ФЕЉТОН - МИТ О ЕВРОПСКОЈ УНИЈИ ПОСТАО НЕВИДЉИВА СИЛА: Унија је постала велики бизнис који треба одржати по сваку цену

МОГЛО би се рећи да је најуспешнији производ европске интеграције сам мит о Еевропској унији.

Суд европске уније, Фото europa.eu

Вишедеценијска политичко-пропагандна машинерија Брисела заиста је успела да изгради мит по којем је ЕУ једина перспектива Европе и благостања и по којем би без ЕУ европски континент одавно скончао на згариштима ратова, у мржњи и сиромаштву. Како време пролази, тај мит постаје све празнији и бесмисленији. У одржавање мита о ЕУ, Европска комисија кроз разне програме потроши годишње једну милијарду евра, од чега 20% иде невладиним организацијама које се баве промовисањем мита.

Као и увек у животу, све на крају дође на наплату. Један од стубова тог мита о ЕУ је и тврдња да је европска интеграција симбол благостања. Већина земаља Западне Европе је, пре него што је настала ЕУ, заиста и имала висок степен уређења које би се могло назвати благостањем, што је пратио и динамичан привредни раст. Велики историчар Ерик Хобсбаум сматра да је то у ствари последица „страха" од левичарског расположења народа и симпатија према Совјетском Савезу. Тако су земље Западне Европе изградиле социјални модел у коме је створено извесно благостање. Совјетски Савез је тако, оцењује Хобсбаум, више променио Западну Европу набоље неголи самог себе.  Са нестанком Совјетског Савеза нестало је и страха а са Европском унијом дошао је и такозвани неолиберални модел, који је у великој мери урушио време благостања.

У НОВИМ евроунијским неолибералним условима, државе су ради очувања социјалног мира одржавале мит о благостању али су се нелибералним реформама урушавале државе које су великом брзином остајале без својих традиционалних прихода, царина, трговинских такси и пореза. Махом приморана декретима из Брисела, већина њих се пословно оријентисала на тржиште земаља ЕУ, где нема ни царина ни трговинских такси, а модел глобализације је омогућио да највећи порески обвезници, богати људи и велике корпорације, уопште и не плаћају порез. Државе су дизале кредите да би одржавале мит о благостању и животни стандард, као и да би испуњавале своје традиционалне обавезе. То је, додуше, одговарало свима, и банкарима и политичкој елити и грађанима. Али, истовремено, дугови и проблеми су се нагомилавали а привреда је стагнирала, развој је у земљама ЕУ стао.. Мит о ЕУ почео је убрзано да се руши и разголићује.

Уз благостање, најчешћа употреба мита о ЕУ је међу браниоцима неуспелог европског пројекта тврдња да је европска интеграција очувала мир у Европи. Наводно, ЕУ је обезбедила мир и спречила нови рат у Европи. Према томе, да нема Европске уније у Европи би букнуо рат. У тај мит често верују чак и они који су, генерално, озбиљни критичари пројекта европске интеграције. Тај мит је бесмислен и део је савремене „историјске неписмености".

КАДА  се год ЕУ нађе пред зидом кризе, у недостатку ваљаних аргумената евроунијски саборци, очајавајући, крећу у плашење народа, у политику страха, служећи се обманама и често отвореним лажима. Бивши британски премијер Дејвид Камерон тако је посегао за старим митом ЕУ о рату и миру и јавно рекао да Велика Британија, ако њени грађани одлуче да напусте ЕУ, доводи Европу у ризик да избије рат и да се деси геноцид. Он је, као и многи други, за своја упозорења навео ратове у бившој Југославији. Није, наравно, Камерон усамљен у таквом приступу ЕУ, врло често се исте флоскуле о рату и миру чују и од других лидера земаља европске интеграције. Они не плаше народ само новим ратом у Европи него сеју и страх да њихове земље без ЕУ не могу да преживе, да једноставно неће постојати. Као да те земље нису постојале вековима пре ЕУ. Никада нико у Европи, од времена Велике економске кризе и немачког нацизма, није толико вређао интелигенцију сопствених народа и понижавао сопствене земље као што то чине ововремени лидери, у настојању да спасу пројекат који је већ у колапсу. У ствари, они не спасавају пројекат ЕУ, него покушавају да спасу себе, да прикрију сопствене политичке празнине и безидејност.

Мит о ЕУ је постао и универзално покриће за политичку неспособност националних политичких елита.

На неки начин, мит о ЕУ постао је невидљива сила. Али, када се боље погледа ко је, у ствари, највећи заговорник одржавања тог мита онда је јасно ко је та сила. Приметно је да су највернији и најупорнији заговорници европске интеграције и одржавања ЕУ пре свега велике европске, махом немачке и америчке банке, а затим и још веће међународне корпорације које су, у исто време, најприсутнији лобистички центри у Бриселу. ЕУ је одавно постала велики бизнис а још већи је сада када је треба одржати у животу, по било коју цену. Да апсурд буде већи, све то плаћају грађани земаља ЕУ, плаћају оне који их обмањују. Једноставно речено, платиш да би те неко лагао.

КРИЗА евра и, пре свега, драма Грчке, руше мит, догму да улазак у ЕУ гарантује мир и стабилност. Мит о Европи дефинитивно је срушен. У одржавању мита о ЕУ, лидери се често позивају на помоћ коју дају другим, мање развијеним ЕУ земљама. Али, да ли је то помоћ? Помоћ другим земљама, посебно онима које су изван ЕУ, велика је обмана. Домаћој јавности се тај новац правда хуманошћу и солидарношћу, узвишеним циљевима, а у ствари се њиме финансира извоз производа ЕУ у земље којима се наводно помаже. Тако порески обвезници, под изговором хуманости и мита о ЕУ као солидарној организацији, финансирају, у ствари, своје домаће компаније чији се производи откупљују тим новцем и извозе у друге земље. Истовремено, том „помоћи" гуши се привреда земаља којима се „помаже".

Изгледа да, ипак, полако понестаје идеја за одржавање мита о ЕУ, па су евробирократе кренуле у веома необичне акције како би у јавности одржавале привид. Тако су дошли на идеју да сви посланици Европског парламента носе ленте са заставом ЕУ. Нека врста униформе ЕП. Та лента се, иначе, може купити и у слободној продаји и кошта сто четрдесет евра. Планирано је и увођење разних церемонија везаних за институције ЕУ. Тако је 2014, на почетку новог сазива ЕП у Стразбуру, испред зграде Парламента био постројен француско-немачки борбени батаљон чији су официри уз химну ЕУ подигли заставу интеграције и тиме означили почетак рада новог ЕП. Као да је ЕУ држава. Ако је судити по војном батаљону, онда је то француско-немачка држава. 

БИЗНИС НА ПОМОЛУ

ВЕЋ неколико година Суд европске уније  (ECJ) расправља, на захтев Данске, да ли је дебљина болест, тј. инвалидитет. Данска је покренула иницијативу јер је, наводно, примећено да дебели људи губе посао због дебљине а то је онда дискриминација. Прво, шта са тим има суд? Друго, зар није лична, приватна ствар сваког човека да ли је и колико дебео? То је тај наопаки инстинкт европске бирократије, настојање да располаже комплетним животима људи. Ако ECJ  пресуди да је дебљина инвалидитет, дебели људи ће у ЕУ имати посебна права, а послодавци обавезу за посебан намештај,тоалете и засебна места на паркингу. Нови „бизнис" је на помолу.

СУТРА: БРИСЕЛ ДОЗВОЉАВА ОБНАВЉАЊЕ НАЦИЗМА

Препоручујемо

Фељтон

0 0

ФЕЉТОН - УНИЈА НЕВИДЉИВА РУКА БИРОКРАТА И ДИПЛОМАТА: За Бриселску елиту интеграција је важнија од тога како народ гласа

07. 10. 2022. у 18:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације