МИТРОПОЛИЈА НЕЗАМИСЛИВА БЕЗ ПЕЋКЕ ПАТРИЈАРШИЈЕ: Нико не може и нема право да дели Српску православну цркву

ФЕЉТОН - ОД првог оснивача Жичке Архиепископије, потоње Пећке патријаршије, Светога Саве до данас сви патријарси, готово сви патријарси пећки, долазили су у Будву, где су имали и свој дом.

ЈАСНОВИДАЦ Митрополит Амфилохије Радовић, Фото Из књиге „Христос се роди“

На Цетињу и дан данас постоји бунар Пећке Патријаршије и зграда, која се катастарски води на манастир Пећку патријаршију, и у којој је краљ Никола настанио прву Богословију 1863/4. године. Моји богословци и данас живе у тој згради, из генерације у генерацију.

А колику су љубав Црногорци и Брђани имали и према самом Манастиру пећкоме јасно свједочи наш Свети Петар Први, у једном писму којим позива свој народ да удијели, колико може, помоћи пострижнику пећког манастира који је по њу у Црну Гору и Брда дошао „у писанију”, како би се могао могао исплатити велики данак и глоба Турцима, који су пријетили да ће, у супротном, и цркву и манастир разорити и свештенике посјећи и повјешати. Свети својем црногорском и брдском народу пише овако: „Ја знам ваше биће и состојаније и вашу убоштину и сиромаштину, али је оно србска црква свега словеносрбског народа и Мати свијех србскијех цркавах, у коју су патријари наши стојали и коју су цари наши оградили. Тога ради не одреците се по својој јакости... милостиње и помоћи у ону свету обитељ приложит, да је откупите и сохраните од разоренија!...

И по томе видимо да је Митрополија била и остала незамислива без Пећке Патријаршије, односно Српске Православне Цркве. Митрополија црногорско-приморска која је прва међу свим њеним епархијама, била је и остала једина која је сачувала непрекидност трајања Пећке Патријаршије, чак и након њеног формалног укидања 1766/7.  насиљем турског и фанарског Цариграда.

НИКО не може и нема право да дијели Српску Православну Цркву - Митрополија црногорско-приморска и епархије Будимљанска, Захумско-херцеговачка и Милешевска које имају надлежности унутар граница државе Црне Горе јесу Српска Православна Црква - Пећка Патријаршија. Ако је Митрополија црногорско-приморска стварала Црну Гору, то значи да ју је стварала Пећка Патријаршија, Српска Православна Црква.

Управо одавде, из Зете, на светосавски архиепископски трон у Жичи узведен је у вријеме краља Милутина 1279.  дотадашњи епископ зетски и пређашњи игуман хиландарски, Свети Јевстатије Превлачки, родом из Будимаљске жупе, који је само утврдио већ постојеће најдубље везе првоепископа српских са Зетом и Будимљом од времена самог Светог Саве.

И ПОСЛЕДЊИ српски патријарх Василије Бркић, велики страдалник, безаконо свргнут са Пећког Престола од Цариграда фанарског 1765/6.  и прогоњен и утамничаван од оног турског, боравио је у тим смутним временима у Црној Гори, за митрополитства владике Саве и овдје је чак саставио и службу Светоме Василију коју ми данас пјевамо. Било је то, наравно, на велико незадовољство како Турске тако и Венецији. Оне су се обе преко својих црногорских веза потрудиле да га из Црне Горе што прије испрате, јер су се преко својих ухода и саме увјеравале да је „патријарх пећки у Црној Гори био веома цијењен” и као такав веома опасан за њихове интересе, како се каже у једној млетачкој дипломатској исправи.

Црна а Гора  у  20. вијеку, она која је остала вјерна својој Српској Цркви, је изњедрила још два њена првоепископа - патријарха Варнаву Росића, родом од Пљеваља, који је претходно епископовао у Македонији и умро од душманског отрова у вријеме Конкордатске кризе 1937. г., и дотадашњег митрополита црногорско- -приморског, патријарха Гаврила Дожића, да, благо мени.

Дакле, већ пуних осам вјекова патријарси српски долазили су и боравили на простору данашње Црне Горе, као своји међу својима и на своме.

ПОМЕНУХ у својим бесједама Свете Архангеле на Превлаци гдје је било сједиште, двије стотине и више година, Зетске митрополије. Велики и Свети митрополити су ту столовали.

Ту је био и Светитељ Јевстатије Превлачки,  касније српски архиепископ, који је на трону Српске Православне Цркве сједио осам година. Ту су Новомученици Превлачки, пострадали од милитантних Латина, ту су њихове мученичке мошти. Кад год дођем на Превлаку, увијек погледам горе, на Ловћен. И тачно видим, осјећам својим бићем Превлачку светињу као темељ јединства са горе, на Ловћену, златним крстом. Гледам и жарко желим да то природно јединство, добије свој коначан овоземаљски обрис. Све је на нама. Природа је све сама до сада одрадила. Божија воља. На нама је да обновимо и једно и друго. Јер обнављајући Свете Архангеле овдје, и Превлаку, тај светосавски темељ историјске Црне Горе, и много шире од Црне Горе, ми обнављамо себе и Црну Гору. Али, није то крај.

Морамо да обновимо и кубе... А кубе је Ловћен! И на кубету црква Светог Петра Цетињског!

И златни крст! Е, да, благо мени! Осјећам да ме грли та светиња одавде, од Превлаке, па до врха Ловћена. Осјећам је. Ту је. Само још мало, мало, мало ми још треба па да је дохватим, да она мене дохвати. И биће, ако Бог да, сигурно.

ЧОВЕКОВО ОБНАВЉАЊЕ

МАЛО сам већ и у годинама,  али... Али има она мудрост древног пророка која каже: Обновиће се као у орла младост твоја. Сила Божија је оно што обнавља људско биће... За овакве ствари нема старости. Што си старији све си млађи, јер је светиња и правда, и истина, и вјечно ради кога си рођен, и таква те изнутра обнавља. Човјек може овако и да стари, али изнутра се обнавља, и обнавља се преко њега онда и све остало, силом Онога кроз кога је све постало што је постало и коме стреми и за којим чезне све од Њега створено и благодарећи коме се човјек усавршава и напредује. И нема краја људском усавршавању. Бескрајно је!

Крај

Препоручујемо

Фељтон

0 3

ФЕЉТОН - НАШ НАРОД ЈЕ ОДУВЕК ЗНАО "ДА У НЕВЈЕРЕ НЕМА ВЈЕРЕ": Све што се са вером и часно гради засновано је на жртви

17. 01. 2023. у 18:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације