ФЕЉТОН – ЕВРО НИЈЕ ЕКОНОМСКИ ВЕЋ ПОЛИТИЧКИ ПРОЈЕКАТ: Све док велике америчке и европске банке буду имале користи од евра, он ће постојати

ЈЕДИНСТВЕНА валута, евро, замишљена је као врхунац Европског пројекта и симбол његовог успеха.

Фото: МУП

Али, испоставило се да је евро симбол дезинтеграције Европске уније и њеног колапса. Евро је, у ствари, постао кључни катализатор, највећа енергија деструкције Европске уније а тиме и европског континента. Јединствена валута одавно је поделила интеграцију на еврозону и оне изван тог система; то више није ЕУ. У таквом амбијенту ЕУ неће моћи да преживи јединствену валуту.

Мало је, међутим, вероватно да већина креатора евра није била свесна, да није знала какве ће све проблеме изазвати јединствена валута. Тврди се да су у међусобним расправама доминантне биле две „школе мишљења", немачка и француска. Немци су предлагали да се прво формира политичка и економска унија па тек онда уведе јединствена валута. Французи су сматрали да би такав редослед упропастио цео пројекат јер политичку унију би било немогуће постићи, услед противљења многих земаља. Према тој школи, најбоље је прво увести јединствену валуту која ће неминовно довести до кризе а онда ту кризу искористити за стварање политичке и фискалне уније. Евро је, другим речима, изнад свега политички пројекат а не економски. У томе и јесте кључни проблем и узрок кризе. Када је евро успостављен као јединствена валута, Доминик Строс Кан, тада француски министар финансија, рекао је да је евро „одузимање суверенитета", што је превасходно политички циљ.

СИМБОЛИКУ интеграције и илузије да људска друштва могу да функционишу без уважавања реалности и самих људи открива и изглед новчаница. У ствари, идеја је била да се комплетна дотадашња људска историја Европе заборави, избрише, и да новчанице евра красе зграде и мостови а не историјске личности. Тако се на новчаницама налазе здања из разних периода историје, од класицизма до 21. века, дакле, људска достигнућа али - без људи. Вероватно ненамерно, али и то је једно од признања да ЕУ и евро немају никакве везе са стварним људима него са идејом у којој тих људи нема. По истом принципу, сада се у ЕУ верује да ће евро вечно бити задржан као валута. То је та европска верзија „краја историје", краја европске историје.

Евро је најапсурднија валута у историји, то је новац без државе. Да ли је тако нешто могуће? Лидери ЕУ су тврдили, и још тврде, да је у Европском пројекту чак и то могуће. Уместо „краја историје" десио се крај Европског пројекта и ту је историјско место јединствене валуте. Немачки професор Отмар Исинг, први и главни економиста Европске централне банке, и сам један од креатора јединствене валуте, признаје да је евро „на путу колапса". Евро ће ићи из кризе у кризу и на крају „пропасти као кула од карата". У анализи француског Института „Жак Делор", чији су стручњаци међу креаторима јединствене валуте, такође се процењује да евро „вероватно неће преживети следећу кризу".

Када ће наступити следећа криза и колико ће уопште евродрама да траје - то не може нико да каже. Можда чак и двадесет година. Али, како преживети то време?

СВЕ ДОК велике америчке и европске банке буду имале користи од евра, он ће постојати, а све друго су обмане. Велико је питање колико ће то трајати јер реалност еврозоне и ЕУ брже се одвија него планови и жеље моћника. Да би се купило време, јавиле су се идеје да се посрнулим земљама дозволи банкрот, да се уђе у неку врсту контролисаног банкрота. Тако би те земље могле да крену испочетка, са својим валутама, а када се опораве да се врате у еврозону. То је, међутим, мало вероватно јер су политички интереси, и они банака и пензијских фондова, другачији.

Без обзира на идеје, и међу еврофилима и евроскептицима ипак влада уверење да је евро промашен пројекат и да је до сада значајно угрозио ЕУ, те да може и да је уништи. Уместо да промовише економску интеграцију, евро разбија ЕУ; уместо да запечати послератно помирење, он буди нове сукобе и продубљује јаз између севера и југа; уместо да коначно реши старо, такозвано немачко питање, евро је од Немачке направио најмоћнију земљу. Довео је до убрзаног пропадања малих држава, али једнако тако и његових највећих заговорника, Француске и Италије.

ЈЕДИНСТВЕНА валута је од самог почетка накарадно замишљен пројекат и, у коначници, немогућа мисија. Пре увођења јединствене валуте, још од касних седамдесетих година 20. века, европска интеграција је кренула у успостављање заједничког монетарног система, годинама уобличаваног кроз разне институционалне форме које су довеле до ЕМУ и евра. Ниједна од тих претходница јединствене валуте није успела, јер се показало да су економије и природа земаља чланица, са својим историјским коренима и природом, толико различите да је свака унификација погибељна. Једноставно, откако различитих земаља није могуће„направити" једну државу. Нико до сада није победио људску природу. А новац, тј. валута не може да функционише без владе и пореске и фискалне политике. То је немогуће у истој мери колико је немогуће у Европи формирати јединствену владу и једну државу.

КРЕАТОРИ еврозоне и западна политичко-пословна елита то су, изгледа, препознали као „корисну кризу". Ниједан проблем евросистема није решаван, чак није ни покушано да се решава. Све је искоришћено за примену модела глобалистичке елите да се, под изговором кризе, увежбава модел рушења суверенитета националних држава, увођења права на принудну управу над државама и њихове пљачке, како би се банке, као стварни господари потпуног разбијања социјалног модела европских друштава, спасле. У том светлу, форма кризе је у великој мери генерисана, управљана, како би се спровео модел рушења држава а кривица за неуспех евра пребацила на туђа плећа. Тадашњи немачки министар финансија, Волфганг Шојбле, није крио план рекавши да „ми можемо постићи политичку унију само ако имамо кризе".

Уместо суочавања са реалношћу, стварним проблемима и узроцима кризе, политички лидери ЕУ су сву кривицу пребацили на неколико држава које су, наводно, неодговорне и чији су грађани лењивци. Никада нико, чак ни у ратовима, није толико увредио и понизио грађане Европе.

Избор криваца пао је на државе с југа Европе, о којима је у јавности најлакше пробудити предрасуде. Прво је то била Грчка, па Италија, Португалија, Шпанија, а с друге стране и Ирска. Посебно су апсурдни случајеви Шпаније и Ирске. Шпанија је имала најмањи јавни дуг у еврозони, 35% БДП-а, али је гурнута у колапс јер је Брисел тражио да држава преузме дугове приватних банака и њихове ненаплативе кредите. Такође, Ирска је могла да сервисира свој јавни дуг али је доживела банкрот јер је под притиском Брисела преузела дугове приватних банака. Касније је на ред дошао Кипар.

КРИЗА СЕ НИЈЕ МОГЛА САКРИТИ

ОД ПРВОГ дана увођења евра, економија ЕУ била је у благој кризи. Зато је већ на самом почетку уведен Пакт стабилности, који је требало да дисциплинује земље чланице еврозоне али тај документ никада није доследно спровођен и поштован. Такође, никада није доследно поштован ни Споразум из Мастрихта који је правни основ ЕУ за увођење јединствене валуте. Затим је дошла 2008. година, када је целокупан финансијски систем на Западу, па и у ЕУ, доживео колапс и наступила је криза. Тачније, криза се више није могла сакрити.

СУТРА: КИПАР И ГРЧКА ПОКУСНА ЛАБОРАТОРИЈА БРИСЕЛА

Препоручујемо

Фељтон

5 2

ФЕЉТОН - ЕВРОПСКА УНИЈА НИЈЕ ЈЕФТИНА ОРГАНИЗАЦИЈА: Чланство у ЕУ за бирократе значи статус, моћ, и наравно, новац

14. 10. 2022. у 18:00

Фељтон

0 0

ФЕЉТОН - ПАСИВНА АГРЕСИВНОСТ ЦИВИЛНЕ СУПЕРСИЛЕ: Европска унија је најсуровија према земљама Западног Балкана

12. 10. 2022. у 18:00

Фељтон

3 9

ФЕЉТОН - БРИСЕЛ ДОЗВОЉАВА ОБНАВЉАЊЕ НАЦИЗМА : Мит се одржава и бескрајним, махом бесмисленим, састанцима

11. 10. 2022. у 18:00

Фељтон

4 6

ФЕЉТОН - МИТ О ЕВРОПСКОЈ УНИЈИ ПОСТАО НЕВИДЉИВА СИЛА: Унија је постала велики бизнис који треба одржати по сваку цену

10. 10. 2022. у 18:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације