ФЕЉТОН - ЗАПАД ПОКРЕЋЕ ПЛАН Б, "НАРАНЏАСТУ РЕВОЛУЦИЈУ": У Украјини се примењује иста стратегија као у Србији и Грузији

НА ПРЕДСЕДНИЧКИМ изборима последњег дана октобра 2004. била су само два озбиљна кандидата, Виктор Јанукович и Виктор Јушченко.

Фото Архив Новости

У првом кругу, Јушченко осваја минималну предност – 39,87%, а Јанукович 39,32%. У другом кругу, одржаном 21. новембра 2004, Виктор Јанукович осваја 49,42%, док Виктор Јушченко осваја 46,69%.

Наравно, „Западу“ се не „свиђа“ тај резултат, и покреће план Б, односно креће чувена „Наранџаста револуција“. Одмах након завршетка другог круга, још док нису ни саопштени резултати званично, Виктор Јушченко оспорава резултате избора, отворено сумњајући у њихову регуларност.

А онда се појављује „поштена и демократска ЕУ“, и кроз извештаје својих посматрача избора у оквиру „Организације за европску безбедност и сарадњу“ и Савет Европе, „тврди“ да је било низ неправилности у изборном процесу током другог круга, нормално, оптужујући Јануковича за то!

Иако су посматрачи забележили највеће гужве на изборним местима баш на северу земље, где је Јушченко добио највише гласова (и то код чак 12% изборних места), иако је највећа излазност била на истоку земље где је проруски Јанукович добио највише гласова (где су посматрачи приметили гужву само на 4% бирачких места). А логично би било да тамо где је највећа излазност, мора бити и највећа гужва!

ПОСМАТРАЧИ су насупрот логици, изражавали отворену сумњу у регуларност, јер је на истоку била много велика излазност, односно већа 18% у другом него у првом кругу, што само по себи и није никакав прекршај, али за посматраче из Европе јесте!

Наравно, овакав тенденциозан извештај посматрача из Европе, и тврдње о нерегуларности, уз подршку Јушченку, одмах су изразили ЕУ, САД и НАТО, док је на страни Јануковича и тврдње да је резултат изборне комисије Украјине регуларан била само Русија!

Врло је интересантно и светској јавности мало познато, да је у извештају независне невладине организације – „Британске хелсиншке групе за људска права“ (нема никакве везе са чувеним прозападним „Хелсиншким одбором за људска права“!), наведено да медији (ни украјински ни европски ни светски) уопште нису посветили пажњу чињеници да је Јушченко добио преко 90% гласова у западној Украјини, док су у исто време извештавали како је Јанукович добио висок проценат у југоисточном делу земље, који није ни изблиза био тако висок – и износио је 75%!

Дакле, преко 90% за Јушченка на западу Украјине није сумњиво уопште, али је зато 75% за Јануковича на југоистоку Украјине врло, врло сумњиво!

УЈЕДНО, градска већа из западних и централних делова земље симболично најављују да неће признати резултате званичних избора, а Јушченка симболично демонстранти уводе у полупразни парламент где он симболично полаже председничку заклетву (иако нису још саопштени званични резултати!).

Тако осокољен подршком лицемерног и лажовског Запада, Јушченко покушава да постане председник и с тим циљем преговара са Кучмом (председником у одласку), али се преговори прекидају 24. новембра, а Централна изборна комисија саопштава да је на изборима победио Виктор Јанукович. Јушченко на Мајдану најављује протесте и штрајкове, тражећи да се промене резултати избора у његову корист.

Коначно, 3. децембра 2004, Украјински врховни суд закључује „да због изборних нерегуларности није могуће установити стварне резултате избора, те се за 26. децембар заказују нови избори, али само други круг, у којем остају Јушченко и Јанукович! Какав циркус! Па ако се не могу установити стварни резултати избора, како се могу установити који су кандидати ушли у други круг?

И тако, 26. децембра 2004. године, опет под будним надзором европских и западних посматрача, одржавају се избори, а Централна изборна комисија саопштава, 28. децембра, превремене резултате, по којима је победио Јушченко са 51,9%, док је Јанукович добио 44,20% гласова. Коначно је Јушченко постао председник.

СЛЕДЕЋЕ године, 23. јануара 2005, Јушченко је проглашен за председника, а његове присталице то прослављају на Мајдану! Ах, тај Мајдан. Дакле, ову рунду је добио Запад, „гурајући свог пулена“ (мада је пулен израз за младог магарца).

„Пулен“ обећава чланство Украјине у НАТО и ЕУ, и даље оптужујући противкандидата Јануковича за изборну превару, а потпуно игноришући чињеницу да су поменуте независна „Британска хелсиншка група за људска права“, као и независна организација „Посматрачи“ из Хелсинкија, забележиле „више неправилности на страни опозиције него код наводног проруског кандидата Јануковича“! Запамтите ово, молим вас!

Прозападни медији су упорно и непрестано извештавали само о „преварама“ Виктора Јануковича, не објављујући никада ни један једини доказ за то! А шта је било после оваквих накарадних резултата избора у Украјини и победе Јушченка – шта је још „испливало“, односно, шта је било после?

ИЈАН Трејнор, новинар „Гардијана“, јасно доказује повезаност описаних догађаја на председничким изборима у Украјини и промене режима у Србији и Грузији. Ијан тврди, да су председнички избори у Србији 2000. године, на којима је „срушен“ Милошевић, организовани и вођени од стране Ричарда Мајлса, бившег амбасадора у Београду, а тада амбасадора у Бугарској. Мајлс је, тврди даље исти новинар, исту улогу имао и као амбасадор САД у Тбилисију, где је помогао „проамеричком и прозападном“ кандидату Михаилу Сакашвилију, да победи на изборима за председника Грузије. Поменути новинар тврди да је Сакашвили путовао у Београд, да проучи модел, и касније је победио уз помоћ Кмаре (грузијски „Отпор“).

Наравно, иста стратегија примењена је и у Украјини. Украјинска омладинска организација „Пора“ такође је настала по моделу „Отпора“, уз америчку помоћ и креацију.

Новинар „Гардијана“ још је открио да је читав низ организација у Украјини радио на промени владајућег режима – „Отворено друштво“ Џорџа Сороша, Организација National Endowment for Democracy – коју финансира директно америчка влада и УСАИД – такође америчка влада. Тему овакве помоћи Јушченку, из фондова америчке владе, покренуо је Рон Пол, амерички конгресмен, али је ућуткан.

Интересантно је да је невладина организација под именом Assessing Democracy Assistance, коју финансирају Уједињене нације, Велика Британија и САД, навела у свом извештају, како су многи „украјински страни посматрачи“ признали како је потпора „Запада“ ишла много даље од обичне помоћи, али да не мисли да је то „одлучило резултат избора“! Та организација тврди да су САД током 2004. и почетком 2005. године (до победе Јушченка!), дале око 100 милиона долара за „развој демократије“ у Украјини! А након победе демократије, која се зове још и Јушченко – велико НИШТА!

ИЗБОРНИ МОНИТОРИНГ

У ВЕЗИ са украјинским изборима 2004. „испливала“ је тврдња да је америчка влада финансирала и организовала „највећи регионални грађански изборни мониторинг“ са више од 1.000 „истренираних“ посматрача! Открило се да је излазна анкета по којој је Јушченко имао 11% предности над Јануковичем, финансирана од стране САД, Велике Британије, Холандије, Швајцарске, Канаде, Норвешке, Шведске и Данске, као и још четири међународне организације, од којих су три финансиране из буџета САД!

СУТРА: РАЂАЊЕ „ЕВРОМАЈДАНА“ И ЗАЧЕЋЕ  ВЕЛИКОГ ЗЛА

Препоручујемо

Фељтон

2 5

ФЕЉТОН - ХРУШЧОВ ИЗ ЧИСТА МИРА ПОКЛАЊА КРИМ УКРАЈИНИ: Народност, нација и вера нису ништа значили бољшевицима

27. 11. 2022. у 18:00

Фељтон

3 10

ФЕЉТОН - ЗАПАД ФОРМИРА НОВУ УКРАЈИНСКУ НАЦИЈУ: Најгори екстремисти у Другом светском рату су били из западне Украјине

26. 11. 2022. у 18:00

Фељтон

2 2

ФЕЉТОН - ИЗЈЕДНАЧАВАЊЕ УЛОГА ЖРТАВА И ЗЛОЧИНАЦА: Запад жртве увек бира међу нејаким, малим и слабим народима

25. 11. 2022. у 18:00

Фељтон

0 3

ФЕЉТОН - ЦРВЕНА АРМИЈА МОТОР УНИШТЕЊА НАЦИЗМА: У Другом рату на сваког погинулог Американца страдало је 80 војника из СССР

24. 11. 2022. у 18:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације