ФЕЉТОН - ЧЕ НАЈТРАЖЕНИЈИ ЧОВЕК НА ЈУЖНОМ КОНТИНЕНТУ: Амерички хеликоптери даноноћно су надлетали терен

КАД је Лусио увео герилца у главни шатор, капетан Прадо уљио је у скициран Чеов портрет, залепљен на унутрашњој страни улаза.

Че је имао кључну улогу у Кастровој револуцији, Фото „Википедија“

Заробљеник је изгледао чистије, био је још мокар од туширања хладном водом, па му се и снага мало повратила. Рана на потиљку била му је заштићена газом, мада је на лицу и даље било видљивих огреботина.                

Заповедник боливијских ренџера узео је столицу,ставио је на средину шатора, окренувши је према скици најтраженијег човека на континенту.

„Сад личиш на људско биће. Је л’ ти мало боље?“, упитао је.

Климнуо је главом.

„Седи овде и реци да ли је ово Гевара.“ Погнуо је главу.

„Је л’ јесте?“, поновио је.

„То је Фернандо.“

„Фернандо?! Који сад Фернандо?!“

„Фернандо. Команданте“, рекао је и показао прстом ка портрету. „То је он.“

„Погледај још једном! Да ли је ово Че Гевара?!“ „То је Фернандо“, поновио је герилац.

„Слушај ме, курвин сине! Ако је ова твоја предаја нека замка или диверзија оног криминалца, убићу те на месту. А ако си се предао из патриотских разлога, а верујем да јеси, онда ме не лажи јер ћу те згазити као бубу!“

„Оно је Фернандо. То је човек кога тражите.“

Опет је Гарију Праду заиграло лево око. Бес га је поново обузимао, као и прошлог пута кад је добио погрешну дојаву о Че Геварином кретању и кренуо у напад без договора с америчком командом.

ПРЕМИШЉАО се да ли да и овог пута уради исто као онда кад је оном сељаку одсекао језик због лажне дојаве или да овог герилца одмах стреља без информације о том Фернанду. Ово је трећи пут да чује то име и мислио је да то не може бити случајно.

„Или говори истину или је послат да завара траг.“ Упалила се црвена лампица на пољском телефону. Звррр, звррр...

„Сатурно овде. Да ли се чујемо?“

„Мароко овде, чујемо се.“

„Какво је стање, капетане? Има ли новости?“, питао је глас.

„Управо испитујем једног герилца који се предао из патриотских разлога.“

„Па то је сјајна вест! Да ли је открио њихов положај?“ „Није још. Идентификовао је неког Фернанда, назива га Командантеом. Знамо ли нешто о том Фернанду?“ „Фернандо... хмм.

Знамо да користи лажно име Рамон откад је стигао у Боливију, али за Фернанда први пут чујем.“ „Да није то неки његов двојник? Само да ми допадне шака“, јаросно је рекао.

„Смирите се, капетане. Проверићу с нашим доушницима из села.“

„Да се смирим?! Већ сам вам рекао, Рамосе, да ми не говорите да се смирим! Зашто је моја јединица искључена из синоћне акције? Мислите да нисмо довољно добри, Рамосе, а?!

Потцењујете најобученију јединицу Латинске Америке!“

„КАПЕТАНЕ, не падајте у ватру као и увек до сада. Синоћ нам ваша јединица није била потребна јер смо дејствовали авијацијом, а имам таква овлашћења да не морам да вас обавештавам о сваком нашем кораку.“

„Варате се ако мислите да ћете ме заплашити некаквим бирократским овлашћењима, Рамосе!“

„Немам намеру да вас плашим, само говорим како стоје ствари. Ваша јединица је подређена америчкој команди и ваша дужност је да се држите тога.“

„Из ваздуха га никад нећете ухватити“, променио је Прадо плочу. „Ове шуме познајем као своје цокуле. Треба одмах кренути у акцију! Није вам ово Вијетнам па да се гањамо сто година!“

„Капетане, младост проговара из Вас. Будите стрпљиви и маните се политике. Немојте да нам пропадне пет месеци планирања и обуке. Морамо бити сигурни да је он. Зато наши хеликоптери надлећу терен и по потреби бомбардују циљеве. Пратимо сваки њихов траг...

И чекајте моју команду...“ изговорио је амерички обавештајац и прекинуо везу.

„Проклети Кубанац! Видећеш ти још ко је Гари Прадо!... Лусио, имаш пет минута да спремиш људе за покрет, брзо!“

Лусио је извео герилца напоље, а капетан је пришао столу и узео радио-везу.

„Хало, Перез, ти си? Сместа крени ка теснацу Ћуро и чекај ме! Изгледа да су тамо“, дрмнуо још један гутљај и журним корацима изашао из шатора...

ГЕРИЛАЦ е показао подручје где се група последњи пут крила, источно и северно од теснаца. Прадо је био неповерљив. То би онда значило да су герилци били у његовој зони много ближе него што је мислио да је могуће, а сумњао је да би Че баш толико ризиковао.

„Црни ђаво је у њему!“, процедио је кроз зубе. Герилац је везаних руку ходао испред њега, мрмљајући молитву све време.

„Кад завршимо акцију, стрељај га“, шапнуо је Лусију.

„Ако је могао да изда њих, издаће и нас.“

„Али може нам још помоћи ако овог данас не ухватимо“, рекао је Лусио застајући.

„Данас је тај дан, осећам да су ту негде, Лусио. Чујеш какаре?“

„Колико их је?“

„Испред теснаца нас чека Перез са осамдесет војника, а с нама то је сто осамдесет. Да су саме сотоне, немају никакве шансе! Кад дођемо доле, ја покривам подручје од теснаца до Игере, а ти с људима крени према реци. Тако ћемо затворити све прилазе. Перез нек остане у теснацу и чека их у заседи.“

„Разумео, капетане. А зелене беретке?“ „Шта с њима?“, упитао је. „Мислим...“

„Опет ти мислиш! Чију ти униформу носиш?“ „Боливијску, капетане.“

„Онда се и понашај као Боливијац, дођавола! Америчка војска јесте најјача војска на свету, али они су у мојој земљи, на мом терену и ово је мој рат, не њихов! Они бране свој новац, а ми своју државу, разумеш!“...

Прадо је одлучио да се његова група подели у два смера, једни десно, други лево. Сви су чучнули и чекали, капетан је пришао везаном герилцу и рекао му:„Ти идеш први, нек твоји мисле да си побегао од нас. Покушаш ли нешто, оде глава“...

„Ја сам већ мртав човек“, прошапутао је герилац. Устао је и без много размишљања кренуо, корачао је полако, не осврћући се назад. Иза њега су били Прадо и ренџери држећи га на нишану, испред њега, ход у непознато.

Да ли су герилци тамо?Ако јесу – да ли ће пуцати?Ако јесу – да ли би му Фернандо икад опростио издају? Ако јесу – да ли ће он опростити Фернанду и групи што су га одбацили?

Његове мисли прекинуо је рафал који је долазио из дубоке шуме. Истог тренутка бацио се на земљу, док су ренџери узвратили паљбу, опрезно се крећући.

„Мано!“, позва Лусио војника и руком му показа на герилца који је скоро допузао до дебеле палме.

Пушкарање се наставило и Прадо је дао знак да се крене напред.„Пустите псе!“, викнуо је.

Ренџери су пустили животиње које су режећи појуриле кроз шуму. Мано је потрчао с ножем у рукама ка везаном герилцу који се, видевши га, некако усправио на ноге, покушавајући да се ослободи конопца, али без успеха.

Диверзант је био све ближи, а он се и даље копрцао, панично извлачећи руке из стегнутих чворова. Већ је видео свој крај и закрвављене очи џелата. Затворио је очи изговарајући последњу молитву. Али као чудом, на пола метра од њега, Мано је пао покошен. „Сад или никад!“, помислио је заробљеник и потрчао. Када га је Лусио опазио, било је већ касно да крене ка њему због унакрсне паљбе. Бегунац се брзо изгубио у шуми.

АМАЗОНСКА ПРАШУМА

НЕШТО пре десет сати, стотинак ренџера Националне гарде Боливије загазило је у амазонску прашуму, марширајући у правцу теснаца Ћуро.Јединице су се раздвојено кретале на удаљености од око два километра од одредишта. Што су дубље залазили у шуму, планинске птице су гласније крештале, летећи изнад њих.

СУТРА: ПОСЛЕДЊИ МАРШ БЕЗ СВОГ КОМАНДАНТЕА

Препоручујемо

Фељтон

0 2

ФЕЉТОН - НЕМА ВЕЋЕ ЉУБАВИ НЕГО ДАТИ ЖИВОТ ЗА ДРУГОГА: Мит о дошљаку с Кубе, који жели да сруши диктатуру у Боливији се ширио

28. 10. 2022. у 18:00

Фељтон

0 0

ФЕЉТОН - ЧЕЖЊА ЗА ДОМОМ, ЖЕНОМ, ДЕЦОМ И НЕДЕЉНИМ РУЧКОМ: Наша борба, кубанска, боливијска само је један корак до циља, до слободе

27. 10. 2022. у 18:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације