ФЕЉТОН - ЗА ПАРТИЗАНЕ ЧЕТНИЦИ ГЛАВНИ НЕПРИЈАТЕЉИ: Западне силе су жртвовале четнички покрет и одгурнуле га од себе

ОД ЈЕСЕНИ 1942. партизани су са неким заробљеним немачким официром водили преговоре о размени заробљеника и могућности да се око тога даље разговара.

Борци Друге пролетерске за заробљеним немачким мајором Штрекером, Фото "Википедија"

Врховни штаб је 8. марта 1943. дао пуномоћ команданту Прве пролетерске бригаде Кочи Поповићу за контакт са немачком страном. Као партизанска делегација, одређени су, поред њега, који је једини ишао под сопственим именом, Милован Ђилас и Владимир Велебит, тада шеф Војно-судског одсека Врховног штаба. Ти преговори су вођени у Горњем Вакуфу, Сарајеву и Загребу.

Мишо Лековић је 1985. описао ове "мартовске преговоре" према расположивој југословенској грађи. После разговора у Загребу, сам Ђилас је саопштио да "се нисмо устезали од изјава да бисмо се тукли против Британаца уколико се искрцају, јер се Британци још нису били искрцали, а и држали смо да бисмо се морали с њима борити уколико би рушили нашу власт, односно помагали успостављење четничке власти".

ЈУГОСЛОВЕНСКА званична политика се правила невешта и није никада дала своју верзију ове историје. До појаве књиге Мише Лековића знатижељним истраживачима су стављани на располагање само они документи који су преговоре са Немцима сводили на питање признања партизанске војске као ратујуће стране. Зна се да је Коча Поповић, учесник у овим преговорима, предлагао да се објаве извори који су остали на располагању, али је маршал Тито то зауставио. Може се претпостављати да је сугестију за ове преговоре давао Стаљин, како би се на југословенском простору ослањао на војне снаге које колаборирају са окупацијом, Западни савезници су у четницима то имали. Учесник у преговорима Милован Ђилас је у својим успоменама саопштавао само званичну југословенску верзију.

У првом немачком извештају о контакту са тројицом изасланика партизанског Врховног штабау Горњем Вакуфу 11. марта 1943, на једној страници густог текста је наведено пет тачака предлога. У првој тачки се вели да немачка страна није одговорила на ранији партизански предлог о размени заробљеника, с краја јануара 1943. То је предлагано и раније. Радило се о размени немачких фолксдојчера из Јајца, 25 немачких заробљеника, око једне стотине хрватских заробљеника и 615 италијанских. Најзначајнија, у целој листи захтева, јесте тачка трећа: "Команда Народноослободилачке војске Југославије стоји на становишту: а) да у постојећој ситуацији не постоји никаква основа да немачки Вермахт води рат са Народноослободилачком војском Југославије, поготово ако се у обзир узму положај, противник и интереси једне и друге стране. Због тога би било у обостраном интересу да се непријатељства обуставе. У вези с тим би немачка команда и ова делегација поднели предлоге о једној евентуалној зони и правцима економских и других интереса; б) Народноослободилачка војска Југославије сматра четнике главним непријатељем". У преосталим тачкама се захтевала прелиминарна обустава непријатељстава, да немачка страна наименује опуномоћеног преговарача, док би евентуални важећи споразум партизанска виша команда морала да потврди.

ПОСЛЕ првог састанка у Горњем Вакуфу, преговори су настављени у Загребу. Партизанска страна је захтевала признање територија источно од Неретве (Рашка област) као своју признату државу, одашиљање немачке помоћи у оружју и заједничка борба против могућих британских покушаја да, после искрцавања, четници обнове југословенску државу. Ђилас је забележио у успоменама утисак да у Загребу жене носе краћу сукњу него пре избијања рата.

Поред овога споразумевања са Немцима, партизански штаб је послао Светозара Вукмановића Темпа у Албанију, Македонију и Грчку. Он је у својим успоменама "Револуција која тече" (1971) пропустио да каже који је био прави разлог ове његове мисије. Он је, заиста, знатно унапредио покрет отпора у свим тим областима. У Македонији је успостављен Покрајински комитет КП, одређено је да бугарски комунисти имају своју базу најугоистичној страни, организовао је јединице на Косову и у Албанији. Ипак је у једном телевизијском интервјуу, после објављивања својих успомена, на питање зашто је предузимао тако големи напор, одговорио да је усаглашавао све те снаге за могућност пружања оружаног отпора савезничкој инвазији на Балкан.

КОМИНТЕРНА је "изразила забринутост" за ове партизанске преговоре са Немцима, на основу чега део историчара мисли да је Врховни штаб то урадио сам. Ваља сумњати у исправност тог закључка, јер совјетска страна је морала и јавно, као и за дешифровање њених порука од британских и немачких служби, наглашавати самосталност овог подухвата. Преговори су пропали, највише због мењања опште климе у којој је била створена стратегија савезничког искрцавања на Балкан. Основа те стратегије је на крају остала - неопходност да Совјетски Савез добије своју зону утицаја у источној Европи и заштита Грчке и Турске, као западне зоне.

Другим речима, покушаји да се четнички покрет стави у акцију и почне ратовање против осовинских трупа, завршио је још једним четничким поразом. Становиште Слободана Јовановића да је британска политика била то да ће се "питање Михаиловића решити у игри карата Британаца и Руса, заиста је и остварена у марту 1943. Као цену споразума са Совјетским Савезом, западне силе су жртвовале четнички покрет и одгурнуле га од себе. То је била његова историјска катастрофа. За све своје марифетлуке, подвале и лукавства, Черчил је у Стаљину нашао себи равног.

ЧЕТНИ У СЛО

„ПОСЛЕ Хитлеровог наређења да се прекину преговори са партизанима, Немци нису успели дау операцији "бсшагсг" разбију партизанске снаге. У пре- писци са Мусолинијем, Хитлер није одобравао сарадњу ни са четницима, јер су они ипак британски савезници, а део италијанске војске преко њих показује антифашистичке тенденције. То је разлог што су и Италијани напуштали четничке снаге. На Неретви их нису снабдевали, па су јели пресну коњетину. Немци су их по источној Херцеговини хапсили и терали у два концентрациона логора код Солуна. Уместо историјског успона, четничка војска се распала и војници пуштени кућама. Плима колаборације четника с Немцима је последица овог њиховог неуспеха у Далмацији 1943. Генерал Михаиловић је сматрао да.су га Британци намерно изиграли, јер га нису упозорили на капитулацију Италије, па чак и наредили, кад је до ње дошло, да не преузима италијанске јединице, него да их стави под команду Британаца.

СУТРА: КАРДЕЉ ТАЈНО ПРЕГОВАРА СА ИТАЛИЈАНИМА У ЉУБЉАНИ

Препоручујемо

Фељтон

1 6

ФЕЉТОН - САРАДЊА ВАТИКАНА И СЈЕДИЊЕНИХ ДРЖАВА: Усташка формација Црна легија била је полуга геноцида у НДХ

15. 07. 2022. у 18:00

Фељтон

0 4

ФЕЉТОН - СВИРЕПИ ЗЛОЧИНИ ЧЕТНИЧКИХ ОДРЕДА: Одмах после гашења црвеног, почео је четнички "црни терор"

14. 07. 2022. у 18:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације