ФЕЉТОН - СВЕТСКИ КОНГРЕС МАСОНА У БЕОГРАДУ: О слободним зидарима расправљало се и за говорницом Народне скупштине

У ОВОМ наставаку фељтона направићемо један временски рез, враћајући се у прошлост, због изношења неколико драгоцених података о Сретену Срети Ј. Стојковићу, једном од једанаест оснивача ложе ,,Побратим“ у Београду, 2/14. фебруара 1891. године, бираном одмах и у старешинство ове ложе.

Фото: "САНУ"

Догодило се, наиме, да противмасонска активност у Србији, посебно од оснивања ложе „Побратим”, узме маха, у јавност су избиле полемике око начела слободног зидарства и претакања тих начела у друштвени и политички живот Србије. Масонерија је оптуживана за антисрпски, односно антиправославни рад, што је имала посебну тежину када се и у јавности знало да је најистакнутији члан ложе „Побратим” познати мађарофил Светомир Николајевић.

Биле су то године распламсалих партијских борби у Србији и разних превратничких акција. Како је писао академик Андрија Раденић, било је то време „увођења ванредног стања, неслућених преокрета и заокрета у поретку власти и судбини водећих личности у држави и друштву.

ИВАНДАЊСКИ атентат 24. јуна 1899. на бившег, још увек неприкосновеног краља Милана. Ванредно стање које има за последицу хапшење и стављање у окове прваке Радикалне странке. Могло је деловати изазивачки и то што се на челу ложе 'Побратим' једно време налазио миљеник краља Милана, радикалски ренегат Светомир Николајевић. Док се као министар просвете и црквених послова антирадикалских влада даље истицао напредњачки масон Андра Ђорђевић. Не могу се пренебрегнути ни размирице које се после изненадне смрти краља Милана и још изненадније женидбе краља Александра, са преко десет година старијом нероткињом Драгом Машин, неминовно реперкутују небратски и на односе међу масонском браћом у 'Побратиму'. Да не би дошло до отвореног разлаза и распада, решења су изнађена у опетованим одлукама о привременом успављивању у стање мировања и ове ложе”.

Фото Архива

КАО први српски хроничар не само српске масонерије, а поготово као активни учесник догађаја, Стојковић је у таквој политички узаврелој ситуацији у Србији изнео уверење да ,,гдекоја браћа, занесена јаче страначким струјама у профаном животу, не беху, на жалост, довољно моћна да се у братским односима еманципују од политике“.

Радикалски лист ,,Одјек“ штампао је 1895. у посебној књижици текстове напада на масонерију, а главна мета били су ранији радикалски саборац Светомир Николајевић и Андра Ђорђевић, ,,обојица чланови слободнозидарске ложе у Београду, фрамасони, или, како Срби изговарају, фармазони”.

Јавних и жестоких, неоснованих напада на масоне није била поштеђена ни говорница Народне скупштине. Поводом расправе о допунама Закона о удружењима и зборовима, на заседању скупштине 11. новембра 1898. године, опозициони посланик Стеван Веселиновић, тражио је да се забране тајна удружења, као што су „фармазони, Назарени и спиритизам”, јер они, по његовом мишљењу, негативно утичу и растачу православље.

Фото: "САНУ"

РЕАГОВАО је министар просвете и црквених послова, слободни зидар Андра Ђорђевић, изражавајући чуђење да Веселиновић, као професор богословије, највероватније из незнања, убраја масоне и њихову организацију у тајна друштва која раде против цркве. У тој реплици, догодило се нешто без преседана: Андра Ђорђевић је са говорнице у Народној скупштини обелоданио да припада масонском покрету у Србији и поручио да „слободнозидарско удружење и њихови чланови не раде против цркве”, него управо обратно, пошто је лично мирио завађене „архијереје у Српској православној цркви и спречио даље развијање немиле појаве заоштрене заваде између свештеника”, чиме је успео „да поврати и цркви и свештенству потребан ауторитет”.

Према речима Срете Стојковића, који описује овај догађај, ,,када је један од посланика жестоко напао на слоб. зидарство, устао је намах тадањи министар просвете Андра Ђорђевић и, признавши да је и сам слоб. зидар, одлучно је одбио све нападе на ту хуману, културну и патриотску установу, а његов сјајни говор, који је скупштина примила с допадањем, пресекао је свако дискутовање о слободном зидарству. Од тог доба осећали су се слоб. зидари у Србији много безбрижнији.”

МАДА  је иступање Андре Ђорђевића било противно правилима слободног зидарства, која забрањују свако одавање таквих података у немасонским круговима, Ђорђевић је примио честитке са разних масонских страна.

Вратимо се сада у 1920-те године, у време објављивања књиге Срете Ј. Стојковића ,,Слободни Зидари“. У то време већ стечени високи углед српских и југословенских масона потврђен је одржавањем конгреса слободних зидара у Београду од 11. до 16. септембра 1926. године, коме су присуствовали делегати и заступници великих ложа из Француске, Швајцарске, Шпаније, Грчке, Мађарске, Турске, Бугарске, Аустрије, Пољске, Румуније, Чилеа, и Мексика.

Овај међународни масонски скуп најавила је ,,Политика“ 30. августа 1926. у тексту под насловом ,,Конгрес Слободних Зидара“ и с поднасловом ,,Масони целога света састаће се ускоро у Београду“. У тој информацији се наводи:

,,Како јавља париски ’L’ Ere Nouvelle’ светска масонерија ће ове године, у месецу септембру одржати своју манифестацију у Берограду. Избор места за ове манифестације учињен је са нарочитих разлога.

Фото: Милорад Антонијевић

Године 1914. на Београд су испаљени први топови, који су свету објавили почетак страшнога и крвавога рата. Данас, дванаест година после тога доба, из Београда ће се ето зачути позив народима да једни другима пруже руку, те да заједнички сарађују на идеји општега мира за добро целог света и свакога појединца. Тај ће позив потећи од најпознатијих представника светске масонерије.

Према програму који је упућен свима масонским властима, ове манифестације ће трајати пет дана. А рад ће бити завршен јавном седницом.

Београд је раскрсница између источне и западне Европе. Он је средокраћа између Париза и Берлина с једне стране, а између Цариграда и Варшаве с друге стране. Очекује се да све европске масонске власти узму учешћа у овој манифестацији, која ће бити већа од свих масонских манифестација које су организоване после рата.“

Конференција је одржана под слоганом „Манифестација светског слободног зидарства у корист Мира”.

СУТРА: Слободно зидарство краљевство уметности

Препоручујемо

Фељтон

0 1

ФЕЉТОН - СРПСКИ МАСОНИ, ТАЈНЕ, ЗАБЛУДЕ, ИСТИНЕ: Слободни зидари раде у тишини и без ларме

06. 08. 2022. у 18:00

Култура

0 0

"ЧЕТВОРОЈЕВАНЂЕЉЕ" ПУНИ 470 ГОДИНА: Изложба посвећена најстаријој београдској књизи у БГБ

03. 08. 2022. у 22:11

Друштво

0 6

БОРИО СЕ ЗА СВОЈУ КОРУ ХЛЕБА ПОСЛЕ ОДБРАНЕ ОТАЏБИНЕ: Нађена нова грађа о ратнику Вуку Радишићу, носиоцу ордена Карађорђеве звезде

31. 07. 2022. у 14:00

Фељтон

1 17

ФЕЉТОН - ТРАГИЧАН КРАЈ ВОЈСКЕ ГЕНЕРАЛА МИХАИЛОВИЋА: Американци су наредили Чича Дражи да се врати у Србију

25. 07. 2022. у 18:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације