ФЕЉТОН - КИПАР И ГРЧКА ПОКУСНА ЛАБОРАТОРИЈА БРИСЕЛА: Bail-in као највећа пљачка приватног новца, дугови банака наплаћени су из депозита

ЈЕДИНСТВЕНА валута, евро, замишљена је као врхунац Европског пројекта и симбол ОД ПРВОГ дана увођења евра, економија ЕУ била је у благој кризи.

ФОТО: Принтскрин

Генерисање, а затим управљање еврокризом спровођено је по устаљеном моделу. Прво се покреће медијска кампања против конкретних земаља и њихових изабраних политичара, а у случају Грчке и против целог народа „лењиваца", потом долазе берзански шпекуланти са својима „сумњама", а на крају кредитне рејтинг агенције са смањивањем рејтинга и повећањем камата на зајмове и државне обвезнице које државе продају како би финансирале своје обавезе. Тако је све упаковано за потпуну блокаду тих држава. Онда на сцену ступају „спасиоци", безимени људи који у касним сатима слећу приватним авионима.

Затим следе серије честих и целоноћних самита ЕУ и лидера еврозоне. Установљавају се разни нови механизми и успоставља контрола над државама које су у проблему, а све то под изговором „помоћи". Најозлоглашенији механизам је такозвана „тројка": представници ЕЦБ, ЕК и ММФ преузимају контролу над државама, као у случају Грчке.

Резултати спасавања су поражавајући. У Грчкој је незапосленост била 27,8%, међу младим људима чак 62,9%, у Шпанији 26,3, у Португалији 16,5 и на Кипру 17,3 одсто. У Италији је 40% младих људи без посла. Истовремено, млади и најобразованији напуштају своје земље и одлазе у Западну Европу што је изузетна штета и, у ствари, активно рушење поменутих држава.

То је реалност а позната „тројка" - ЕУ, ЕЦБ и ММФ - уверавала је јавност да ће њихове мере довести само до краткотрајног застоја економије и да ће Грчка, на пример, само у 2010. имати пад привреде од 2,6% а потом убрзани раст. У стварности, грчка економија је забележила пад од 25% и рецесија је и даље дубока. И још траје.

КИПАР је био другачији експеримент Брисела, покусна лабораторија. Послужио је и да се успоставе нова правила: ниједна земља не може да има финансијски сектор већи од ЕУ просека тј. он сме да буде максимално три и по пута већи од годишњег БДП, али не сме да пређе ту границу. На Кипру је финансијски сектор био већи седам и по пута од његове економије. То, међутим, није био проблем када је Кипар, не тако давно, приман у ЕУ и еврозону. Суштина је да се новац „отера" у богатије земље које имају већи БДП а да мали остану на нули. Додуше, све зависи од тога ко је ко, јер, на пример, Луксембург има 24 пута већи финансијски сектор него БДП али њих нико не дира. Напротив, човек који је то у Луксембургу креирао, Жан Клод Јункер, постао је председник ЕК. На Кипру су онима са мање од сто хиљада евра узели 6,75%, а онима преко тог износа - 9,9 одсто. Они који имају мање од двадесет хиљада евра нису дирани. И то је тако, иако је кипарски Парламент великом већином одбацио тај план. Међутим, ко у ЕУ пита народ и његове легитимне представнике?

Демократија је прва жртва еврокризе и уведена је „диктатура експерата".

После идеје bail-out еврозона је дошла на замисао bail-in, што значи да се дугови банака могу наплаћивати и из депозита те банке. У преводу, новац може да се узима од оних који га у тим банкама држе. Идеја је била да се тај програм уведе тек 2018. али је Немачка ипак издејствовала да се то деси већ 2015. године. Кипар је био згодан полигон за тестирање ове замисли. Он чини 0,25% БДП-а Европске уније. То је земља са бројчано малом популацијом али изузетно великим финансијским сектором. Посебна погодност је била и чињеница да велики део новца у финансијском сектору долази од Руса па је и то коришћено за геополитичке циљеве. Кипарска криза је почела у мају 2011, када су њене банке имале велике губитке због кредитних линија према грчким банкама, укључујући и 25% БДП„законских" губитака, такозваним „шишањем" инвеститора које је захтевала еврозона.

АМБИЈЕНТ је у јавности поспешила и диверзија на главној електричној централи, која Кипру обезбеђује половину струје. Званично, узрок је експлозија у оближњем складишту оружја, којим је непажљиво руковано али стварни узрок и починиоци нису познати. Кипар је у јуну 2012. затражио помоћ од ЕУ, али Унији се није журило. У ствари, чекали су се нови кипарски избори па је, чак, Ангела Меркел, као представник асоцијације Европских народних партија, посетила Кипар и подржала Никоса Анастасијадеса, који је у фебруару 2013. и победио на изборима. Преговори су почели али, као и увек у ЕУ, нема сагласности. Код куће: демонстрације и незадовољство, лидери земаља које су на тапету не прихватају услове Брисела и - на крају се склапа договор по захтевима Брисела. Тако су они који су држали новац у кипарским банкама платили губитке банака. Њих нико ни за шта није питао, само је узео њихов новац. То је вероватно највећа пљачка приватног новца у банкама у европској историји. Тако је увежбаван модел bail-in.

Уз то, Кипар је изгубио и свој оф-шор статус, своју најпродуктивнију привреду, постајући највећи губитник уласка у евросистем. То је уништило кипарску економију.

ЗАНИМЉИВО је да се у Бриселу нису узбуђивали, нико није ни трепнуо, јер, прво, увежбавају модел који ће касније бити примењен и на друге, и друго, говорило се да је то и онако руски новац а коме је уопште стало да спасава руске тајкуне. Кипар је сломљена држава, жртва евра и ЕУ.

После свих мера за спасавање евра, ситуација се само погоршала. Пример Грчке: када се 2010. године десио колапс и када је уведена принудна управа „тројке", БДП Грчке је износио 222,15 милијарди евра, јавни дуг је био 148,3% БДП-а, незапосленост 12,5% а проценат становништва које је живело испод границе сиромаштва (испод 60% просечне зараде) - 27,6%. После пет година помоћи ЕУ и политике екстремне штедње, БДП је, закључно са 2014, износио 186,54 милијарде евра а јавни дуг је достигао 176% БДП-а. Незапосленост је достигла 26% а они испод границе сиромаштва чинили су 34,6 одсто.

Свеукупно, међутим, према доступним подацима за 2019. годину, ЕУ је те године била у рецесији, мада је званично објављено да је годишњи раст износио 0,1 одсто.

У АНАЛИЗИ ревизорске куће Dilojt за 2019. подаци су мало другачији. Индустрија у целој Европи те је године била у рецесији, пад је био скоро два одсто. Али, унутар ЕУ, еврозона је, међутим, имала раст од 1,15 одсто. Но, проблем је у структури тог раста, 0,89% чини потрошња а само 0,24% инвестиције.

Очигледна је несразмера између високог стандарда живота и стварног привредног раста и та пукотина се попуњава дуговима. Просечна државна задуженост у целој ЕУ је 2019. године била 84,2% бруто друштвеног производа (БДП) али у самој еврозони то је 86,1 одсто.

Према објављеним подацима статистичке управе ЕУ, највећи дужници су Грчка, са 177,1% БДП-а, Италија са 132,1, Португалија - 130,2 и Ирска - 109,7%. За њима следе богате земље: Француска - 95%, Немачка - 74,7 и Велика Британија, која је изван еврозоне, са 89,4 одсто.

ВЕЛИКА ПРЕВАРА

СВЕ ЈЕ више доказа како је „помоћ" Грчкој још једна велика превара. Према студији берлинске Европске школе за менаџмент и технологију (ESMT), 95% од двеста двадесет милијарди евра, колико је износила помоћ Грчкој, завршило је у спасавању европских банака. Само је пет одсто завршило у Грчкој. Програм спасавање Грчке био је у целини спасавање европских банака а дуг се и даље књижи на грађане те земље.

СУТРА: ВЕШТАЧКО ОДРЖАВАЊЕ ЕВРОПСКЕ ЕКОНОМИЈЕ

Препоручујемо

Фељтон

1 3

ФЕЉТОН – ЕВРО НИЈЕ ЕКОНОМСКИ ВЕЋ ПОЛИТИЧКИ ПРОЈЕКАТ: Све док велике америчке и европске банке буду имале користи од евра, он ће постојати

15. 10. 2022. у 18:00

Фељтон

5 2

ФЕЉТОН - ЕВРОПСКА УНИЈА НИЈЕ ЈЕФТИНА ОРГАНИЗАЦИЈА: Чланство у ЕУ за бирократе значи статус, моћ, и наравно, новац

14. 10. 2022. у 18:00

Фељтон

0 0

ФЕЉТОН - ПАСИВНА АГРЕСИВНОСТ ЦИВИЛНЕ СУПЕРСИЛЕ: Европска унија је најсуровија према земљама Западног Балкана

12. 10. 2022. у 18:00

Фељтон

3 9

ФЕЉТОН - БРИСЕЛ ДОЗВОЉАВА ОБНАВЉАЊЕ НАЦИЗМА : Мит се одржава и бескрајним, махом бесмисленим, састанцима

11. 10. 2022. у 18:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације