ФЕЉТОН - МОСКВА ТИТУ ШАЉЕ ТИТУЛУ МАРШАЛА: Како је Броз кажњавао преким путем
ПРЕ одржавања Техеранске конференције, у Москви је био одржан састанак тројице министара спољних послова савезничких земаља. Југословенским комунистима је као изасланик био послат бугарски представник у Коминтерни Атанасов Шћерјо, који је од 1936. до 1939. у Паризу био ангажован на пребацивању добровољачких бригада у Шпанију.
То исто је радио Тито са југословенским добровољцима, Атанасов је тада имао партијски псеудоним Виктор, а Тито Валтер. Атанасова помињу и као Георгијева.
Југословенски истраживачи нису пронашли инструкције које је Атанасов донео из Москве. Бранко Петрановић је навео трагове које је нашао по југословенским архивима; саопштио резултат састанка министара спољних послова, донео поруку Димитрова да "будући АВНОЈ" прогласи Јужнословенску федерацију са Бугарском. Формално, тај савет није испуњен, али је у прогласу поводом годишњице Октобарске револуције објављено да је историјски циљ да се испуни вековни сан најпрогресивнијих умова, а то је да се створи федеративна држава од Трста до Црног мора.
ЗАДАТАК будућих истраживача ће бити да испитају зашто на заседању АВНОЈ-а у Јајцу 29. новембра 1943. није учествовала делегација србијанских политичара и комуниста, него је њихово место преузео део бораца Прве пролетерске бригаде. То нису политичари, јер њима се не би могло командовати "На месту вољно". Треба узети у обзир да су неки угледни политичари били позвани, као вођа Земљорадничке странке Драгољуб Јовановић, али су враћени. У једном приватном саопштењу, угледни сарајевски правник Хамдија Ћемерлић је оставио податак да је управо он на заседању АВНОЈ-а у мензи добио задатак од својих непартијских пријатеља да упита зашто неки делегати који су позвани омркну, а не освану.
Сваки историчар може учинити грех помињући усмена саопштења тако великог значаја. Радило се о више људи (Божић, Куленовић), међу којима је била и "уписана лепотица" апотекарка Ракић. ЦК је задужио Авда Хума да на истом месту касније Ћемерлићу даде одговор. У мензи пред учесницима упирао је прстом у њега: "Сумња у наше мезимче Озну".
Дешавало се да неки делегати АВНОЈ-а у Јајцу омркну, а не освану
ТИТО се ни у тако звезданом тренутку утемељења нове државе није одрицао кажњавања преким путем, без много истине у то да је жртва заиста нешто крива. Нешто касније је наредио стрељање главног радисте Врховног штаба, јер је, после емитовања порука србијанском вођству да ће бригаде из Босне прећи у Србију, на одговарајућем месту прелаза чекала немачка заседа и то је онемогућавано. Тек кад је немачки генерал Лотар Рендулиц у успоменама објаснио да су немачки стручњаци за највише седам дана дешифровали партизанске радио шифре (управо на том примеру пребацивања бригада), видело се да је убијен сопствени човек.
Данашњим истраживачима није на располагању остао ниједан историјски извор на коме би се могло проверити Дедијерово казивање о томе да су он и Моша Пијаде ишли Титу са предлогом да се од Босанске Крајине и делова Хрватске са већинским српским становништвом створи посебна југословенска федерална јединица. Дедијер је од тога правио шаљив подвиг како су њих двојица, са нацртима граница те јединице, пре излетели из Титове собе него су у њу ушли. Да је остварено, то би решење био врло чврст темељ државне стабилности Југославије.
ТРЕБАЛО би истражити начин на који је Тито добио титулу маршала. Рузвелт је тада предлагао да се уједине партизани и четници, по узору на слично привремено уједињавање двају партнера у Грчкој и Албанији. У Москви су, очигледно, водили рачуна о томе да би у случају сличног југословенског примера требало разликовати ко је обичан генерал, а ко од народа прокламован маршал. Треба наћи инструкције које је Атанасов падобраном донео у септембру 1943, а боравио цео октобар и нејасно докле касније.
На Техеранској конференцији савезничких вођа донета је одлукада се партизанској војсци у Југославији пружи материјална и војна помоћ, да се примају њени рањеници по савезничким болницама у Италији. Кад је италијанска краљица Јелена једном посетила своје рањене црногорске јунаке, избацили су је повицима "Излази, фуњаро једна!". Довоз хране и опреме је јако подигао борбену готовост партизанске војске, али се то осетило и код народа у приобалним пределима. АВНОЈ је одржан другог дана Техеранске конференције, која је овим одлукама партизанску војску признала као савезничку армију. О томе на Техеранској конференцији није било спора, јер су се неслагања испољила око пољских граница.
ПОГРЕШНА је представа вођства југословенских комуниста да су британска и америчка влада биле њени непријатељи. Ако није била пријатељ, америчка дипломатија је према њима држала став поштовања и уважавања. На британској страни је већ била потпуно изграђена основа подржавања партизана, а над четницима је преломљен штап, још пре Техеранске конференције. Роберт Шервуд у приказу односа председника Рузвелта и дипломатског функционера Хопкинса (1948) цитирао је разговор Рузвелта са британским министром иностраних дела Антонијем Идном, у марту 1943. Рузвелт је "мислио да се Србија сама собом мора успоставити, а да се Хрвати морају ставити под старатељство". Имао је у виду казну седам поражених држава у Америчком грађанском рату 1865, да се због незрелости морају ставити под старатељство, како би се приучили демократији. Његов конзул је из Загреба, гледајући уличну руљу како у априлу 1941. поздравља нацистичке тенкове са Sieg - Heil рекао да ће их "једном због овога болети глава", У том разговору је Идн био за обнову југословенске државе.
ПОКРЕТ ОТПОРА У АЛБАНИЈИ И ГРЧКОЈ
СЛИЧНЕ закључке као југословенски АВНОЈ, донели су и албански и грчки покрети отпора. Албанци су 22. марта 1944. у Пермету одржали конгрес" Антифашистичког већа народног ослобођења Албаније" (АВНОА), са закључком да се не дозвољава повратак краљу Зогу и да се не признаје његова влада. У Грчкој је покрет отпора подељен на два крила. ЕАМ - ЕЛАС је Народноослободилачки фронт и Народноослободилачка армија коју воде комунисти, ЕДАС, Народнорепубликанска грчка лига, националног покрета. Од септембра 1943. до лета 1944, грчки комунисти су надвладали, формирали владу и прогласили забрану повратка краља Ђорђа II из Лондона.
ОВАЈ крајње негативан став према Хрватима у америчком државном вођству одредило је откриће њихове обавештајне службе (OSS) да је од априла 1941. до августа 1942. било убијено више од 744.000 Срба. Израчунато је да су Немци убили 78.000 Срба, Италијани око 20.000, Мађари 30.000, Албанци 10.000, Бугари 6.000, а Хрвати остатак од 600.000. Нико није истражио који су били разлози да је ово убеђење инспирисало став само уског круга људи око америчког председника, а да они нису угледали светлост дана у јавности. Основа је у америчком ставу да главну улогу у решавању југословенских питања препусте британској влади, а њена једра су пунили масонски ветрови круга око историчара Ситона Вотсона. У свим променама, чија се историјска величина стала мерити брдима људских лешева, остајала је вечна његова мисао из меморандума 1914, да је постојање југословенске државе неопходност, као што је иста таква неопходност да то постане светска несрећа ако је Срби буду водили. У том лондонском кругу то је била вечна мисао, као што су вечни хамлетовски "Бити или не бити" и британска круна: са српским првенством Французи и Руси владају Медитераном.
СУТРА: Американци преговарају са Немцима преко Драже
Препоручујемо
СТИГАО ЖЕСТОК ОДГОВОР ТРАМПУ ОД ПРЕДСЕДНИКА: То је наше и тако ће остати!
ПРЕДСЕДНИК Панаме Хосе Мулино поручио је да Панамски канал припада његовој држави и да око тога неће бити преговора.
23. 12. 2024. у 08:54
ПРВИ СНИМЦИ УКРАЈИНСКОГ НАПАДА НА РИЛСК: Најмање шест мртвих и десетине повређених, горе аутомобили (ВИДЕО)
ШЕСТ особа, међу којима и једно дете, убијено је у Рилску, у области Курск, као резултат ракетног удара украјинских оружаних снага, саопштио је вршилац дужности гувернера Курске области Александар Хинштајн.
20. 12. 2024. у 17:07
"СРЦЕ МОЈЕ, ДУШО МОЈА" Дајана грца у сузама због Жике, а он је грли: "Сетила сам се наше свадбе" (ВИДЕО)
"ЗАСЛУЖИО си да те загрлим и пољубим..."
23. 12. 2024. у 10:06
Коментари (0)