ФЕЉТОН - САСТАНЦИ СВИХ КОМИТА ТАЈНИ И БЕЗ ЗАПИСНИКА: Дневни трошак ЕП, за превођење - 130.000 евра

ПОСТОЈЕ три основна стуба структуре ЕУ и њеног функционисања. То су Европски парламент, Европски савет који окупља шефове влада и држава, и Европска комисија, као извршна власт.

Парламент у Бриселу "највећа вишејезичка причаоница на свету", Фото АП

Та структура сугерише да је ЕУ држава или, најблаже речено, квазидржава. У теорији, или према формалним правилима, те три институције, уз Савете ресорних министара земаља чланица, доносе одлуке и правила која касније постају део националног законодавства. Истовремено, према правилима, само Европска комисија има право да предлаже законе које затим формално усвајају Европски парламент и Европски савет. У томе и јесте извориште апсурда. Телу којег чине људи које нико кроз демократски познату процедуру није бирао припада оперативна власт у Европској унији. Свака земља има по једног члана ЕК, комесара, неку форму министра, који је задужен за одређену област. Постало је, међутим, правило да су то људи који су у својим земљама политички потрошени, који су, махом, претходно изгубили изборе а затим бивају послани у Брисел.

Дакле, није реч само о људима које нико није бирао, него и људима који су претходно, тамо где је било гласања, у њиховим земљама, политички поражени. Они у Брисела, без демократског мандата, одлучују о судбини оних који су их на изборима одбацили. И не само то. Они одлучују и о властима у националним државама које су, за разлику од њих, добиле изборе. Освета поражених. То је већ постало правило.

ОНО што се данас зове Европски парламент у ствари је парламент Европске уније а не Европе...Од 1979. године, посланици Европског парламента бирани су на директним европским изборима у својим државама...Мандат посланика траје пет година. С временом је интересовање бирачког тела за европске изборе опадало а од 1999. године је у сталном паду. Те 1999, просечна излазност на европским изборима била је 50% а за изборе одржане 2014. званични подаци говоре да је излазност на нивоу ЕУ била, просечно, 42,54 одсто. То баца извесну сумњу на политички легитимитет посланика. Парламент има седамсто педесет једног посланика. Они представљају триста седамдесет пет милиона људи са гласачким правом. Формална структура ЕП компликована је као и сама Унија. На челу ЕП су председник и четрнаест потпредседника, које опслужује двадесет пет комитета. Сваки од тих комитета има поткомитете и радне групе, посебно формиране за одређена питања, и тако унедоглед. Парламент је организован у политичке групације које чине посланици из политичких партија сличне политичке оријентације, тако да се разноврсност посланика изабраних у својим земљама не види, нема никаквог утицаја, јер они у ЕП припадају групама које заједнички наступају.

Формално,  ЕП гласа о законима али у реалности има слаб утицај. Уз то, ЕП бира председника ЕК али и то је формалност јер се кандидат унапред бира на Европском савету. ЕП понекад покаже зубе али и то је део политичке игре. У тим тренуцима ЕП пре свега личи на „корисног идиота", преко којег се ломе политички интереси моћних чланица. Зато се у политичким круговима ЕП и зове„највећа вишејезичка причаоница на свету".  У њој се равноправно користе сва двадесет четири званично призната језика у ЕУ, па у ствари највише посла имају преводиоци. Званично је запослено триста педесет преводилаца али свакога дана се на тим пословима ангажује још најмање 400 људи. Дневни трошак ЕП - само за превођење - износи око сто тридесет хиљада евра. ЕП има три званична седишта: једно у Бриселу, друго у Стразбуру, и то од 1992, где се одржавају пленарне седнице, и треће у Луксембургу, где се налази секретаријат.

ЕВРОПСКИ парламент је најнеобичнији парламент на свету. У њему нема опозиције, сви су власт, и они који су у њиховим земљама победили, и они који су изгубили. Партије су према идеолошком опредељењу сврстане у блокове и сви су власт. Политички гледано, то је катастрофалан експеримент и у том смислу ЕП је бесмислен. Уз то, на изборима за ЕП 2014. године, нешто више од 30% места припало је такозваним евроскептичним партијама па се, на неки начин, дошло у апсурдну ситуацију да је једна трећина оних који седе у ЕП заправо против ЕУ, против интеграције. Тренд таквог расположења се у земљама чланицама наставља па би се већ на наредним изборима могло десити да у ЕП већина буду они који су против ЕУ.  Мада, када седну у посланичке клупе и почну да примају високе плате, многи брзо мењају мишљење.

У ЕП нема расправа и усвајање свих одлука Европске комисије постаје само формалност. Према правилима, ЕП има право да неке предлоге ЕК оспори али то се ретко дешава јер је реч о слабо видљивој мрежи политичких интереса. У реалности то изгледа другачије. У тој реалности и даље је главни предлагач закона ЕК, али само формално, јер се Комисија ослања на огромну мрежу разних комитета, невладиних организација и лобиста који су стварни аутори закона. ЕК окупља око седам стотина разних комитета и радних група који доносе предлоге, обрађују коначне верзије и шаљу их на Комисију. Претходно се на Савету ресорних министара разматрају и на крају ЕК пресуђује. Кључно је то што су сви комитетски састанци тајни, на њима се не воде записници. Као и у сваком тајном друштву.

Такав начин рада отвара неслућене могућности за разне лобисте који утичу на доношење правила и закона у интересу својих клијената, махом великих корпорација.

ЕВРОПСКИ савет, који окупља шефове држава и влада земаља чланица, део је законодавног система ЕУ.  Јачање Европског савета посебно је изражено током година економске и политичке кризе, још од 2008. године. Савет је у великој мери маргинализовао утицај и моћ Европске комисије. Саветом традиционално руководи шестомесечно председавање сваке земље чланице, која организује редовне полугодишње самите лидера ЕУ. Лисабонским споразумом је уведена и функција председника Европског савета. Он представља не само Савет него и Унију али ту је и председник ЕК, па је ситуација помало конфузна.
Европски савет се највише променио у погледу система гласања, доношења одлука. Највећи део одлука сада се доноси такозваном квалификованом већином, што је великим земљама отворило широк простор за тајну трговину и формирање интерних интересних зона.

О стварном односу снага најбоље сведочи пракса да се пре сваког самита лидера, самита Европског савета, прво састају вође Француске и Немачке и међусобно договоре о предстојећим одлукама. Потом је самит мање-више формалност. О свему одлучују Берлин и Париз. То ствара блокове унутар ЕУ, другим речима, отвара се дубоки јаз унутар интеграције. На крају се доносе одлуке које многи не подржавају.

СВЕ СЕ СВЕЛО НА ВЕЧЕРЕ

НИКАДА се не зна о чему се стварно разговарало на састанцима Европског савета. Архивски материјал се не води, нема записника, чак се и белешке преводилаца одузимају или уништавају. Све се своди на саопштења која су врло често састављена и пре него што је самит одржан па се дешава да се од лидера тражи да прихвате саопштење иако још није било дискусија и размене ставова. Самити су се махом свели на радне вечере или ручкове.

СУТРА: УНИЈА НЕВИДЉИВА РУКА БИРОКРАТА И ДИПЛОМАТА

Препоручујемо

Фељтон

5 2

ФЕЉТОН - УМЕСТО ЈЕДНАКОСТИ ВЛАДА СИСТЕМ ДИКТАТА: На сцени је, у ствари, колосална пљачка европских земаља

05. 10. 2022. у 18:00

Фељтон

2 2

ФЕЉТОН - ГРАЂАНЕ ЕВРОПЕ НИКО НИ ЗА ШТА НЕ ПИТА: У ЕУ о свему одлучује елита, иза затворених врата и у тајности

04. 10. 2022. у 18:00

Фељтон

0 0

ФЕЉТОН - УЈЕДИЊЕНА ЕВРОПА ЈЕ НЕКА ВРСТА УТОПИЈЕ: Евро кључни инструмент деструкције ЕУ

03. 10. 2022. у 18:00

Фељтон

0 0

ФЕЉТОН - УЈЕДИЊЕЊЕ СПАС ЗА ОБОЛЕЛИ КОНТИНЕНТ: Де Гол, „Европска интеграција је настала у страху од празнине"

01. 10. 2022. у 18:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације