ФЕЉТОН - ФАШИЗАМ ПРОТИВ СЛОБОДНИХ ЗИДАРА: Мусолинијеви "црнокошуљаши" почели су прогон масона

У СРЕДУ, 15. септембра, за учеснике масонског конгреса приређена је пловидба Дунавом, мада су неки од њих отпутовали из Београда претходне вечери, а поједини кренули пут Загреба и Љубљане, у посету тамошњим слободним зидарима.

Момчило Нинчић био је председник Друштва народа, Фото Архив САНУ

Брод "Цар Никола" испловио је из београдског пристаништа за Земун, где је госте поздравио градоначелник, а потом су обишли радионице Инвалидског удружења и Дом слепих, где су се задржали до поднева, упознајући организацију ове установе, да би пред полазак "дали знатне прилоге".

"Политика" је 16. септембра указала на мало познату чињницу "да је у нашој земљи збрињавање слепих, као и збрињавање глувонемих, као и многе друге корисне установе, почело иницијативом слободних зидара". "Једна странкиња, кћи слободнога зидара, која је за време рата била са нама, дала је првих триста хиљада франака за почетак овог посла", обелоданио је београдски лист. Гости су се бродом из Земуна упутили ка Смедереву, ручали су на броду уз звуке музике Краљеве гарде и у "најлепшем расположењу" накратко пристали у Смедереву, тек толико да буду послужени смедеревским грожђем. По повратку у Београд, организована је заједничка вечера у хотелу "Српски Краљ".

"Тако је завршена ова велика манифестација интернационалне масонерије. Људи који су у ствари посвећени веле да је посао завршен успешно и да ће овај београдски конгрес бити темељ не само једноме здравоме и корисноме раду светске масонерије већ и једноме новоме и здравијем односу међу народима", закључила је "Политика".

ПОШТО су током рада конгреса слободни зидари упутили срдачне честитке краљу Александру Карађорђевићу и Момчилу Нинчићу, тада председнику Друштва народа, обојица су одмах узвратили својим телеграмима преко великог мајстора Велике ложе "Југославија" Ђорђа Вајферта:

"Молим вас да примите и саопштите моју искрену благодарност на телеграму који ме је веома гануо. Александар".

"Молим вас да код представника европске масонерије, удружених у Београду, будете тумач моје искрене захвалности. Гајим најтоплије жеље за успех њиховог рада. Нинчић".

Краљ Александар је свој телеграм упутио пре него што је "путујући строго инкогнито" са краљицом допутовао ујутро 17. септембра 1926. године у Париз. О степену "тајности" ове посете сведочи чињеница да су о њој обавестиле не само француска и домаћа штампа, него и листови у другим европским земљама. У тим извештајима загубио се горе помињани разлог ове посете, наиме наводни краљеви стоматолошки проблеми, пошто је посета Паризу имала дубљи политички, међународни значај, на шта је указала штампа у Италији.

У ТАМОШЊИМ листовима обелодањено је да у Париз стиже и Момчило Нинчић, председник Друштва народа и да ће у француској престоници бити потписан француско-југословенски "уговор на чијој изради је одавно рађено". У политичким круговима у Риму то је "изазвало дубоку зловољу, пошто у овом часу италијанска дипломатија има да издржи упорну борбу с француском дипломатијом у питању антифашистичког покрета у Француској", пренела је "Политика" 18. септембра 1926. године.

Током боравка у Паризу, краља Александра је у Јелисејској палати 27. септембра примио председник Републике Француске Гастон Думерг, а потом су се срели и у париској резиденцији југословенског краља, у узвратној посети француског председника.

О сарадњи Београда и Париза на пољу супротстављања фашизму чини нам се да истраживачи прошлости још увек нису склопили целовиту слику. Она би знатно помогла да се боље разумеју и разлози путовања краља Александра Карађорђевића у Француску 1934. године, када су у кобном атентату 9. октобра у Марсељу усташе Анте Павелића и вмровци Ванче Михајлова, убили југословенског краља и француског министра спољних послова Жан-Луја Бартуа.

О ПОГЛЕДУ српских, а и југословенских масона оног времена, на узавреле политичке прилике у Европи, остављено је доста трагова у њиховом београдском гласилу "Неимар". У броју за октобар и новембар 1925. године - гласилу на чијим се корицама потписивао од првог броја 1914. као главни уредник Јова Алексијевић - уводни текст је носио наслов "Фашизам против слободних зидара".

"Пошто је применом бруталних средстава сломио опозицију у парламенту и ван овога, италијански фашизам пронашао је да му је слободно зидарство најопаснији противник. Отац фашизма Мусолини инаугурисао је политику против слободних зидара, а црна кошуља са њој својственом безобзирношћу дала се је на посао у извршењу воље свога вође, воље која данас чини конституцију Италије, воље моћније и безобзираније но сва сила апсолутизма ранијих епоха.

ЈЕДАН мали инцидент у аустријском парламенту дао је повода да се фашизам умеша и у интерне послове друге суверене државе. Реч др Еленбогена, социјалистичког првака, која садржи оцену фашистичких метода борбе, не свиђа се црној кошуљи и - какав пароксизам, фашистичка Италија тражи репресалије, ако се 'једном за навек' не престане са вређањем њеног поноса! Као да понос једне државе може бити угрожен слободном критиком појединаца са стране, чије је право неприкосновно у слободном изражају својих мисли. Чак ни дезавуисање др Еленбогена од стране председника бечког парламента, ни званично извињење министра иностраних дела, ни благ - тактичан тон целокупне јавности - све то изгледа неће помоћи. Јуче Грчка, сада Аустрија, сутра ко зна на кога ће још доћи ред. Али тај нови несрећник мора бити слаб, јер фашизам је свиреп до крајности према слабима, снисходљив према јакима, неодређен према себи равнима.

БОРБА против слободног зидарства, чији је крвави почетак славила црна кошуља ових дана у Флоренцији, вароши великих генија и класичне уметности, представља варварство незапамћених размера које пре или после мора бити одговорно пред историјом.

Може се мислити о слободном зидарству како хоће, али једно остаје тачно и несумњиво: оно је оличење једне мирне акције за културни препорођај човека и никада није прибегавало суровим методама борбе за остварење својих хуманитарних циљева. Слободно зидарство је један идејни покрет који никакве мере света нису могле да угуше - свакако да то неће испасти за руком ни црној кошуљи."

СУТРА: МАСОНИ ОСНИВАЧИ ДРУШТВА НАРОДА

Препоручујемо

Фељтон

1 2

ФЕЉТОН - ИЗМИРЕЊЕ ФРАНЦУСКИХ И НЕМАЧКИХ МАСОНА: Слободни зидари су подржали пријем Немачке у друштво народа

10. 08. 2022. у 18:00

Фељтон

0 2

ФЕЉТОН - НОСИОЦИ ИДЕЈЕ ПРАВОГ НАРОДНОГ ЈЕДИНСТВА: Београд је постао важно историјско место у аналима масона

09. 08. 2022. у 18:00

Фељтон

3 6

ФЕЉТОН - СЛОБОДНО ЗИДАРСТВО КРАЉЕВСТВО УМЕТНОСТИ: И Кнез Михаило Обреновић је био члан једне ложе

08. 08. 2022. у 18:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације