ФЕЉТОН - СРБИЈА ЛИБЕРАЛНИЈА ОД ДРУГИХ РЕПУБЛИКА: Сукоб "две" партије посластица за националисте
НА СЕДНИЦИ Председништва ЦК СК Југославије 11. јуна 1984. Иван Стамболић је тражио да ЦК СК Хрватске нађе начин да се огради од материјала, начина припреме и претварања интерних материјала у јавна. Стамболић је, ипак, остао прилично усамљен.
Поступак хрватске партије је наишао на осуду још само Видоја Жарковића, који је сматрао да је сукоб две партије „посластица" за националисте, да је немогуће избећи помињање тог материјала на седници ЦК СКЈ идућег дана и да је потребно у реферату за седницу осудити такав метод рада којим се у једној партији покрећу питања којима се осуђује стање у другој републици, сматрајући да се тако „разједа" СКЈ. Хрватски политичари су одлучно и сложно одбацили примедбе, бранећи саветовање, материјал и разводњавајући дискусију. Мика Шпиљак је питао Жарковића: „Шта да осудимо?" Када је Жарковић одговорио: „Метод", Шпиљак је наставио: „Чекај Видоје, који метод? Ми уопће нисмо изанализирали то и немојмо дискутирати без детаљне анализе да не видимо шта је то".
На све начине је покушавао да избегне расправу у ЦК СКЈ: „Ја предлажем да се никаква расправа не отвара прије него се седне па се расправи". Душан Драгосавац је најважнијим сматрао борбу против идејних противника, а не метод који је помињао Жарковић: „Сада имамо мало бораца који хоће да иду отворено у борбу са туђим ставовима и туђим схватањима". Бранио је материјал ставом да су у њему критиковани текстови који су објављени јавно: „Оно што је јавно објављено свако има право да и јавно врши критику тога. А ту критику не можемо забранити ни једној партијској организацији, ниједном руководству. Напротив, треба је развијати". Хвалио је организаторе саветовања као људе који „можда и тактички не раде добро, али иду у борбу". Одбијао је предлог да саветовање буде осуђено.
ЈУРЕ Билић је био против отварања расправе у ЦК СКЈ и полемисао је са Стамболићем („Вјерујем да је Иван прочитао књигу, или да је прочитао све дискусије на савјетовању, бар оно што је 'Вјесник' донашао, да би онда можда имао другачију или бар у нечему другачију оцјену коју је данас дао овде, ту сам дубоко увјерен. Мислим да је преурањено давати на такав начин оцјену"). Стамболића нису подржали ни Дража Марковић, који се сложио са Билићем да то питање није требало драматизовати и давати му призвук српско-хрватског сукоба, нити Андреј Маринц који се сагласио са Билићем да је преурањено давати оцене о том догађају „иако је реакција очито таква да има своје политичке последице". Никола Стојановић је упозорио да је спор два руководства стварао лошу политичку климу у земљи, јер је „врло широко у политичкој јавности земље присутно, ја говорим онако како то обичан свијет говори и доживљава, али не само обичан свијет, о отвореном сукобу Србија - Хрватска око ових питања које је Иван назначио. Мислим да је то добило такве размјере да не знам, да ли може да прође сједница Централног комитета, а да се о тако крупним питањима не расправља". Епилог расправе је био договор да се та тема не покреће у ЦК СКЈ.
У ОДНОСУ на друге југословенске републике, Србија је у првој половини осамдесетих била либералнија средина. Интелектуалаца настројених опозиционо и критички према систему било је више него другде, њихова активност је добијала на интензитету, а спектар деловања на ширини. Простор који су успевали да освоје у јавном животу је увећаван. Штампа је била разноврснија и мање контролисана. Власт је углавном избегавала репресивне мере, дајући предност политичком притиску, али он није увек био делотворан и правовремен. Национално оријентисани интелектуалци, забринути за судбину Срба на Косову и Метохији и положај Србије, издељене у три дела, наставници уклоњени са Филозофског факултета, бројни књижевници и новинари, стари „отпадници" попут Добрице Ћосића и Милована Ђиласа, бивши револуционари разочарани у систем и други противници били су идеолошки неспојиви, али удружени у захтевима за људским и политичким правима. Повремено потискивани политичком или судско-полицијском акцијом, опстајали су у јавном животу као све снажнија опозиција властима.
Препоручујемо
ФЕЉТОН - САВЕЗ КОМУНИСТА И МЕДИЈИ У СРБИЈИ: Разлике у приступу косовском питању
05. 09. 2022. у 18:00
СТИГАО ЖЕСТОК ОДГОВОР ТРАМПУ ОД ПРЕДСЕДНИКА: То је наше и тако ће остати!
ПРЕДСЕДНИК Панаме Хосе Мулино поручио је да Панамски канал припада његовој држави и да око тога неће бити преговора.
23. 12. 2024. у 08:54
ПРВИ СНИМЦИ УКРАЈИНСКОГ НАПАДА НА РИЛСК: Најмање шест мртвих и десетине повређених, горе аутомобили (ВИДЕО)
ШЕСТ особа, међу којима и једно дете, убијено је у Рилску, у области Курск, као резултат ракетног удара украјинских оружаних снага, саопштио је вршилац дужности гувернера Курске области Александар Хинштајн.
20. 12. 2024. у 17:07
"СРЦЕ МОЈЕ, ДУШО МОЈА" Дајана грца у сузама због Жике, а он је грли: "Сетила сам се наше свадбе" (ВИДЕО)
"ЗАСЛУЖИО си да те загрлим и пољубим..."
23. 12. 2024. у 10:06
Коментари (0)