ФЕЉТОН - МАСОВНО НАСЕЉАВАЊЕ ХРВАТА У ВОЈВОДИНИ

ПАРТИЈА се у Војводини одрекла свог основног критеријума, да je основа за разграничење простор деловања КП Југославије и увела додатне, међу којима је најважнији био национални састав становништва.

Фото "Википедија"

Војвођански активисти су се тада растрчали, пребројавали су народ, али су имали муку. Окупација је променила предратну слику, па је попис становништва из 1931. године призиван у помоћ. Најбржи је био Окружни партијски комитет за Срем. Представљена је национално-статистичка слика три среза око којих су спорови и избили - Винковаца, Вуковара и Шида.

Срез винковачки имао је највише Хрвата - око 42. 000, Немаца - 6.000 и Срба - 4.166. На том подручју било је прогањања српског живља и досељавања Хрвата, али се то статистички није стигло обрадити.

Вуковарски срез бројао је око - 48.000 и у њему најбројнији су били Срби са више од - 23.000; на другом месту били су Хрвати - 16.200. У самом граду Вуковару било је Хрвата - 5.446, а Срба - 2.051. Предратна слика је ту измењена: досељено је било око 1.000 Хрвата, а исто толико убијено Срба. А у близини града, у три такозване пустаре живело је 1.000 Срба и сви су били протерани 1941. године, а на њихове поседе су досељени Хрвати.
Ако је бројчаност била важна, онда су Срби у вуковарском, и поред прогона и досељавања имали бројчану предност.

У ШИДСКОМ срезу, у коме је било регистровано око 35.000 становника, Срби су представљали нешто више од половине - било их је 17.869, а Хрвата - 13.008 (остатак становништва чиниле су мањине). Овде је био врло важан и следећи податак: у овом срезу убијено је више од 4.000 Срба и 200 осталих, међу којима је било и Хрвата.

Док Војвођани пребројавају преживеле и побијене, диче се и својим ратним сремачким заслугама; активни су и Хрвати. Своју бројност и "повјесно право" појачавају привлачењем другова комуниста. Тада моћни Андрија Хебранг (1899-1949) шаље мисионаре у Сремску Митровицу да тамошње убеде да се партијски вежу за ЦК Хрватске. Војводина је узаврела.

КОСАНОВИЋЕВО министарство пратило је шта се све збива у покрајини. Једну опширнију анализу доставио је и највишим партијским и државним органима. Ту се могло прочитати и ово:

- Хрватска теза нагло напредује. Крајеви Хрватске и Славоније где су се водиле борбе, Сремски фронт, опустошиле су. Како је и Војводина остала делимично пуста, у крајевима где су живели Немци, ту се сада, тенденциозно, убацују читаве масе Хрвата. На подручја срезова - сомборског, паланачког, кулског, апатинског, новосадског, насељено је, од 1. новембра 1944. године до маја 1945. године око 30.000 Хрвата; око 3.000 у Стару Пазову и Инђију; није речено - ко их је насељавао?

- Мањине у Војводини добијају значајне привилегије, а ово се нарочито односи на Мађаре који сами шире гласове, да ће Бачка и Банат доћи опет под Мађарску...;

- О покретној имовини Немаца не води се никаква рационална економија ни брига. Имовина се разноси које куда, као приватна. Граби се из околине, али и Београда. Тако је Бранко Чубриловић добио три собе намештаја;

- Хаос у "Матици српској"... Књижевник Киселички напао је Николу Милутиновића, Косту Милутиновића и Радивоја Дисаловића, као сараднике окупатора, па је Киселички тражио и да им се суди. На састанку у Матици они су успели да се одбране, али их је преузела "Слободна Војводина". Уследила је срамна кампања, а редакција је одбијала да објави њихова реаговања. Кампања добија све више маха...Толико од Косановића.

СТРАХ да се ситуација у Војводини не отме контроли, подстакла је Броза и другове да се предузму и одговарајуће мере. Како је цео проблем био истовремено и тешко и брзо решив, прибегнуто је испробаној варијанти - формирана је била Комисија са задатком да обиђе терен и да, на крају, предложи разграничење између Хрватске и Војводине, односно Србије.

Кад постане густо, зна се, ту је Ђилас! Политбиро партије је предложио, а Председништво АВНОЈ се сагласило, да се формира заједничка Комисија, која ће обићи крајеве које је требало разграничити и предложити решење. Сложили су се и око састава Комисије у коју су ушли: Милован Ђилас, Вицко Крстуловић, Милентије Поповић, Јован Веселинов-Жарко и Јерко Златарић. Без поговора је прихваћен и Ђилас као њен председник.

Да Комисија на терену не би била игнорисана, да их не питају - шта ви тражите овде - АВНОЈ је издао посебно пуномоћје на Ђиласово име.

У Комисији видимо Поповића, који је обављао функцију министра Унутрашњих послова Србије. Ни он се није оглашавао, република је све препустила кадровима из покрајине.
А пре него што је Комисија кренула на посао, Војводина је определила своју судбину. На седници Главног народноослободилачког одбора Војводине, одржаној 6. априла 1945. године, одлучено је да се покрајина припоји федералној Србији. Поновио се исти случај из 1918. године, када је Војводина приступила Краљевини Србији са поруком: "Србија је наша кошуља, а Југославија може бити само огртач ".

Ђидо је, са својима, обишао градове, али и оранице, салаше и села. Шта су све видели и чули, а шта записали? Прво су представили националну слику покрајине:

У покрајини је тада живело: 170.000 Хрвата, 495,000 Мађара, 359.000 Немаца, 100.000 осталих мањина и 666.000 Срба. У Банату је живело - 11.000 Хрвата и 264.000 Срба; у Бачкој - 92.000 Хрвата и 188.000 Срба, у Барањи - 11.000 Хрвата и 10.000 Срба и у Срему - 52.000 Хрвата и 195.000 Срба.

А онда су предложили и линију разграничења, образлажући је:

Привремена граница између Војводине и Хрватске треба да иде: од мађарске границе реком Дунав до међе између села: Бачко Ново Село и Букин...

Срез Суботица је био насељен Хрватима. Срез Сомбор има релативну већину Срба и то распоређену тако - да Срби имају већину у граду, а Хрвати у селима. У апатинском срезу доминирају Мађари, а од словенских народа најбројнији су Хрвати. У срезу Оџаци опет су били најбројнији Мађари, а од словенског живља Срби.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације