ФЕЉТОН - СЛОБОДНИ ЗИДАРИ НА ЧЕЛУ ЗАВЕРЕНИКА: Масони су открили планове Беча о анексији Босне и Херцеговине

СРПСКИ масони, династички подељени, знали су да је унук Карађорђев, принц Петар Карађорђевић, размишљао о престолу после смрти свог оца Александра 1885. године.

Крунисање Петра I Карђорђевића , Фото Википедија

О томе је Петров поуздани пријатељ Јаков Јаша Ненадовић, политички емигрант у Бечу, крајем 1901. обавестио Милована Миловановића, радикалског првака и масона.

Пре овог састанка, група младих српских официра већ је покушала да отрује краља Александра на дворском балу, али се он на балу није појавио. Завереници су наредне године потписали две заклетве – да ће „убити краља и на српски престо довести Петра Карађорђевића”, а за то им је био потребан и ослонац на људе из политике. Пронашли су га у истакнутом прваку либералне странке Ђорђу Генчићу, ранијем министру, који је своју спремност поверио масону, адвокату Алекси Новаковићу, као и ранијем министру и председнику владе Јовану Авакумовићу, генералу Јовану Атанацковићу и Николи Хаџи Томи, београдском трговцу и једном од најбогатијих људи оновремене Србије.

Хаџи Тома, школски друг Петра Карађорђевића и осведочени карађорђевићевац, примљен je у ложу „Побратим” 1891. године. Јаша Ненадовић му је приредио сусрет с Петром у Луцерну, у Швајцарској. Чувши да су у заверу уплетени и млади официри, принц Петар је пристао да буде доведен на престо, „под условом да се не пролива крв”, како је сведочио Хаџи Тома.

ПРЕВРАТ, али крвав, изведен је у ноћи између 28. и 29. маја 1903, а неки детаљи указују да је Хаџи Тома, који је те ноћи боравио у Бечу, имао једну од најважнијих улога у завери.

Принц Петар је из Женеве, као већ проглашен краљ Србије, возом допутовао у Београд 24. јуна, а на том путовању у возу у Линцу придружио му се управо Хаџи Тома, који је краљу донео и униформу. На челу одбора за свечани дочек краља био је масон Михаило Валтровић, а масони Ђорђе Вајферт и Јаков Бајлони обезбедили су довољно пива за целодневно народно весеље на улицама Београда. Вечерња свечаност у Народном позоришту била је обогаћена и наступом Београдског певачког друштва под управом масона Стевана Мокрањца.

Утицај Хаџи Томе на политичке прилике у Србији, према истраживањима Зорана Д. Ненезића, био је знатан и пре преврата, чему је допринела и чињеница да су његове четири сестре биле удате за четворицу перјаника српске политике и војске: Јована Ристића, Филипа Христића, Радивоја Милојковића и генерала Антонија Богићевића. После преврата, због блиских односа с краљем Петром, тај утицај био је још већи.

СМЕНА српских династија оставила је озбиљне последице на унутрашњем и међународном плану, а нарочито оштре критике стигле су из Енглеске, с којом ће дипломатски односи бити успостављени тек у мају 1906. године. Паралелно су дошла до непосредног изражаја настојања Аустроугарске да продре на исток, што је довело и до економске блокаде Србије и Царинског рата. Излаз из тешке ситуације Никола Пашић је тражио и у ослонцу на српске масоне. Двојица од њих – професор математичке физике на Великој школи, потом на Београдском универзитету, а од 1906. министар народне привреде Коста Стојановић и изузетно успешни пословни човек Дамјан Бранковић – дали су посебно важан допринос сламању блокаде и победи Србије у Царинском рату.

МАТЕМАТИЧАР, физичар, економиста и политичар, Стојановић је прекинуо академску каријеру и постао министар, чији је Закон о радњама „по духу хуманости искорачио испред европског законодавства”. У сламању баријера Царинског рата, како је поводом његове смрти писао часопис „Мисао” 1921, учинио је „једно смело дело, које чини датум у нашој политичко економској историји, а које је могао извести само један тако оптимистичан дух, чијој вери и упорној смелости није било граница”.

Тај дух и дубоку посвећеност слободном зидарству, потврђује и документ из масонске архиве, један од наступа Косте Јовановића у ложи ,,Побратим”:

,,Сваки је почетак тежак, а наш понајтежи. Истина, на нас се гледа са чудноватим неповерењем; нама се чине незаслужена пребацивања; нама се стварају свакојаке сметње; и наш је опстанак навек у питању, јер не можемо колико желимо да радимо, несметано, на изграђивању онога Великог Храма у ком треба да светли Истина, Правда, Љубав и Рад. Али, нас то не сме да поколеба. Ми морамо да прегнемо и даље на вршењу наших задатака, без обзира шта нас чека и како то ко схвата. Радимо тако, како би се могло рећи за нас сутра, кад отпутујемо за Вечност, да смо радили добро и поштено, па се онда не плашимо непријатеља... ”

ТРЕБА нагласити да је у свом деловању на политичком и економском плану Коста Стојановић спајао изваредно познавање природних и друштвених наука, док је Дамјан Бранковић, кога је Никола Пашић именовао за личног саветника, показивао изванредне способности у практичном деловању, ослоњен на темељно образовање и познавање шест страних језика, на широко разгранате пословне и друге везе у многим европским земљама.

При томе су од нарочите важности били Бранковићеви контакти и братско поверење успостављено с масонима старог континента. Користећи се тим каналима, Дамјан Бранковић је учинио низ правих подвига у периоду између 1906. и 1911. године, али и доцније, када Краљевина Србија већ није била изложена познатој, тешкој ,,царинској блокади”.

Бранковићеве разгранате пре свега пословне али и друге везе, поготово углед који је уживао међу европским масонима, учиниле су да први обавести Николу Пашића о предстојећој аустријској анексији Босне и Херцеговине 1908. године.

КАКО је до тог сазнања дошао, Бранковић је сведочио доцније, што се види из документа који се чува у Архиву Југославије: ,,О томе се ништа није знало код нас. Директор Северно Немачког Лојда, великог бродарског друштва у Бремену, који је био мој лични пријатељ, долазио је из Беча, где је сазнао да ће на Преображење, рођендан Франца Јосипа, бити проглашена анексија Босне и Херцеговине. То ми је саопштио када је пословно долазио у Београд. И замолио ме је да то саопштим нашој влади. Ја сам рекао да се нерадо мешам у политичке ствари и замолио сам га да он то сам учини.

Ја сам израдио пријем код г. Пашића, који је, када му је то било саопштено, уверавао директора фон Пилса да то не постоји и да се не очекује. Директору је то било неугодно, јер је био донео и за нашу ложу ,,Побратим” ту изворну позитивно потврђену вест.

Међутим, анексија је извршена. Кад је после тога долазио директор фон Пилс у Београд, посетио је г. Пашића. Он му се извињавао и захвалио се на том тачном саопштењу и том приликом директор фон Пилс приметио је сузе у очима г. Пашића. То је доказ колико су били догађајима изненађени и слабо о њима обавештени.”

КРАЉ ПЕТАР ЈЕ БИО МАСОН

ОД МАСОНА, међу завереницима у мајском преврату су били Хаџи Тома Николић, адвокат Алекса Новаковић, поручник Божин Симић и капетани Стеван Шапинац и Милан Гр. Миловановић. Према сазнањима Драгише Васића, „учесник у завери био је и Ђорђе Вајферт”. Отворено  је питање ко је од њих знао да је и краљ Петар слободни зидар, још из времена кад је био политички емигрант у Француској, а као добровољац, под именом Петар Мркоњић, учесник херцеговачког  устанка 1875–1876. године. Свеачност крунисања краља одржана је 21. септембра 1904. године.

СУТРА:РАСЦЕП СРПСКЕ И МАЂАРСКЕ ЛОЖЕ

Препоручујемо

Фељтон

0 4

ФЕЉТОН - СРБИЈА ИЗМЕЂУ СЦИЛЕ И ХАРИБДЕ: Од октобра 1876. у Београду је почела да ради ложа "Светлост Балкана"

01. 08. 2022. у 18:00

Фељтон

0 9

МАСОНИ ПОТУКЛИ ПОБУЊЕНЕ ЈАНИЧАРЕ: Када је 1804. букнуо устанак, уз Карађорђа је био масон Јанко Катић

31. 07. 2022. у 18:00

Фељтон

0 7

ФЕЉТОН - ЦРКВЕНИ УГЛЕДНИК И СЛОБОДНИ ЗИДАР: Значајан је био утицај масона просветитеља на српске ауторе

30. 07. 2022. у 18:00

Фељтон

0 7

ФЕЉТОН - СЛОБОДНО ЗИДАРСТВО СПЛЕТ ТАЈАНСТВЕНОСТИ: Питање ко су масони намеће се пуна два века у целом свету

29. 07. 2022. у 18:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације