ФЕЉТОН - ЦЕО БРАЗИЛ "КЛЕЧЕЋИ" МОЛИ ПЕЛЕА ДА ИГРА У МЕКСИКУ: Био је дарежљив, "гурао" је свакога да постигне гол

ГОДИНА 1970. је вероватно једна од најбољих, ако не и најбоља, у целој историји фудбала.

Пеле поклања лопту Мирку Стаменковићу главном уреднику 1969. Фото Документација "Новости"

Одиграно је најбоље Светско првенство, оно  у Мексику, на њему су учествовали сви најбољи фудбалери тога доба, а предводио их је најбољи, тада већ тридесетогодишњи Пеле. Међутим, мало је недостајало да Пеле уопште не учествује на том мундијалу, који сигурно не био би тако величанствен, а велико је питање и да ли би Бразил уопште био првак. Пред квалификационе утакмице за мекички мундијал бразилски селектор Жоао Салдања је дао једну сензационалну изјаву: рекао је да му Пеле не треба у тиму,  јер је ,,стар и кратковид“! То је изазвало запрепаштење у јавности. Цели Бразил: од председника државе до последљег навијача је месецима ,,клечећи“ молио Пелеа да промени одлуку о повлачењу из ,,селесаоа“, а једино селектор каже да му он уопште не треба. Јавност је вишеструком реакцијом просто ,,згнечила“ Салдању, који је убрзо и смењен. Наследио га је Пелеов саиграч из тима који је играо на првенствима '62. и '66. Марио Загало. Салдања се након свега у јавности јуначио изјавама како ни он председнику Бразила не бира министре, па неће ни он њему фудбалере.

А оно о Пелеовој кратковидости је један од ретких и спорних и тајновитих детаља из његовог живота. И сам Пеле је неколико пута шкрто прозборио да има неких малих проблема са видом, али да му то у игри  не смета. Ако је и био малкице кратковид...у свему осталом је фудбалски видео и боље и даље од било кога икада.

БРАЗИЛ  је квалификације прошао фуриозно: шест утакмица, шест победа, а Пеле  на њима постиже шест голова. Коначно, јуна 1970. године у Мексику је почео  тај историјски мундијал: све фудбалске звезде света су дошле у земљу Ацтека, а у њој-да на овом месту цитирамо Милоша Црњанског, који је много волео фудбал- ,,бескрајни плави круг и у њему звезда“- она највећа-Пеле! Све је она овоме првенству било на највећем нивоу. Први телевизијски преноси у боји и са оном репетицијом, која је права посластица у гледању фудбала, утакмице се играју у терминима подешеним према европском времену, већ је радикално била промењена дотадашња фудбалска филозофија: досадни, дефанзивни, јалови италијански систем ,,катенађо“ почео је да замењује систем тоталног фудбала, који је патентирао холандски тренер Ринус Михелс. Тај систем је највећа револуција у фудбалу икада, а данас је усавршен до перфекције. Михелсов систем апсолутног фудбала на сваком делу терена је одмах, почетком седамдесетих, подарио светском ногомету ,,два плус два“ изузетна тима: холандски Ајакс и минхенски Бајерн, чијих је седам-осам најбољих  фудбалера чинило и костуре репрезентација њихових држава. Добро их се сећамо: Кројф, Нескенс, Крол, Кајзер, Мирен, Хан...на једној, а Бекенбауер, Милер, Мајер, Брајтнер, Оверат, Шварценбек...на другој страни.

ЗА БРАЗИЛЦЕ,  а посебно за Пелеа, је мексички мундијал добро кренуо. Свет је у наредних месец дана гледао и видео све најбоље од најбољег, и то у свакој утакмици. У првом сусрету са Румунијом (1:0) Пеле из слободног ударца постиже победносни гол: оним толико пута виђеним фелш шутом пуном ногом,  званим  ,,ниски суви лист“, који прави окуку и обилази живи зид и иде у страну гола где нема голмана. Против Чехословачке (4:1) видели смо  Пелеову бравуру, кад из центарског круга покушава лобом да превари истрчалог голмана Виктора. На утакмици са Енглеском је извео шут глвом који му је голман Бенкс одбранио: таква голманска бравура се виђа можда једном у деценији, а од одбране је само мало  мање атрактивнији био Пелеов скок и шут. Против Перуа (4:2) Пеле је узео мали предах, али је у утакмици против Уругваја (3:1) игао као у трансу, извео је ону бравуру с прескакањем и лопте и голмана Мазуркијевича.  А финална утакмица против Италије је можда Пелеова утакмица каријере: наравно, да је бивало сусрета на којима је он и боље играо, али финални меч и то на светском првенству и још убедљива победа... свему дају троструку вредност. О Пелеовом голу Италијанима главом ,, преко Бургнича“ су исписани фудбалски есеји, његов генијални пас ,,са очима и навођењем“ Карлосу Алберту, а за гол Жаирзиња, је врхунац умећа додавања лопте...итд.

КРАЉ је однео Златну богињу у Бразил, трећу по реду, на њено вечно пребивалиште. Цео Бразил је играо самбу и био у трансу. И многи други у свету...сем енглеске спортске штампе. Не имајући ниједан разлог да оспоре Бразилцима титулу, доказивали су да за успех кариока није најзаслужнији Пеле већ Жаирзињо, који је дао седам голова и кога су  називали  ,,жути ураган“. Не вреди о овој енглеској сујети полемисати, они су, у ствари, били огорчени што су морали да ,,пребијеном“ Пелеу из '66. предају своју тадашњу титутлу.

Важније  је нешто друго: да ли је шампионски тим Бразила из 1970. и најбољи фудбалски тим икада? Многи и дан данас мисле да јесте, иако се фудбал у међувремену много променио. Ми, опет, мислимо да није-управо због тих промена.  Тај тим је тих година и тадашњег фудбалског времена и стила  био далеко најбољи на свету...али само једну  деценију после  СП Мексико '70., фудбал је почео да се нагло мења. Па, ако би тај тим предвођен и са најбољим Пелеом у својој каријери пресликали у мундијалска такмичења одиграна наредних деценија-Бразилци би се лоше провели, ако би играли онако како су играли у Мексику! А да ли би се прилагодили новом, атлетском фудбалу, то је друго, хипотетичко  питање.  Пеле као појединац  сигурно би, јер његово знање је било ванвременско, таленат огроман  а посебност раскошна. Ево примера: он је био на лопти бескрајно дарежљив према саиграчима. Гурао је свакога да постигне гол. Саиграчи посебно цене ту димензију душе онога који их води и зато ,,гину“ за њега и тим.  Бразил са Пелеом и без њега су два потпуно различита фудбалска појма. Зашто?

Пеле је целу каријеру играо са углавном просечним играчима, једини велики с ким је био у тиму је Гаринча, с њима двојицом заједно Бразл никада није изгубио утакмицу. И у златном тиму из Мексика '70., сем Пелеа није било врхунског играча: Жаирзињо, Ривелиљо и компанија  јесу играли врхунски на појединим утакмицама или појединим периодима тих мексичких  утакмица, али то су фудбалери који ни пре ни касније нису имали велике каријере и припадају генерацији која још није ишла у европске клубове, без чега нема лиценце да си велики. Пеле је, понављамо ко зна који пут, у свему изузетак.

СИМБОЛ И НАДА

ДА ПЕЛЕ није предводио Бразил  1970.   историја фудбала би изгледала битно другачија. Зато је важно навести и неке скривене разлоге зашто се Пеле предомислио и пристао да иде у Мексико.  Пеле је у тим годинама на турнеји по Африци, са Сантосом, био је засут до тада недоживљеном и невиђеном пажњом и обожавањем. Црна Африка је тада лудела за њим и  то је одлучујуће утицало на њега. Осетио се као симбол  наде тим сиромашним људима, далеким рођацима, као и целом бело-црном Бразилу, који је тада ,,стењао“ под војним диктатурама. И још нешто је, по нашем мишљењу, претегло онај најситнији тег на Пелеовој ,,мисаоној ваги,,: велики људи увек на животним раскрсницама разним пипцима свога инстикта осете судбинску шансу и препознају прави правац. Тако и наш јунак.

СУТРА: СВОЈ ФУДБАЛСКИ ТРАНС ПРЕНОСИО НА САИГРАЧЕ

Препоручујемо

Фељтон

0 0

ФЕЉТОН - КРАЉ ЈЕ ОДЛУЧИО: Од фудбала се опрашта против Југославије - Магични дриблинзи, пролазио је поред играча као да их нема

25. 01. 2023. у 18:00

Фељтон

0 0

ФЕЉТОН - БОЖАНСКИ СПОЈ ВЕШТИНЕ БРЗИНЕ, СНАГЕ И ПАМЕТИ: На неколико званичних утакмица, са посебном радошћу, наступао је као голман

24. 01. 2023. у 18:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације