ФЕЉТОН - БЕОГРАД МЕСТО СУСРЕТА ИСТОЧНЕ И ЗАПАДНЕ ЕВРОПЕ: Александар је могао да постане краљ још у марту 1919. године

НА ВЕСТ о смрти краља Петра Народна скупштина је одржала седницу, а влада је издала прокламацију којом је народу објављена краљева смрт и ступање на престо новог краља Александра Првог.

Александар са балкона старог двора представља своју будућу краљицу , Фото Из књиге "Југославија – заблуда најбољих"

Занимљива је околност да је нови краљ био одсутан, јер се налазио на лечењу у Паризу. Он је одмах после покушаја видовданског атентата отпутовао и остао на лечењу четири месеца, па је председник владе Никола Пашић обавестио скупштину да „краљ Александар лежи болестан у постељи“ и да му „болест не допушта ни да се креће у самом кревету, а камоли да хода и да путује“, па према томе „није у могућности да положи прописану заклетву у Уставом одређеном року“. Истовремено се  Александар  огласио из Париза објавом народу да је ступио на престо и преузео краљевску власт и да због болести  овлашћује Министарски савет да га заступа до повратка у отаџбину.

Краљ Александар је био крхког здравља. Осим трбушног тифуса чије је последице осећао читавог живота, он је на почетку 1916. имао и једну хируршку интервенцију у Скадру.

Радило се о упали мошница која се погоршала приликом повлачења српске војске преко Албаније. После завршетка рата и уједињења очигледно је његово здравље и даље било лоше, па је донета одлука да оде на лечење у Француску. Тек када се вратио са лечења положио је краљевску заклетву, али никада није крунисан.

Александар је могао да постане краљ још у марту 1919, када је његов отац у Кастелу код Атине 11. марта 1919. потписао акт којим се одриче престола у корист Александра. Овој одлуци је претходила преписка између краља Петра, владе и престолонаследника која је резултирала договором о краљевој абдикацији, али, осим краљевог потписа, на акту о абдикацији нема других потписа нити датума. Многи то тумаче намером да акт о абдикацији буде обнародован у погодној прилици, можда приликом заседања Привременог народног представништва, што се није догодило. Тако је до смене на престолу дошло тек после смрти краља Петра.

Краљица Марија са даирама , Фото Из књиге "Југославија – заблуда најбољих"

КРАЉ СЕ ЖЕНИ. Непуних десет месеци после смрти краља Петра, 8. јуна 1922, Београд је за тренутак постао европска метропола у којој су се окупили представници најмоћнијих владарских династија и друге виђене личности да присуствују краљевској свадби између Александра и његове изабранице румунске принцезе Марије. Маријин отац краљ Румуније Фердинанд, из чувене лозе Хоенцолерна која је Европи подарила неколико крунисаних глава, важио је тада за једног од најбогатијих људи у Европи.

У тренутку женидбе Александар је, бар по ондашњим мерилима, био већ „матори момак”.

Имао је 34 године. Од ратовања није имао времена да размишља о женидби. Тек по завршетку војевања и сређивања послова око уједињења, почео је да размишља о кораку који није судбоносан само за њега интимно, већ још више за државу на чијем је челу и којој треба обезбедити наследника престола. Једва да је прошло месец дана од проглашења уједињења, када су почели први контакти са румунским двором. Отправник послова у Букурешту је 6. јануара 1919. известио тадашњег председника владе Стојана Протића о разговору са представницима румунског двора о женидби југословенског престолонаследника са једном од румунских принцеза и преноси наводну изјаву румунског краља да би био најсрећнији када би му зет био Александар Карађорђевић

ДВАНАЕСТ година млађа Александрова изабраница принцеза Марија била је високог порекла. Њена баба по мајци била је сестра руског цара Александра Трећег, а деда по мајци био је син британске краљице Викторије, што значи да је била у родбинским односима са свим европским краљевским кућама. Марија свог будућег супруга никад пре тога није видела. Када су јој показали његову фотографију, наводно је одмах пристала.
Свадбена церемонија обављена је пет месеци после веридбе, 8. јуна 1922. у београдској Саборној цркви под вођством српског патријарха Димитрија. Београд је био свечано украшен и домаћин бројним гостима и новинарима из света, али и онима који су из унутрашњости похрлили да виде нешто што ће памтити целог живота. Процењује се да је тог дана у Београду, који је имао једва 100.000 становника, било још 20.000 људи који су дошли да виде краљевско венчање.

Али овај догађај је много више од светковине. Београд је тог дана био место сусрета западне и источне Европе, а лондонски лист „Дејли кроникл“ је нагласио да венчање југословенског краља и румунске принцезе „симболизује оживљавање цивилизације која је вековима била гажена од Турака и туторства од страних сила“. Сада су и Румунија и Краљевина СХС део европског друштва, што је за Краљевину СХС, чији су југоисточни делови донедавно били оријентална провинција, од посебног значаја. А ту је за Александра и мотив личне природе. Постоји наиме прича да је овом женидбом југословенски монарх дошао до првог великог капитала јер је румунска принцеза била најбогатија европска удавача тог времена. Наводно је Александар као мираз од румунског краља Фердинанда добио новац чија је тадашња вредност процењена на 12 милиона долара, што би у данашњим размерама било бар 20 пута више!

ГЛАСИНЕ О МИРАЗУ

ПОВОДОМ гласина о баснословном миразу проширила се прича да је Александар за то ипак платио уступањем Румунији дела Баната са Темишваром, што је мало вероватно јер југословенско-румунски спор око Баната на крају Великог рата решаван на начин како то велике силе иначе чине. Поделиле су спорну територију тако да ниједна страна не буде до краја задовољна, али ни претерано незадовољна. Тако је Југославија остала без српског Темишвара, али и Румуни без Вршца, Кикинде и Беле Цркве, за које су сматрали да би требало да припадну њима. На југословенској страни после ове поделе остало је 60.000 Румуна, а на румунској 100.000 Срба. Али, ако се има у виду да је на крају рата између тек успостављене Краљевине СХС и Румуније због Баната скоро завладало ратно стање, овакво решење је добро дошло, што потврђује и зближавање две земље чији су се владари ородили.

СУТРА: ВРАТОЛОМИЈЕ СТЈЕПАНА РАДИЋА И ЊЕГОВЕ СТРАНКЕ

Препоручујемо

Фељтон

2 0

ФЕЉТОН - КРАЉ УКИДА ФЕУДАЛИЗАМ У ХРВАТСКОЈ И СЛОВЕНИЈИ: Држава је подељена на 33 области на чијем челу су били велики жупани

07. 11. 2022. у 18:00

Фељтон

1 2

ФЕЉТОН - НАГОВЕШТАЈИ ИЗ ЗАГРЕБА О НЕИЗВЕСНОЈ БУДУЋНОСТИ: У Србији је преко пола милиона деце остало без хранитеља

06. 11. 2022. у 18:00

Фељтон

0 0

ФЕЉТОН - ПЛАМ КОЈИ НЕ ГАСНЕ ВЕЋ СЕ РАЗГОРЕВА КАО ВАТРА: Увек ће се наћи макар један човек, макар једна жена, који ће имати вере да се боре

05. 11. 2022. у 18:00

Фељтон

0 0

ФЕЉТОН - ЕРНЕСТО ЧЕ ГЕВРА ЈЕ ОСТАО НЕПОКОЛЕБЉИВ КАО СТЕНА: Смрт је цена за слободу, често је не дочекају они који су је заслужили

04. 11. 2022. у 18:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације