ФЕЉТОН - ПОЧЕТАК ТАМНОВАЊА И ОКИВАЊЕ БУКАГИЈАМА: Затворски чувари су ми показали како да идем са оковима на ногама

НЕГДЕ око 10 часова увече дошла су двојица полициских чиновника, преузели ме од Максимовића и довели на саслушање.

Оружје пронађено код атентатора, Фото Из књиге „Сећања“ Васе Чубриловића

Одвели су ме, чини ми се, у просторије где је данас Академија наука Босне и Херцеговине, и наместили у собу на ћошку. Почело је саслушање.

Трајало је целу ноћ до шест изјутра. Двојица по двојица полицајаца су се смењивала у испитивању. Нису водили никакав записник, али су правили забелешке. Данас имам само мутне представе, шта су ме питали и шта сам ту ноћ одговарао. Неке ствари сам рекао, али многе сам и прећутао. Долазио је у собу за саслушавање и мој познаник и сусед др Глик.

Нисам рекао у саслушању ко ми је дао пропусницу да изиђем из Сарајева. Кад је ушао у собу за саслушавање Глик ми је показао мали модел вешала и упитао ме да ли знам, шта је то. Одговорио сам да знам, али да је штета, што немам 20 година. Погледао ме и добацио: „И то знаш! Много знаш за своје године”. При испитивању, најупорнији је био Ивасјук, виши агенат полиције у Сарајеву. Познавао сам га из демонстрација и немира ђачких. Сви смо га знали. Био је више дрзак и насртљив него паметан. Такав је на мене оставио утисак, кад ме [је] саслушавао оне ноћи у сарајевској полицији.

Око шест сати изјутра одвели су ме полицајци у општински затвор, што се налазио одмах поред градске већнице. Ту сам остао једно 2-3 сата, у ходнику поред стражара. Око 9 до подне дали су ми лисице на руке, свели на улицу и сместили у фијакер у пратњи двојице полицајаца. Возили су ме истим улицама, којима је треба[ло] да прође и престолонаследник Фердинанд. Фијакер је био отворен. Возио сам се у пратњи полицајаца, посматрао свет на улици, а и они мене. Негде близу хотел „Европе” сусрели смо на улици старог професора Новака. Ишао је по обичају мало погурен и замишљен. Погледао ме замишљено и опет сагао главу. Сумњам да ме [је] познао. Ја њега јесам. Вожња фијакером се продужила према железничкој станици и нисам знао куда ме возе. Кад смо стигли до великих војничких касарни пред станицом фијакер је окренуо према њима. Увезли смо се у двориште гарнизонског затвора, ту су ме полицајци истоварили и предали војницима. У канцеларији су ме поново претресали, завели у књиге и онда је дошао ковач војни да ме окује. На ноге ми је приковао букагије гвоздене, једно четири-пет килограма тешке, а затворски чувари су ми показали како ћу да идем са тим оковима на ногама. После тога су ме одвели одмах у приземље и затворили у једну самицу. Тако је почело моје тамновање 1914. године.

ГАРНИЗОНСКИ  затвор у Сарајеву лежао је у кругу касарни војног логора код старе железничке станице, где се и данас налази. Имао је приземље и два спрата, са низом ћелија, било самица и скупних соба. Мене су дали у ћелију у приземљу. Била је једноставна, са војничким дрвеним креветом и сламарицом, са малим столом и столицом и нишом где се налазила „кибла” – посуда за измет. Врата су била од чврстог дрвета, са малом рупицом у средини, кроз коју је могао да погледа стражар, шта затвореник ради.

Под у ћелији је био од дасака, чисто одржаван. Ту сам провео неколико дана, а да ме нико није звао на саслушање. Стражари кључари били су војници. Кључар код мене био је неки Пољак, Затурецки, подофицир, доста горљив у служби, али није био груб. Храну су нам давали војничку, доручак, супа војничка, ручак и вечера; пола хлеба на дан. Било је довољно. Поступак је био службен, али не строг, испада од стране кључара и страже против нас није било. Прозори су ћелије били окренути према дворишту затвора; на шетњу нас нису пуштали. Непристрасно гледано, аустриске власти су се бринуле, да се са нама поступа службено и коректно. Сваких 14 дана долазио је у инспекцију претседник Врховног суда Б[осне] и Х[ерцеговине], обишао би све затворенике и питао их за њихове жеље или жалбе. Био је то старији човек, обучен у униформу високог аустриског чиновника у Б[осни] и Х[ерцеговини], миран, хладан и службен, али нимало није показивао неко непријатељско расположење према нама. Зато није с наше стране било ни притужби ни сукоба са особљем које нас је чувало. У почетку нам је било забрањено, да се пењемо на столице и гледамо кроз прозор. Недељко Чабриновић се попео, стражар у дворишту му запретио да ће пуцати, овај га је изазвао, нека то учини. Стражар то није учинио, али мора да је о томе поднео извештај својим старешинама, пошто су изгледа, стекли уверење да би тиме могли да изазовемо стражаре, да нас побију пре суђења, издато је наређење стражарима да нас пусте да гледамо кроз прозор. Уосталом, ми из приземља могли смо кроз прозор да видимо само затворско двориште и зид око њега.

НЕКОЛИКО дана после мога довођења у затвор поведен сам једно до подне на саслушање.

Одведен сам на први спрат, где је била канцеларија судца истражитеља – то је био др Пфефер, судац истражитељ чини ми се сарајевског окружног суда. Као писар за вођење записника био му је судски конципијент доцније после Првог светског рата познати један од вођа Хрватске сељачке странке др Јура[ј] Шутеј: у то доба био је то још штркљаст, млад човек. За цело време је ћутао, посматрао и бележио питања судије и одговоре оптуженог.

Др Лео Пфефер је био онизак човек, подебљи, са великом главом. На мене је оставио утисак човека коме је изненада допала у руке велика улога, а којој се није надао. Тако се и понашао. Није био груб, бар не према мени, али начин испитивања је био прилично површан. Није залазио у појединости, није постављао питања, на која се не би могло избегавајући одговорити. Такав утисак о Пфеферу имали су и други оптужени. Његова питања код мене односила су се о мојој улози у спремању атентата, о увлачењу у атентат Цветка Поповића, нешто о Данилу Илићу, и ништа више.

КАД ЈЕ  концем јула 1914. почео Први светски рат објавом рата Аустро-Угарске Србији, познало се то и по војничком логору, где смо били затворени. Војници су скинули мирнодопске униформе и обукли ратне. Број војника се у логору осетно повећао, а њихова ратна опрема је сама по себи говорила, шта се напољу догађа. Аустро-Угарска није имала скоро педесет година, од Аустро-пруског рата 1866. године. За рат се спремала и гомилала ратну опрему за све то време.

Зато, кад је извршена у јулу 1914. године мобилизација, војска се појавила одевена и обувена као никад до тада: сиво-плаво одело од дебелог војничког шајака, нове ципеле, нови кајиши, ново чисто оружје и телећаци (војнички ранац који војник носи на леђима и у којем држи преобуку и друге најнужније ствари за личну употребу.). Све се блистало. Све смо то могли у лето 1914. да посматрамо, кад се вршила концентрација и отпремање војске према Дрини, против Србије и Црне Горе. Да је то била војска разних народа Хабсбуршке монархије видело се и по изгледу и говору војника. – Према нама [су] се понашали хладно, уздржано, гледали нас радознало, али испада није било.

СУСРЕТ СА РОЂАЦИМА

ПОСЛЕ  првог саслушања Пфефер ме није позивао к себи неко време. Онда ме је поново позвао, али рат је већ био почео. Једног дана почетком августа 1914, кад ме је Пфефер позвао на саслушање, чекао сам у ходнику пред вратима његове канцеларије под стражом.

У дну ходника видео сам групу људи, обучених у грађанска одела. Погледао сам боље и познао међу њима мога зета др Јову Бокоњића, лекара и рођака, др Богдана Видовића, адвоката. И они су мене гледали, све док ме судац није позвао у канцеларију.

СУТРА: ДОПИСИВАЊЕ ПРЕКО ПРЕКО ВОЈНИЧКИХ ПОРЦИЈА ЗА ЈЕЛО

Препоручујемо

Фељтон

0 2

ФЕЉТОН - СУСРЕТ СА ФЕРДИНАНДОМ ОЧИ У ОЧИ ДАН ПРЕ АТЕНТАТА: Било је договорено да се потрујемо одмах после извршавања атентата

05. 02. 2023. у 18:00

Фељтон

0 4

ФЕЉТОН - ПРЕДАНИ ИДЕЈИ ОСЛОБОЂЕЊА И СПРЕМНИ ДА ДАЈУ ЖИВОТ: Главни део атентатора требало је да се окупи на обали Миљацке

04. 02. 2023. у 18:00

Фељтон

0 0

ФЕЉТОН - ОБИЈАЊЕ И ПЉАЧКА СРПСКИХ ЗАНАТСКИХ И ТРГОВАЧКИХ РАДЊИ: У Сарајеву, у последње време, био сам уплетен у разне ђачке немире

07. 02. 2023. у 18:00

Фељтон

1 2

ФЕЉТОН - ГАВРИЛО НИЈЕ ХТЕО ДА ПУЦА НА ПРЕСТОЛОНАСЛЕДНИЦУ: Случај је хтео да је ауто са Фердинандом стане испред места где је био Гаврило

06. 02. 2023. у 18:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације