ФЕЉТОН - ГРАЂАНЕ ЕВРОПЕ НИКО НИ ЗА ШТА НЕ ПИТА: У ЕУ о свему одлучује елита, иза затворених врата и у тајности

НИЈЕ мали број ни оних који су склони да целу енигму ЕУ тумаче такозваним теоријама завере, идејом да иза целог пројекта стоје нека тајна или тајновита друштва.

Брисел обележава проширења ЕУ 1. маја 2004. Фото Портал ЕУ

Углавном се говори да је реч о масонском пројекту а и сами масони неретко тврде да су они створили Европску унију.  Ако нису масони, онда су, настављају тумачи енигме ЕУ, вероватно илуминати или Билдерберг група. Чињеница је да су многи чланови тих друштава били и међу креаторима ЕЗ и касније ЕУ, посебно они из Билдерберг групе коју је и основао Јозеф Ретингер, један од пионира европске интеграције. Ретингер је био и масон. Сва та друштва окупљају, или су окупљала, моћне, боље рећи најмоћније људе Европе, и сасвим је разумљиво што су у том историјском пројекту имали велики утицај.

Али, било би непримерено, готово бесмислено, сводити европски пројекат на моћ тајних друштава јер та идеја је била водиља тадашње и касније Европе, независно од тајних друштава. Идеја је рођена као израз кризе Европе, кризе њеног политичког идентитета и празнине и непостојања визије у којем правцу Стари континент иде и како да себе дефинише у историјским променама изазваним светским ратовима. Иронично је то што је највећи део социјалне енергије европске интеграције потицао и од страха од Америке и жеље за пружањем отпора америчкој доминацији док је Америка, истовремено, дала пресудну подршку њеном оснивању и каснијем развоју.

У ТРАГАЊУ за стварним одговором, као и обично, требало би кренути од самог почетка, од изворишта европске интеграције, начина на који је основана и онога што је у основи био стварни циљ њеног формирања. Од првог дана, међутим, у процесу грађења европске интеграције највише је мањкало елементарне искрености, тачније, није било искрености њених оснивача. Од првог дана, лаж је успостављена као један од принципа функционисања европске интеграције. До дан-данас тај принцип неистине и обмане остао је уграђен у темеље функционисања Европске уније. А суштина је у томе што је ЕУ елитистички пројекат, чедо европских елита, које нема везе са стварним интересима грађана Европе, које нико ни за шта и не пита.

О  свему одлучује елита, иза затворених врата и у тајности, у складу са њеним а не народним интересима. Преко институција европске интеграције, садашње ЕУ, европска елита је могла и још увек може да доноси судбоносно важне одлуке које се тичу живота милиона људи, притом без икакве одговорности а народи и државе су, под плаштом мита о европској интеграцији и обезбеђивања мира, готово принуђени да те елитистичке одлуке следе. Никада Европска унија није имала јасан мандат народа, никада није имала директну везу са интересима људи о чијим животима одлучује, него је константно била само инструмент политичких и пословних елита Европе. Већину становника земаља чланица, ЕУ као организација уопште и не интересује, не знају скоро ништа о њеном устројству и начину рада. Или пак знају врло мало и поред чињенице да се скоро 80% закона који регулишу њихове животе и њихов рад доноси у Бриселу а не у њиховим парламентима, за које су гласали.

НА ДЕЛУ је вешта медијска манипулација јер о томе готово нико не пише и не извештава, ако се изузму званична саопштења и хвалоспеви. Иако је ЕУ највећи политички феномен и експеримент у модерној историји Европе и западног света, литература која на веродостојан начин истражује и објашњава европску интеграцију веома је оскудна. До сада су углавном објављивани радови на енглеском језику, који се крећу у екстремима, од претераног идеализовања и хваљења, до негирања и потпуног одбацивања.

Како је европска интеграција опстала толико дуго? Три су кључна разлога. Прво, посреди је елитистички пројекат који нема истинске везе са стварношћу, са реалношћу становништва Европе и као такав је потпуно одвојен од људи, не зависећи од те реалности и од тих људи. Зато доносиоце одлука расположење широких маса и не дотиче. Они раде само оно што желе. Други разлог је што се политичке елите држава чланица заклањају иза појма „Европе" и тако прикривају своје кризе и политичке празнине. Европске политичке елите су већ дуго, још од Првог светског рата, у дубокој кризи и никако да смогну довољно енергије и снаге да искораче из зачараног круга немогућности и безидејности. Националне елите кључни су кривци и на њима је одговорност за то што ЕУ, таква каква је, још траје. Трећи разлог је подршка Америке, као доминантне западне земље. ЕУ је потребна Америци и као формални савезник и као инструмент њене геополитике, тј. као подизвођач радова.

ПОСЕБАН је феномен то како су европске елите успеле да изграде мит о ЕУ, мит који је с временом постао нека врста нове европске религије. У ствари, међу ретким њеним успесима заправо је устоличење тог мита, који се темељио на тврдњама о благостању и бољем животу а који је вештом медијском пропагандом и политичким обманама постао доминантан у јавној комуникацији, посебно у новим чланицама, државама Источне Европе. Наметнуло се јавно мишљење да је благостање загарантовано и да га, у ствари, само ЕУ обезбеђује и јемчи. Реалност је, наравно, сасвим другачија али мит и даље живи.

Мит о ЕУ је, у ствари, створен током прве две деценије постојања ЕЕЗ, када су елитни клуб чиниле најбогатије европске земље и када је било новца. У то време бележен је велики економски раст земаља чланица али не због тога што су оне део интеграције него због њиховог потенцијала, активираног послератном обновом. Тадашња интеграција представљала је лабави савез самосталних држава и управо је та самосталност обезбеђивала привредни раст и друштвени развој. Када се кренуло у дубљу интеграцију и, касније, у формирање ЕУ као квазисупердржаве, економски раст је успорен и сведен је на минимум. Од 1980. до 2005. године, просечна стопа раста, прво на нивоу ЕЗ, па онда ЕУ, на годишњем нивоу била је 1,2 одсто. Сјају мита допринеле су и нове чланице, мање развијене земље, јер су, док је било новца, имале велике користи од фондова за пољопривреду и регионални инфраструктурни развој, добијајући издашну помоћ за изградњу инфраструктуре. Касније су, међутим, кроз механизме које је донела ЕУ, тај новац биле принуђене вишеструко да отплате. У то време је у светском јавном мњењу устоличено уверење да је Европа најпожељнији светски простор, оаза мира, просперитета, поштовања људских права, заједница која разуме друге и другачије, која жели да помогне.

ВРЕДНОСТИ ЕЛИТЕ

ДЕО тог мита је и лажно представљање, односно тврдња да је ЕУ исто што и Европа. ЕУ није Европа. И овако проширеној, Европској унији припада само 41% територије Европе. Уз то, присутно је и неговање мита о такозваним европским вредностима. Нико не уме јасно да каже шта су то тачно „европске вредности". Да ли оне уопште постоје? Можда постоје вредности ЕУ елите и њиховог клуба али то никако нису и саме европске вредности.

СУТРА: УМЕСТО ЈЕДНАКОСТИ ВЛАДА СИСТЕМ ДИКТАТА

Препоручујемо

Фељтон

0 0

ФЕЉТОН - УЈЕДИЊЕНА ЕВРОПА ЈЕ НЕКА ВРСТА УТОПИЈЕ: Евро кључни инструмент деструкције ЕУ

03. 10. 2022. у 18:00

Фељтон

0 0

ФЕЉТОН - УЈЕДИЊЕЊЕ СПАС ЗА ОБОЛЕЛИ КОНТИНЕНТ: Де Гол, „Европска интеграција је настала у страху од празнине"

01. 10. 2022. у 18:00

Фељтон

0 1

ФЕЉТОН - ПРОЈЕКАТ ЕВРОПСКЕ ЕЛИТЕ ПОДРЖАН ОД АМЕРИКАНАЦА: Де Гол је био најљући противник дубље интеграције и „супердржаве"

02. 10. 2022. у 18:00

Фељтон

0 4

ФЕЉТОН ЕУ ПРОТИВ ЕВРОПЕ: Уједињење спас за оболели континент

01. 10. 2022. у 18:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације