ФЕЉТОН - ЗАРАЖЕНИМ ЋЕБАДИМА ДЕСЕТКОВАЛИ ИНДИЈАНЦЕ: "Биолошко" ратовање примењено је и у освајању америчког континента

НЕ верујем да још има неког на свету ко није чуо за чињеницу да су рани европски досељеници у Сједињеним Америчким Државама, у сукобима око огромних пространстава земље, са староседеоцима америчког континента („индијанцима“), поред огромне војне и оружане премоћи, користили и својеврсно „биолошко оружје“. О чему се ради?

Покрштавање домородаца у Средњој Америци, Фото Профимедиа

Вероватно су амерички досељеници били инспирисани релативно свежим историјским искуством Шпанаца, приликом заузимања и отимања огромних пространстава Средње и Јужне Америке, од многобројног аутохтоног домородачког становништва (Астеци, Олмеци, Маје итд.). Историјске књиге, а нарочито записи свештеника римокатоличке цркве, јасно су евидентирали да су шпанске окупационе снаге, иако неупоредиво малобројније од домородачког становништва, за врло кратки временски период освојили огромна пространства. Разлог за такав невероватан успех шпанске војне експедиције није лежао само у њиховој несумњивој технолошкој војној надмоћи, већ и у чињеници да је целокупно домородачко становништво врло брзо било десетковано заразним болестима, које су са собом донели Шпанци. Шпанци, односно свештеници римокатоличке цркве, први су приметили и записали да су домороци у огромном проценту умирали и од лакших болести као што су биле богиње или грип. Сматра се да је око 90% домородачког становништва Средње и Јужне Америке умрло услед оболевања од заразних болести које су биле уобичајене у Европи, али са много блажим симптомима и много нижом смртношћу него што се то манифестовало код њих. После тога је Шпанија лако преузела огромна, сада готово празна пространства Новог Света, односно Средње и Јужне Америке, као и самог југа Северне Америке, односно Карибе.

КОРИСТЕЋИ ово драгоцено шпанско искуство, амерички досељеници су „поклањали“ индијанцима заражену ћебад, која су претходно била у директном контакту са неким тешко болесним или умрлим болесницима, а нарочито онима који су били болесни од богиња, грипа, туберкулозе, колере, куге, итд. Наравно, можда ће неко од вас помислити да то није могуће, јер би се заражавали и сами досељеници а не само домороци – индијанци. Међутим, то се никада није дешавало. Зашто? Мораћемо овде да објаснимо шта су разлози за тако ефикасну употребу овог „биолошког“ ратовања у та сурова времена.

Да бисмо то објаснили, поставићемо питање: зашто су европски досељеници донели многобројне заразне болести које су десетковале домороце у Новом Свету, а да није било ни једне једине заразне болести која је пренета из Новог Света у Европу и десетковала њено становништво?

Веровали или не, одговор се крије у нечему што је почело да се дешава још пре 15.000 година, а траје и дан-данас. Ради се о процесу доместикације животиња, то јест, о процесу претварања дивљих животиња у домаће. Сплетом природних околности, ти процеси су се углавном одвијали у централној Азији, у огромним степским пашњацима, где су били идеални услови за живот дивљих биљоједа (пуно траве), и то управо оних врста сисара који су, због својих биолошких особина, били идеални за успешан процес припитомљавања (говеда, овце, козе, коњи). Како тај процес није био кратак, подразумевао је, и то по први пут у историји човечанства, веома близак и дуготрајан контакт између човека и тих животиња.

НА ТАЈ начин, по први пут, неки од узрочника заразних болести тих животиња (паса, говеда, оваца, коза, кокошака, коња, итд.), ступају у контакт и са човеком. Наравно, ти специфични узрочници заразних болести животиња, у почетку не могу да заразе и човека директно, јер су уско адаптирани и прилагођени свом примарном домаћину и резервоару, односно датој животињи. Али ти узрочници, пре свега вируси, као што то чине и дан-данас, повремено и случајно мутирају, и створе неке своје потпуно нове варијанте, које онда могу исто тако случајно, повремено заразити и самог човека. То се посебно односи на малу децу и старије чланове племенске заједнице, код којих имунитет или још увек није потпуно формиран, или је већ ослабљен услед велике старости. Тако долази до повременог преласка узрочника болести животиња на људе, који оболе са тежом или лакшом клиничком сликом болести.

Проласком хиљада и хиљада година, долази коначно и до појаве таквих облика вируса, који сада, сем што могу прећи са животиње на људе, могу успешно прелазити и са болесног човека на другог, здравог човека. Дакле, узрочник се прилагодио човеку, и сада му више не треба увек животиња као обавезан извор узрочника заразе, већ то постају инфицирани људи и узрочник сада успешно заражава и прелази са човека на човека, и са једне заједнице људи на друге, са једног подручја на друга удаљена подручја. У том процесу, неки људи се разболе и умру, неки преболе болест и стекну имунитет, а неки који имају природну генетску отпорност на те новопојављене болести, преносе ту особину природне генетске отпорности на своје потомке. И тако се тај процес дешавао непрекидно хиљадама и хиљадама година. Овај процес сталних излагања човека разним узрочницима заразних болести пореклом од животиња, и то различитих врста узрочника, довео је до појаве великог броја заразних болести код људи.

НАВЕШЋЕМО само неке примере: човек је богиње добио на „поклон“ од говеда и оваца (чак су и називи остали – кравље, кокошје или овчије богиње), потом вирус грипа је добио од живине и свиња, вирус морбила је добио од куге говеда (генетска испитивања указују да је вирус морбила скоро 99% идентичан вирусу куге говеда), потом је вирус прехладе (сродан коронавирусу) добио од неких сојева вируса короне пореклом од коња, а неке од паса, а неке и од слепих мишева (вероватно док је проводио силно време по пећинама, где се у почетку смештао и боравио), бактерију туберкулозе добио је преко млека пореклом од говеда, итд.

А сада ћемо на тренутак прећи у Нови Свет, да видимо да ли су они имали сличне процесе, и да ли су они спремили неке заразне болести, на које су се они прилагодили, а ми Европљани нисмо, па да и они нас заразе.

Становници домороци са Северноамеричког и Јужноамеричког континента, нису имали никакве сличне процесе доместикације дивљих животиња, преко којих су могли „добити“ неке заразне болести. Дакле, индијанци Северне и Јужне Америке, нису припитомили ниједну врсту сисара, јер није ни постојала ниједна која би била погодна за припитомљавање. Зато су домороци Северне и Јужне Америке и даље ловили дивље животиње, када су хтели месо! На пример, бизоне. Није било ни покушаја припитомљавања те огромне и агресивне животиње. Дивље ћурке и данас живе у преријама Северне Америке, и ту врсту су тек досељеници из Европе припитомили, док су их домороци или индијанци ловили у прерији, која им је служила као велики „живинарник“.

СМРТОНОСНИ ПОКЛОН

НА СВЕ, некада животињске, а сада људске болести, сви наши преци су се прилагођавали, у просеку, најмање 10.000 до 15.000 година! И све те невидљиве узрочнике болести, становници Европе понели су у себи и на себи и преко Атлантског океана, као „смртоносни поклон“ за становнике, то јест домороце Новог Света.

СУТРА: ЦИЉ КОНТРОЛЕ РАЂАЊА СТВАРАЊЕ СУПЕРМЕНА

Препоручујемо

Фељтон

1 4

ФЕЉТОН: РАЂАЊЕ „ЕВРОМАЈДАНА“ И ЗАЧЕЋЕ ВЕЛИКОГ ЗЛА - Нацисти из Украјине су за Запад били „новорођени борци за демократију“

29. 11. 2022. у 18:00

Фељтон

1 13

ФЕЉТОН - ЗАПАД ПОКРЕЋЕ ПЛАН Б, "НАРАНЏАСТУ РЕВОЛУЦИЈУ": У Украјини се примењује иста стратегија као у Србији и Грузији

28. 11. 2022. у 18:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације