ФЕЉТОН - ПРОМЕНА ПОЛИТИКЕ ПРЕМА АЛБАНЦИМА: Грци из Мале Азије масовно су пресељени у Тракију и јужну Македонију

Васа Чубриловић

25. 02. 2023. у 18:00

ПРОБЛЕМ етничког састава појединих области поставио се и пред нас Југословене, а пре свега Србе.

ФЕЉТОН - ПРОМЕНА ПОЛИТИКЕ ПРЕМА АЛБАНЦИМА: Грци из Мале Азије масовно су пресељени  у Тракију и јужну Македонију

Василије Крестић и Васа Чубриловић, Фото Архив САНУ

У почетку, Србија и Црна Гора теже да своје ширење употпуне и осигурају и етничким уједначавањем становништва. Тако се процес изграђивања државе у 19. в[еку] код нас допуњавао расељавањем Турака и насељавањем нових области нашим светом. Тако је за рата 1877–1878. очишћена јужна Србија од Турака и насељена светом из ових српских земаља. И ово питање сам обрадио у својој студији „Политички узроци сеоба на Балкану 1860–1880. године”. Притом сам дотакао и проблем Арбанаса. Ширећи се поступно према југу Србија се још за првог устанка 1804–1813. примакла областима на југу, где [су] се већ почетком 19. века налазила многобројна арбанашка насеља. Историски је доказано да су та насеља настала последњих векова, кад су те области у ратовима и устанцима од конца 16. века опустошене од Турака и насељаване Арбанасима.

– У овој својој студији подвукао сам значај арбанашког „клина”, што се са основицом на Дриму забио између Македонаца и Срба према северу – допирући почетком 19. века све до састава Јужне и Западне Мораве код Сталаћа. Подвукао сам значај чишћења области Топлице и Косанице од Арбанаса за рата 1877–1878. – за стварање шире територијалне везе између Србије и Македоније.

У ратовима 1912–1918. Србија се проширила преко Косова и долином Вардара – до изнад Солунског поља. Постала је права морав[ск]о-вардарска држава. У исто време одлуком конференције амбасадора у Лондону 1913. створена је Арбанија – самим тим поставило се и питање арбанашке мањине у Србији, после 1918. у Југославији. Већ по свом постанку – Арбанија се још 1913. везала [за] Аустроугарску и Италију, главне противнике југословенског уједињења. У борби против тог уједињења ишла је у Први светски рат стара Хабсбуршка монархија.

СРЕДИНОМ тридесетих година постао сам члан Института земаљске одбране у Београду. Тај институт је основан негде почетком тридесетих година. Директор му је био генерал Војин Максимовић. Секретар Института је био професор математике на Београдском универз[итету] Кашанин.  Познавао се са ген[ералом] Максимовићем још из добровољачког корпуса у Добруџи 1916–1917. године. Био сам члан Института по позиву – то ми је била у исто време и војна обавеза. Био сам задужен за проучавање међународних и међунационалних односа у Југославији. Радио сам у Институту негде од 1935. до рата 1941.

По закону члан Института је имао велика овлаштења. Институт му је давао задатке, али је и сам могао да избере неко питање и поднесе Институту о томе реферат. Имао је право да тражи преко директора Института одговор од надлежног министра народне одбране.

Прво питање, што сам ја обрадио и поднео реферат било је арбанашко у Југославији. Све веће повезивање мусолинијевске Италије са Трећим немачким рајхом и све више ширење утицаја Италије у Арбанији говорило је да се примичемо новом рату и да ће Арбанија послужити као главна база Италији за напад на наше јужне области у случају рата.

Поставило се питање какав став заузети према арбанашкој мањини у нашим јужним областима у случају рата са Италијом и Арбанијом и добијања тога рата.

У НАШЕМ јавном животу пре рата 1941. превладавало је мишљење да по сваку цену треба ослабити арбанашки етнички састав на Косову и Метохији и у Македонији – насељавањем нашег света у те области и исељавањем Турака и Арбанаса у Турску. У том смислу се радило између два рата. Планирало се потпуно расељавање Арбанаса са Косова и Метохије у случају победе над Италијом и Арбанијом у Другом светском рату. У том смислу сам и ја обрадио ово питање и поднео Институту земаљске одбране – као свој предлог решавања мањинског питања на Косову и Метохији. Ослањао сам се на моје студије о том питању и на праксу која се у то доба примењивала не само на Балкану – пресељавање Грка из Мале Азије у Тракију и јужну Македонију а Турака из тих земаља у Малу Азију и т[ако] даље. Мој реферат је полазио од претпоставке да ће у Другом светском рату Арбанија ићи са Италијом, и бити поражена. Међутим, ствари [су] се сасвим друкчије развијале. Италија је још пре почетка рата окупирала Арбанију, а у току самог рата, ова земља доживљава своју социјалистичку револуцију. Зато она довршава Други светски рат не као савезник Италије него наш. С тим се мењају основи наших односа па и наше политике према арбанашкој мањини у Македонији, и на Косову и Метохији. Зато сам и заузео сасвим други став према томе питању 1945, него што сам га имао 1937. године. О томе више говорим јер је арбанашка пропаганда из Тиране докопала се већ седамдесетих година овог мога мемоара, захваљујући небудности органа Војно-историског института, и употребила га не само против мене него и против политике владе Југославије према Арбанасима.

ОСЛОНАЦ НА АЛБАНИЈУ

КАД ЈЕ је Аустроугарска пропала и створена Југославија, проблем односа са Арбанијом није решен. Јер, сад се јавља Италија као главни наш противник на Балкану. Од самог почетка у јесен 1918. године она води противјугословенску политику. При том тражи ослонац у Арбанији. Узалуд је покушавала српска влада до 1918. а југословенска после 1918. године да осигура свој утицај у Арбанији преко тога да спречи иреденту и пропаганду међу својим Арбанасима. На концу је Ахмед Зогу – краљ Арбаније, приклонио се фашистичкој Италији.

Она је опет постала главни заступник великоарбанашких тежњи на рачун Југославије.

КРАЈ

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
ТРАМП ЗАПАЛИО СВЕТ ИЗЈАВОМ: Не могу да искључим могућност употребе војне силе!

ТРАМП ЗАПАЛИО СВЕТ ИЗЈАВОМ: Не могу да искључим могућност употребе војне силе!

НОВОИЗАБРАНИ председник САД Доналд Трамп изјавио је данас да не може да искључи могућност употребе војне силе или економске принуде, укључујући повећање царина, када је у питању преузимање контроле над Гренландом и Панамским каналом.

07. 01. 2025. у 18:50

ОСВЕТА МАЂАРСКОЈ ЗБОГ ПОДРШКЕ ДОНАЛДУ ТРАМПУ Сијарто оштро о санкцијама САД-а Орбановом шефу кабинета

"ОСВЕТА МАЂАРСКОЈ ЗБОГ ПОДРШКЕ ДОНАЛДУ ТРАМПУ" Сијарто оштро о санкцијама САД-а Орбановом шефу кабинета

МИНИСТАР спољних послова Мађарске Петер Сијарто данас је критиковао одлуку Вашингтона да уведе санкције шефу кабинета мађарског премијера Виктора Орбана, Анталу Рогану, због сумње да је умешан у корупцију у Мађарској.

07. 01. 2025. у 18:12

Коментари (0)

Меридианова акција заокружена на крају године: Обновљени кошеви широм Србије за нове шампионе (ВИДЕО)