију или сандук у својој соби, поред кавеза за голубове. Рекао ми је да будем веома опрезан и да не померам кутију јер се у њој налазило нешто што је могло да уништи авион у лету и за шта се надао да ће га представити свету”. Хауслер је додао и то да је та справа касније одложена у подрум хотела.

ЕВРОПСКИ ДУГ СРБИМА

„ГОТОВО да нема народа који се суочио са тужнијом судбином од Срба. Са врхунца њиховог сјаја, када им се царство протезало такорећи читавим северним делом Балканског полуострва и великим делом онога што је данас Аустрија, српски народ бачен је у бедно ропство, после судбоносне битке 1389. на Косову пољу, против моћнијих хорди из Азије. Европа никада неће моћи да плати огромни дуг Србима што су зауставили, по цену сопствене слободе, најезду варвара“ – записао је  Никола Тесла. 

СУТРА: ПОТРАГА ЗА ТЕСЛИНИМ "ЗРАЦИМА  СМРТИ"

Препоручујемо

Фељтон

0 3

ФЕЉТОН - ПРОМЕНА ПОЛИТИКЕ ПРЕМА АЛБАНЦИМА: Грци из Мале Азије масовно су пресељени у Тракију и јужну Македонију

25. 02. 2023. у 18:00

Фељтон

1 5

ФЕЉТОН - СВЕ ПОЛИТИЧКЕ ПОСЛЕДИЦЕ СЕОБА НАРОДА НА БАЛКАНУ : Турска није народе не делила по пореклу, култури и језику, него по вери

24. 02. 2023. у 18:00

Фељтон

0 1

ФЕЉТОН - ЗАОШТРАВАЊА КЛАСНИХ И НАЦИОНАЛНИХ СУКОБА: Утицај Слободана Јовановића у јавном животу Србије је био огроман

23. 02. 2023. у 18:00

Фељтон

1 1

ФЕЉТОН - ВЕЛИКАНИ НАУКЕ И ДВЕ ХИЉАДЕ ЉУДИ НА САХРАНИ: Достигнућа Николе Тесле представљају споменик који симболизује сад

26. 02. 2023. у 18:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације