ФЕЉТОН - ТЕСЛИНА ФИЛОЗОФИЈА САГЛАСНА СА МАСОНИМА: Деветнаести век је уистину био и столеће окултног

УГЛЕДНИ амерички слободни зидар Емерсон Естерлинг, у масонском часопису "Ново доба" (The New Age), у августа 1926. године о Николи Тесли је писао.

Теслини инструменти за експерименте са муњама, Фото Музеј Николе Тесле

"Он поседује недостижно савршену душевну машинерију; и док он упорно тврди да смо ми само аутомати којима потпуно контролишу и владају околина и присутна природа око нас, он ипак одважно и без посртања иступа и издваја се новим идеама, без имало сујеверја и безброј других инхибиција које владају људством, и сматрајући себе једним механизмом природе, он се безодвлачно сав баца у најнапреднију студију и посматрање те исте природе, и од себе прави јединствено оруђе за постигнуће оног идеалног задатка који је постављен човеку: за прогрес, усавршавање и стваралачко побољшање (сагласно темељним слободнозидарским начелима - прим. аут.)".

"Молим вас", појашњава Естерлинг читаоцима, "немојте узети као да ја хоћу да рекламирам Теслу. Са изузетком његових успеха ја не знам о њему ништа него његове кратке описе о његовим изумима и уз то приказ његовог унутрашњег бића које се манифестовало у његовим делима. Узимајући његову филозофију о животу, он је продукат природе која се афирмирала на начин да је произвела једног човека који је тако конструисан да је његов механизам врло много наклоњен радозналости - као обележју генијалних људи - и то радозналости која импресионира њиховом духовном креацијом у једној конкретној, материјалној форми, и која је родила наше научне и индустријске успехе које данас имамо."

ПОЗИВАЈУЋИ се још једном на највиши ауторитет спекулативне масонерије, Алберта Пајка који је својом посвећеношћу замислио универзум у коме је упознао "најјачу силу" и који говори о "највишем закону" и "еквилибријуму", Естерлинг пише: "Док се Пајк занима генералијама и законима, дотле Тесла третира специфичне случајеве, а нарочито дејство закона о еквилибријуму (равнотежи, хармонији - прим. аут.). На тај начин се Пајкове тврдње потрђују од стране једнога који ради на сасвим другом пољу - са изузетком да обојица обухватају универсалне или космичке стварности. Тако ми налазимо да се Пајкова теоретска разматрања поткрепљују практичним фактима и тако факат постаје само још јаснијим да природа крије за човечанство још много других сила јаче или слабије потенције, којима бисмо могли завладати, и ако бисмо се користили 'отпонцем' (окидачем - прим. аут.), упрегнути нашим сврхама једну или више страна те 'најјаче силе'."

Ето разлога због кога Естерлинг завршава свој текст следећом поруком: "Ми као масони, посвећени слободи ума и напретку, морамо да потпуно схватимо и уважимо дубину Теслине изјаве" да ће "највеће добро доћи од техничких усавршавања која иду за унификацијом и хармонијом", при чему Тесла мисли на свој појачавајући трансформатор, те да помоћу "једне најјаче силе" коју његов изум производи, она послужи "за бољитак, а не за деструкцију свих".

У СВАКОМ случају, заиста фасцинира сагласност ставова Алберта Пајка, о "једној најјачој сили" у природи, којом би човек успео, ако је стави под сопствену контролу, "да измени ред годишњих доба, да се ноћи произведу феномени дана, да се у трену ока пошаље једна мисао око целог света, да се лечи или убија на раздаљинама, да се нашим речима даде унивесални успех и да их се пусти да одјекују".

Тесла ће тридесетак година доцније, пошто је обелоданио могућности његовог појачавајућег трансформатора, писати на сличан начин о ономе што може да се постигне његовим уређајем.

Алберт Пајк је поменуту "најјачу силу" препознао у открићу немачког масона Франца Месмера, лекара који је први користио хипнозу у лечењу после 1780. године, користећи се "анималним магнетизмом", својством свих живих бића, вештином познатом древним људима, али заборављеној у хуку миленијума. Усмеравањем магнетене силе Месмер је своје пацијенте доводио у стање хипнозе и и онда успевао да их бар делимично ослободи психолошких, рекло би се касније подсвесних притисака и тегоба, често на граници тешко одгонетљиве болести. Овај тип лечења је назван месмеризам, с врхунцима после средине 19. века. Подударило се то са правом помамом окултизма и спиритизма у Америци и Европи оног времена.

ДЕВЕТНАЕСТИ век је уистину био и столеће окултног. Парне машине, индустријски рад, фабрике, железнице, банкарски новац, јад и зној пролетаризованог рада с једне стране. А са друге - свакако и као говор побуне против машинизованог света у настајању - оживљавање магијског, окултног. Рационалистичко сазнање своје врхунце достиже у материјалистичким концепцијама философије и социјалних наука, баш као и у природним наукама, из чијих недара су произашле истински превратничке теорије. Спектакуларна открића оног времена у биологији, физици, хемији, астрономији и медицини, технички проналасци и снажан утицај социјалних наука које историју и човека у историји поимају у материјалистичком кључу, учинили су да огромно поверење буде поклоњено снази људског разума. Тријумф разума је и тријумф људске слободе.

Да ли, међутим, разум може да достигне коначне границе сазнања, да ли је разуму дато да се вине ка свим сферама неспознатог, да ли се једино у разуму, у рационалистичком, материјалистичком типу сазнања, исцрпљује људска слобода?

ОДРЕЧАН одговор на ова питања значио је и окретање окултном, као једној од путања за стицање, освајање слободе. "Бити слободан не значи ништа; постати слободан је божанствено", тврдио је велики немачки филозоф, такође слободни зидар, Јохан Готлиб Фихте, што је било у сагласности са неком врстом екстатичности романтичарске револуције, која је, уз остало и несумњив, стваралачки израз мистицизма, у чијем је темељу стајало дело Клода де Сен-Мартена.

Европски талас окултног покренут је у Француској, из дубина над којима је стајао дух просвећености, али и у околностима непомирљивог судара револуције и контрареволуције.

Као да је спајао неспојиво, у језгру филозофије религиозног мистика Сен-Мартена стајала је вера у важност човека, у ствари у човеково најбитније, како је он сматрао, најживотније својство - имагинацију. Сен-Мартен је у људској пасивности, некој врсти хипнотичке неспремности човека да се окрене способности имагинације, видео велику невољу. Човек је, наиме, слободнији него што помишља, из хипнотичке пасивности може да изађе када се окрене блесцима унутрашње, спутане слободе. А способност имагинације скида стеге, ослобађа блеске слободе у временима кризе, баш као и у тренуцима изненадне екстазе.

ОБЕЛЕЖАВАЊЕ ГОДИШЊИЦЕ

У СВОМ тексту Емерсон Естерлинг ниједном речју није означио Николу Теслу као припадника масонског братства, мада би вероватно, због њиховог отвореног деловања у Америци, тако нешто с радошћу објавио у часопису "Ново доба" 1926. године. У оно време, публиковање Естерлинговог текста у Америци је несумњиво било везано и за обележавање седамдесетог Теслиног рођендана те године. У домаћој штампи, колико смо успели да утврдимо, тој чињеници није била посвећена пажња, с изузетком масонског гласила "Неимар". Није без значаја ни детаљ да је управо преко овог масонског часописа домаћа јавност упозната о серији Теслиних текстова писаних неколико година раније за "Електрикал експериментер".

СУТРА: НИКОЛА ТЕСЛА ИЗУЧАВА ФЕНОМЕН СПИРИТИЗМА

Препоручујемо

Фељтон

0 1

ФЕЉТОН - ИДЕЈЕ НИКОЛЕ ТЕСЛЕ И СЛОБОДНИ ЗИДАРИ: Поједини аутори су тврдили да је Тесла примљен у масонско братство

15. 08. 2022. у 18:00

Фељтон

0 4

ФЕЉТОН - У СРБИЈИ ЈЕ РАДИЛА И ЈЕВРЕЈСКА ЛОЖА: Јевреји су се јуначки борили у српској војсци у Великом рату

14. 08. 2022. у 18:00

Фељтон

0 0

ФЕЉТОН - МАСОНИ ОСНИВАЧИ ДРУШТВА НАРОДА: Већина људи је навикнута на политику свршених чинова

13. 08. 2022. у 18:00

Фељтон

0 1

ФЕЉТОН - ФАШИЗАМ ПРОТИВ СЛОБОДНИХ ЗИДАРА: Мусолинијеви "црнокошуљаши" почели су прогон масона

12. 08. 2022. у 18:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације