ФЕЉТОН - УМЕСТО ЈЕДНАКОСТИ ВЛАДА СИСТЕМ ДИКТАТА: На сцени је, у ствари, колосална пљачка европских земаља

ПАД у понор Европске уније почео је када је, уместо решавања проблема и суочавања са реалношћу, на тој гомили нагомиланих тешкоћа отпочета још дубља интеграција у супердржаву.

Унија је угушила унутрашњу динамику европских друштава, Фото Документација "Новости"

Тачније, све је почело да се руши када је формирана ЕУ и када је уведена јединствена валута. Изворна идеја о интеграцији Европе, без обзира на њено елитистичко порекло, будила је завидну енергију јер је после ратова и криза доживљавана као природни лек, јасан пут дефинисања заједничке судбине европског континента. С временом се, међутим, показало да ЕУ уопште није идеја о природној интеграцији и да се претворила у потпуну супротност не само духу интеграције него и историјском искуству и бићу Европе.

ЕУ је, као концепт, против свега онога што чини Европу, оног што је Европа као резултат људске историје постала. Она је супротна европском идентитету, људској природи и ономе што чини бит европског човека. Богатство и атрактивност Европе настали су кроз богатство различитости, кроз дуга а различита историјска искуства њених народа. Наравно, и ратови су део тог искуства али свака земља је из својих несрећа извлачила поуке. Европска унија се упустила у рушење тих различитости, у унификацију целокупног живота, од индустрије, од тога како треба да изгледа стона лампа, где год да је произведена, до облика парадајза и кромпира, до празника који ће се славити, па чак и до сексуалног живота људи. То је деструктивна амбиција и, на крају, немогућа мисија, која је једино успела да уздрма темеље европских друштава. И то је кључни разлог неуспеха ЕУ пројекта и лаганог напуштања ЕУ.

УНИЈА нија је угушила унутрашњу динамику европских друштава, што је услов политичког и економског развоја људског друштва, развоја Европе. У друштву где су сви исти и где све има исте, на неком другом месту прописане стандарде, нема развоја. Врхунац те нереалне и деструктивне амбиције је увођење јединствене валуте, евра. Евро је постао највећа опасност за Европу, не само за Европску унију.

Стиче се утисак да и европска елита, или један њен део, схвата опасност деструкције ЕУ и сада она иста елита која је градила интеграцију почиње да размишља о њеном демонтирању. Најбољи пример је референдум у Великој Британији и њено иступање из интеграције. Без подршке британске елите, тај референдум не би могао да буде одржан.

Слични референдуми очекују се и у неким другим земљама. У ствари, свима је све јасно али ће се ЕУ формално још задржати, да би се купило време. То куповање времена користи се и за рушење онога што је преостало од суверенитета националних држава и њиховог богатства. Под изговором реформи и финансијске кризе, ЕУ настоји да приграби преостало богатство држава чланица. И то не само чланица већ и оних које још нису чланице а желеле би то да буду. На сцени је, у ствари, колосална пљачка европских земаља.

ЈЕДАН део политичке елите верује да се живот Европске уније може продужити генерисањем спољне претње, на пример од Русије, али стварна претња потиче изнутра а не споља и та унутрашња претња је толико снажна и свеобухватна да надмашује ону која би се могла генерисати са спољне стране границе. Све се то прикрива моћном пропагандном машинеријом. ЕУ годишње троши скоро две и по милијарде евра на пропаганду, више него "Кока-Кола", непрестана застрашивања ратом и кризама. Али, време и природу до сада нико није победио па се тако и ЕУ и цео пројекат у овој фази ближе свом физичком свршетку.
Европи је сасвим сигурно потребна, чак и неопходна, нека врста интеграције и институционалне сарадње међу државама. Европа има довољно искуства, и позитивног и негативног, да би могла трезвено да сагледа шта је за њу и њен идентитет најприкладније. Иза затворених врата, као што је у ЕУ и обичај, интензивно се разговара о реформама које би спасле Европску унију. То, нажалост, не може бити од помоћи. Пројекат је пропао, није успео, и не могу га оживети никакве реформе. То је само губљење времена. Европски пројекат је настао у конкретним историјским околностима којих више нема и као такав он је потрошен, сада је изван времена. Другим речима, немогуће је реформисати Европску унију.

КОЛИКО  је познато, другачијих расправа о новом облику интеграције још нема, барем не на званичном нивоу. У интелектуалним круговима, дакле, незванично, дискутује се о три опције. Прва, да се ЕУ врати на позиције ЕЕЗ, као лабаво савезништво европских држава које повезује слободан проток људи, робе и капитала, а да свака земља, са својим интересима и решењима, остане унутар тог заједничког тржишта. Друга опција је да се ЕУ трансформише у две или више група земаља, једну окупљену око Немачке и друге групе или неколико група такозваних периферних земаља. Међу тим групама периферних земаља биле би оне у Источној Европи, које су већ у раније формираној Вишеградској групи, затим група земаља Балкана и, на крају, државе Јужне Европе. Та врста поделе ЕУ, у ствари, већ постоји и она, јасно је, не функционише. Трећа опција је да се задржи садашња форма али да се евро трансформише, да неке земље напусте тај систем, да се задржи чврсто језгро (hardcore) око Немачке а да остале имају своје националне валуте. Или, чак, да постоје два евра. Један око Немачке, а други у Јужној Европи.

Темељнија анализа сугерише, међутим, да ниједна од тих опција није довољно реална, па чак ни повратак на ЕЕЗ. Све је то губљење времена и вероватнији је потпуни распад а потом кретање изпочетка, а како и са киме - показаће време. Све друго је узалудно.

ЗАШТО је европска интеграција, посебно у форми Европске уније, довела Европу у дубоку економску и политичку кризу која прети да европски континент потпуно историјски маргинализује. Питања су бројна. Како је дошло до тога да пројекат уместо интеграције, у ствари, доведе до нових подела и уместо једнакости успостави систем диктата? Како је, затим, дошло до тога да континент на којем је рођена модерна демократија буде сведен на диктат и власт технократа које нико није бирао и који не сносе никакву демократску одговорност? Како је и зашто ЕУ постала највећа претња демократском систему и политичкој култури Европе и тако довела до рушења социјалног и економског модела европских друштава, насталог као цивилизацијско достигнуће бурне и болне европске историје? Да би се то разумело, неопходно је указати не само на начин функционисања ЕУ него и објаснити зашто је и како европска интеграција уопште настала и развијала се. Без тог објашњења тешко је разумети зашто европски пројекат није успео и зашто је ЕУ, у ствари, против Европе и њених интереса.

ВЕЛИКИ ПРОМАШАЈ

ЕВРОПСКА  унија већ неколико деценија доминира животима највећег дела становништва Европе, и оног чије су земље чланице и оног чије земље нису део те интеграције, али изгледа да већини још није јасно што је заправо Европска унија. Расположења се крећу од потпуне оданости, готово религијске посвећености, веровања да је ЕУ „крај историје" и савршенство овога времена, до одлучног одбијања, отпора оних који верују да је ЕУ крива за многа зла и да је отелотворење највећег европског промашаја.

СУТРА: САСТАНЦИ СВИХ КОМИТА ТАЈНИ И БЕЗ ЗАПИСНИКА

Препоручујемо

Фељтон

2 2

ФЕЉТОН - ГРАЂАНЕ ЕВРОПЕ НИКО НИ ЗА ШТА НЕ ПИТА: У ЕУ о свему одлучује елита, иза затворених врата и у тајности

04. 10. 2022. у 18:00

Фељтон

0 0

ФЕЉТОН - УЈЕДИЊЕНА ЕВРОПА ЈЕ НЕКА ВРСТА УТОПИЈЕ: Евро кључни инструмент деструкције ЕУ

03. 10. 2022. у 18:00

Фељтон

0 0

ФЕЉТОН - УЈЕДИЊЕЊЕ СПАС ЗА ОБОЛЕЛИ КОНТИНЕНТ: Де Гол, „Европска интеграција је настала у страху од празнине"

01. 10. 2022. у 18:00

Фељтон

0 1

ФЕЉТОН - ПРОЈЕКАТ ЕВРОПСКЕ ЕЛИТЕ ПОДРЖАН ОД АМЕРИКАНАЦА: Де Гол је био најљући противник дубље интеграције и „супердржаве"

02. 10. 2022. у 18:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације