ФЕЉТОН - СВОЈ ФУДБАЛСКИ ТРАНС ПРЕНОСИО НА САИГРАЧЕ: Пеле је покретима тела унапред ,,најављивао“ куда ће лопту упутити

ПЕЛЕОВА магија да са просечним или знатно слабијим играчима од себе побеђује и осваја титуле има више теорија, тумачења, али и оспоравања.

Сусрет за историју: Пеле и Роналдо, Фото "Профимедиа"

До појаве Пелеа није постојао играч који је толико утицао на игру других, и саиграча и противника. На своје саиграче је  разним свесно/несвесним магијама своје личности силовито деловао: подизао би њихове способности до максимума, цедио из њих све најбоље. А они би, као  из неког стида пред њим, давали све од себе... чак и онај делић ,,нечега несвесног“, кога било кад, било где и било с ким другим нису уопште ни имали ни осећали у себи. Део свога фудбалског транса Пеле је преносио на саиграче, као афрички врач на племе у заносној игри. Никада свет до Пелеа није видео таквог играча, а никада  као у Мексику 70. играча да у својој 30. години игра на таквом нивоу, да се просто ,,купа“ у самопоуздању. Фудбалери онoга доба су каријере завршaвали најдаље до 33. године.

Бразил  је пред СП у  Мексику, поучен лошим искуством из Енглеске '66, почео припреме  три и по месеца пре првенства. Тренирали су убитачно два пута на дан: ујутро су имали напорне футинге - трчање по пешчаним плажама Рија, потом врло напорне вежбе у теретани a тек увече би имали тренинг с лоптом.  Око три недеље су тренирали  и на великим надморским висинама, да се адаптирају на мексички разређени ваздух. Решили су се старијих играча,  тридесетогодишњи Пеле је био међу најстаријим у екипи: годину млађи од штопера Брита, а две од голмана Феликса. Трчали су Бразилци много на свих седам утакмица у Мексику, посебно везисти Жерсон, Клодоалдо, Ривелињо и Алберто Карлос...али то је смешно мало у односу на данашњих просечних 10-12 километара, колико везни играч модерног фудбала МОРА да претрчи на једној утакмици да би уопште  о(п)стао у тиму.

ОДБРАНА  ,,кариока“ је била видно слабији део тима: само на једној утакмици није примила гол; Бразил је убедљиво добијао утакмице, али би побеђена екипа имала доста шанси. Одбрана  Бразила често није најбоље интервенисала: Брито и Пјаца су слабо играли главом,  многе лопте у критичним ситуацијама би биле само ,,окресане“ и фелширане слабим одбојним ударцима  ногом, врло често су противници, и из најповољнијих ситуација, промашивали бразилски гол, или би добри голман Феликс одбранио ударац.

Имао се утисак да су бразилским  противницима ноге биле као свезане и ,,скраћене“, нарочито при ударцу из добре шансе и близине гола. То се најбоље видело у дуелу са Италијанима у финалу. Али, кад играте против Пелеа, ноге вам се саме ,,стегну“ и намера и идеја ,,замрсе“... а све супротно се дешава онима који играју у Пелеовом тиму.
Боље упућени новинари у фудбал су тих година  писали да Пелеове очи покривају цео терен, да лопта као магнетисана иде ка њему и лепи се за њега. Сваки његов и неуспео покрет је бивао смислен и имао је намеру. Он припада врло реткој врсти фудбалера (има их и после Пелеа) који покретом тела унапред ,,најављује“ како ће лопту примити, умирити и још важније коме ће је дати или куда упутити. Увек и у сваком тренутку имао је визију.

Да(в)нашња фудбалска филозофија тврди: најбољи играчи су они који најбрже и са најмање покрета умире лопту и проследе је у неочекиваном правцу. Уз брзину, то су најцењеније играчке особине. Пеле је то све добио рођењем и још компјутерски ,,учитано“ у свој телесни и мисаони механизам. А много тога није имао тај много, да не кажемо претерано, хваљени бразилски тим из 1970.

НИГДЕ, па ни у фудбалу, не вреди много тзв. контрафактуална теорија ,,шта би било кад би било“...јер је увек згази она логична: дешава се оно што се десити мора. Но, дозвољено је  износити претпоставке. Например, овога типа: како би се данас одиграо и завршио фудбалски сусрет репрезентације Бразила из 70. са Пелеом у тиму а против некога од потоњих светских шампиона, почевши од наредног првака-екипе Западне Њемачке из 1974. године? Наше је мишљење - тешким поразима Бразила, јер се фудбал у тим годинама муњевито мењао и нарочито убрзавао, што Бразилци нису одмах схватили, па су ту заблуду платили двадесетчетворогодишњим постом: наредну, четврту титулу првака освојили су тек 1994. године. Посебно би били сурови по Бразилце окршаји са репрезентацијама-шампионима  из светског врха, који играју атлетски фудбал, који су ,,попуњени“ најбољим играчима на свакоме месту у тиму, који без великих проблема  одиграју близу стотину тешких утакмица за годину дана у ритму: свака три дана јдан меч.

Фудбалски  свет је и видео и запамтио у времену од Пелеа па наовамо много великих фудбалских тимова: од Бекенбауерове Њемачке, Кројфове Холандије, те еврпских шампиона Бајерна и Ајакса, који су седамдесетих година освојили по четири титуле клупског првака Европе, предвођени поменутом двојицом асова, затим Италијане из 1982, потом Марадонину Аргентину из 86, па екипу Милана са почетка деведесетих година, потом бразилски  селесао  из 2002, Реалове ,,галактикосе“ из истог периода, сјајне Шпанце и у репрезентацији и у Барселони - у другој деценији овога века итд. Који је од ових тимова, које смо побројали, а неке вероватно и прескочили, најбољи? Нема поузданог одговора сем да би сваки од поменутих тимова био најбољи да је у својим редовима имао Пелеа, јер он је имао оно што нико од играча који су предводили поменуте екипе и репрезентације није имао - овећи грумен фудбалске генијалности у себи.

ПЕЛЕ  би, са својим Мексиканцима из седамдесете, у окршају са побројаним тимовима великанима, показао сву своју класу: као што су је, за време поста од 24 године, они велики Бразилци између Пелеовог доба, а до времена Ромарија '94. и Роналда 2002. године:

Зико, Сократес, Фалкао, Алдаир...тај низ се само повећава и тече све до данашњих дана, до Неимара! А Пеле је у Мексику 70., с трећом ,,Златном богињом“ у рукама, додирнуо фудбалско небо. Као нико ни пре ни после њега. Није се имало  више куд ићи у висине. Једино у космос, у који ће,  три године касније и кренути, али амерички ФК Космос, да тамо у „новом свету“, као најпознатији фудбалски мисионар на свету, шири ту најпопуларнију спортску религију.

ВЕЛИКИ САМО УЗ ПЕЛЕА

ПЕТ најбољих играча Бразила, наравно после Пелеа, из шампионског тима 1970. су: Жаирзињо, Ривелињо, Тостао, Жерсон и Карлос Алберто. Ево кратких података o њима. Жаирзињо је 11 година играо у Ботафогу, био је на три светска првенства, дао девет голова на њима, на 81 утакмици за ,,кариоке“ постигао укупно 33 гола. Играо годину дана у Европи, у Олимпику из Марсеја. Ривелињо је одиграо 92 утакмице за репрезентацију, дао 26 голова, 10 година играо у Коринтијансу, није наступао у Европи. Тостао је за 10 година одиграо 50 утакмица за ,,селесао“, био је десет година играч Крузеира, завршио је медицински факултет, није наступао у Европи. Жерсон је у 10 година одиграо 70 утакмица за Бразил, био играч Ботафога и Фламенга, није наступао у Европи. Карлос Алберто, капитен ,,жутих“ у Мексику '70, за 13 година накупио је 53 наступа за репрезентацију, што је врло скромних три-четири у просеку, осам година играо у Сантосу и три са Пелеом у Космосу.

СУТРА: НАЦИОНАЛНО БРАЗИЛСКО БЛАГО ОДЛАЗИ У АМЕРИКУ

Препоручујемо

Фељтон

0 3

ФЕЉТОН - ЕВРОПИ И ЕНГЛЕЗИМА БИЛО ЈЕ ДОСТА ПЕЛЕА И БРАЗИЛА: У Енглеској Пеле је схватио да фудбал није само лепа игра и поштено надметање

27. 01. 2023. у 18:00

Фељтон

0 1

ФЕЉТОН - СИРОМАШНИ ЦРНИ ДЕЧАК КОЈИ ЈЕ ДОДИРНУО ЗВЕЗДЕ: Када је Пеле у тиму, једна бразилска рука је већ на златној богињи

26. 01. 2023. у 18:00

Фељтон

0 0

ФЕЉТОН - КРАЉ ЈЕ ОДЛУЧИО: Од фудбала се опрашта против Југославије - Магични дриблинзи, пролазио је поред играча као да их нема

25. 01. 2023. у 18:00

Фељтон

0 0

ФЕЉТОН - БОЖАНСКИ СПОЈ ВЕШТИНЕ БРЗИНЕ, СНАГЕ И ПАМЕТИ: На неколико званичних утакмица, са посебном радошћу, наступао је као голман

24. 01. 2023. у 18:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације