ФЕЉТОН - ЕВРОПСКА УНИЈА ЗАЧЕТА У БЕОГРАДУ: Слободни зидари шире идеје мира да би спречили ратне катастрофе

УГЛЕДНИ француски масон Камил Савоар, један од ритуалних старешина Велике француске ложе, са пуно темперамента, изрекао је и ове речи у свом дугом говору: - Српски народ, истрајан и племенит, дао је и нама масонима пример самоодрицања.

Адолф Михалић, заменик Ђорђа Вајферта, великог мајстора, Фото Википедија

ПРОВЛАДИН лист "Време", у току конгреса слободних зидара, пренео је изјаве неколицине великих мајстора, делове њихових говора одржаних за јавност у великој сали Београдског универзитета, на скупу пред "нашом најодабранијом публиком", којој се на почетку, у име Велике ложе "Југославија" обратио Адолф Михалић, заменик великог мајстора Ђорђа Вајферта, иначе бански саветник у пензији из Загреба. Учинио је то у "своме одушевљеноме и полетноме говору":

"Три су организације - рекао је Михалић - које су требале да спрече рат, а то нису умеле учинити. То су: црна интернационала или црква; црвена интернационала социјалиста; и плава интернационала фрамасона. Пошто се показало да и овако моћне организације не могу спречити рат, то се родило искуство да треба спречавати катастрофу не у моменту, кад су страсти распаљене, него већ много раније. И зато светска масонерија шири идеје мира и спрема људе за мир већ сада да би се спречиле катастрофе у даљој будућности."

"Када је г. Михалић рекао да поздравља и представнике оне браће с којима смо били у крвавој завади, разлегао се буран пљесак који дуго није престајао. На крају је истакао да су се у Београду први пут састали представници свих Словена и да је њихово зборисање било значајно", јавило је "Време".

Одрецимо се - завршио је г. Савоар - ратне славе! Ми је имамо и сувише у Европи и прионимо делу мира!

Ранији француски министар Жан Валид и актуелни народни посланик завршио је свој говор упечатљивом поруком: "Судбина је хтела да се цела масонска Европа сретне у Београду и створи од њега свој Локарно (велики аплауз). Београд је за нас масоне један велики датум; ту је учињен најплеменитији напор за будућност слободног зидарства."

На концу, да упознамо данашње читаоце шта је у великом, дупке пуном амфитеартру Београдског универзитета, између осталог, рекао велики мајстор Великог оријента Француске, Грусије, један од најстаријих учесника конгреса и наујугледнијих припадника европске масонерије, узастопце прекидан бурним аплаузом.

"ГОВОРИ са одушевљењем, цела његова фигура као да се налази у пророчком заносу, његова огоромна пророчка брада таласа се, а снажним покретима руке он даје такт својим мислима": 'Једна је идеја коју бих хтео свима вам да кажем. Та идеја јесте водиља масонства. Она се састоји у овоме: Човек је биће које се може усавршити и поправити.

Према томе ја више ценим карактер него интелект; велики интелект, ако је у служби егоизма, ништаван је према просечном интелекту, који је прожет идејом љубави и братства. И ми, масони, не само да тражимо истину и неговање истине - ми пре свега тежимо томе да негујемо врлину. Ми хоћемо човека добродејатељног. Ако хоћемо да нам је боље, не само да се морају прилике под којима живимо поправити, него треба и ми сами да се постарамо да будемо бољи. Главни задатак човека јесте лепота, а то значи за нас да сам човек од себе самога створи лепо дело, да створи од свога мозга и свога срца леп мозак и лепо срце.

ЈУГОСЛОВЕНИ су се 15 векова борили за своју велику идеју слободе. У томе је њихово остварење сопствене расне лепоте. Притешњени са свију страна, они су осетили јарам многобројних непријатеља, али је код њих увек била жива идеја слободе, у коју они никад нису сумњали, и она се најзад остварила. Ваш народ страховито је много патио, али не заборавимо на патње свих осталих народа. Не оптужујемо ниједан народ, јер се ниједан народ није могао, а није био ни властан, да управља по својим идејама лепоте, него су га гониле силе мрачне које ми постепено уништавамо.

Човечанство треба да се отме из тих мрачних сила и да избегава катастрофе, које су неизбежне, докле год те силе буду имале утицаја на људе. Те страшне силе јесу оне мрачне силе, које су гониле народе у мржњу, неспоразум, нетрпељивост, фанатизам и неправду. Нека нестане тих сила!"

КАО ШТО се да наслутити из ових, ширих навода из два најутицајнија београдска листа оног доба, "Политике" и "Времена", један од кључних догађаја масонског конгреса одржаног у Београду било је не само симболичко него и фактичко, братско помирење водећих масонских угледника из Француске и Немачке. Догодило се то осам година по окончању Првог светског рата, у Великој ложи "Југославија".

Доцније помирење те две ратом завађене силе, Француске и Немачке, после Другог светског рата, с добрим разлогом се повезује за пројекат Роберта Шумана из 1950. године о стварању Европске заједнице за угаљ и челик, између Француске и Немачке. Наводно је тиме постављен темељ уједињене Европе, данашње Европске уније.

Чини се да тај темељ треба померити готово четврт века уназад, када су у Београду, на масонском конгресу 1926. године, водећи масони Француске и Немачке пружили један другом руку и пали у братски загрљај.

Разуме се, зашто би то било ко данас помињао, у Француској, Немачкој и Европској унији, када смо ми сами заборавили на тај важан догађај, када се о њему данас у земљи Србији ништа не зна.

У АМФИТЕАТРУ Београдског универзитета прочитана је једногласно усвојена масонска резолуција: Верни начелима социјалним и моралним на којима масонерија почива, Скупштина изражава жељу да идеје слободе и демократије које су једине кадре да осигурају правду и поштовање међу грађанима, постану правило у односима међу народима који су сада еманциповани и који су једнодушно решени да избегну повратак ранијих стања ствари која су била ругло цивилизованог света.

Да би се постигао овај циљ коме тежи цело човечанство, Скупштина жели да масонерија, која је страсно прожета духом мира, препоручи и подржи сваки покрет који је кадар да осигура идеју арбитраже приликом међународних сукоба.

Скупштина је за то да се помажу сви напори које је у овоме правцу учинило Друштво народа - као и напори за разоружањем, а који се имају завршити потпуним уништењем наоружања."

Због бољег разумевања околности у којима је овај масонски скуп одржан у Београду, само ћемо навести догађаје који су баш тих дана потресали европску политичку сцену, забринуту због нарастања фашизма у Италији, где се одвијао прогон масона, једнако као и у Шпанији.

На фашистичког вођу Мусолинија извршен је неуспели атентат, у Грчкој је дошло до војне побуне, у сукобима у Кини било је на стотине мртвих, Совјетски Савез је тражио равноправно место у спорном питању контроле над луком Тангер, градоначелник Лондона, одушевљен Мусолинијем, позивао га је у британску престоницу, обећавајући "одушевљен дочек" Дучеу.

ПРИПРЕМА ЗА БУДУЋНОСТ

БЕОГРАДСКА масонска резолуција почиње речима: "Петнаест европских националних масонерија сакупљених у Београду под патронажом Интернационалне масонске асоцијације, братски благодаре Великој ложи "Југославија" на срдачноме пријему који им је указан, и честитају јој што је била у стању да створи између браће једну усрдну и корисну атмосферу, подесну за рад на припремању будућности."

СУТРА: ФАШИЗАМ ПРОТИВ СЛОБОДНИХ ЗИДАРА

Препоручујемо

Фељтон

1 2

ФЕЉТОН - ИЗМИРЕЊЕ ФРАНЦУСКИХ И НЕМАЧКИХ МАСОНА: Слободни зидари су подржали пријем Немачке у друштво народа

10. 08. 2022. у 18:00

Фељтон

0 2

ФЕЉТОН - НОСИОЦИ ИДЕЈЕ ПРАВОГ НАРОДНОГ ЈЕДИНСТВА: Београд је постао важно историјско место у аналима масона

09. 08. 2022. у 18:00

Фељтон

3 6

ФЕЉТОН - СЛОБОДНО ЗИДАРСТВО КРАЉЕВСТВО УМЕТНОСТИ: И Кнез Михаило Обреновић је био члан једне ложе

08. 08. 2022. у 18:00

Фељтон

1 2

ФЕЉТОН - СВЕТСКИ КОНГРЕС МАСОНА У БЕОГРАДУ: О слободним зидарима расправљало се и за говорницом Народне скупштине

07. 08. 2022. у 18:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације