ФЕЉТОН - ЗАБЛУДЕ О ИСКРЦАВАЊУ САВЕЗНИКА НА ЈАДРАН: Загреб је ослобођен 8. маја 1945, на дан капитулације немачке војске

ВИКТОР Новак је у великом делу "Magnum crimen" (1948) користио записнике саслушања клерикалаца (Петањек, Поглајен) пред југословенским судовима након 1945, па приказао како је круг црквених достојанственика у Ватикану, у другој половици 1943, настојао да у Хрватској дође до државног удара и уместо усташких формација створе јединице "Крижара".

Дража са пуковником Мекдауелом у Прањанима, Фото "Википедија"

Веровало се да је ту идеју донео кардинал Спелман из Сједињених Држава. Већ тада је генерал Вокић предвиђан као старешина. Касније герилске јединице под називом "Крижара" су дејствовале на ослобођеној територији против југословенске државе. Нема доказа да су се почеле формирати још 1943, па остаје научни дуг како је исти круг људи око надбискупа Степинца то урадио у задњој години рата и након њеног завршетка.

Људи "Чисте католичке акције" у Хрватској нису били сложни у покушају да се збаци поглавник Павелић и замени неким умеренијим католиком, који ће уз помоћ западних савезника бранити хрватске државне границе на реци Дрини. У часопису "Хрватска смотра", једном од гласила "Католичке акције", бранио се усташки покрет, али и опомињало да је наивно веровати да сем усташа и комунизма, нека трећа формула може донети поредак и организовати државу. Ватикан је рачунао на могућност да Хрватска сељачка странка преузме кормило. Мачек је једно време био интерниран у логор Јасеновац. Док је у изолацији чамио на свом имању Купинец, Титови људи су спремали замку да га киднапују и силом доведу у његов штаб. Намера им није успела. И Хитлер је једно време рачунао на могућност да Мачек преузме владу у Загребу. Хрватски вођа је све више рачунао на обнову своје странке, што је у тајности својски и покушавао, али је политички циљ био обнова југословенске државе са свим решењима избегличке владе у Лондону.

ПОЈАВИО се и пројекат уређења југословенске конфедерације, који је преко министра Момчила Нинчића 14. децембра 1942. поднео фрањевац Доминик Мандић. Био је подједнако усташки и ватикански човек, а његов пројекат је значајан због тога што га је поднео из Рима. Постоји вероватноћа да иза њега стоји и римски папа. Предлагао је да се та демократска Југославија састоји од три националне територије: "Док год Хрвати, Срби и Словенци не буду имали свој одређени чисти национални териториј, нигде неће бити праве слоге ни трајног мира између њих". Предлагао је да граница између Хрватске и Србије иде коритом реке Неретве и Босне, па од ушћа реке Босне до ушћа реке Дрине, а одатле на дунавску границу код (Бачке) Паланке, тако да би суботички и сомборски простор у Бачкој припао Хрватској. Србији су тако остављани Дубровник, цела лева страна реке Неретве, Сарајево, Тузла, а Хрватској све на запад.

Мандић је предлагао да би требало "послије рата најдаље за три године потпуно пучанство преселити тако да у српском дијелу не буде Хрвата, нити у хрватском народном територију Срба". Муслиманима би се дала слобода да се селе на једну или другу страну, или остану где јесу па признају националност и државу земље у којој су остали. Међу документима, које је 1985. објавио хрватски историчар Љу6о Бобан, није наведено ко стоји иза овог пројекта, али је очигледно да он није могао бити производ мишљења само једног фратра.

Како је ту предвиђано темељито етничко чишћење, најмање милион Срба за сто хиљада Хрвата, овај пројекат није произвео дубљи одјек...Остало је нејасно је зашто је одбрана Хрватске 1945. вођена на линији Сремског фронта, управо на месту где је, по предлогу Доминика Мандића, ишла граница раздвајања два народа. Исто је тако нејасно зашто је партизанска војска ослободила Загреб 8. маја 1945, на сам дан капитулације немачке војске.

ПРЕСУДНА тачка у развоју југословенске револуције у периоду 1941-1945. био је пораз четничког покрета средином 1943, на реци Неретви. Штаб Драже Михаиловића је од почетка децембра 1942. планирао велику војну операцију против партизанског упоришта у западној Босни. Четници би заузели Сплит и Сарајево, а планирано је и продирање према мађарској граници, као што приказује Милан Лазић у својој "Историји равногорског покрета" (1997).

Смисао тако нереалне стратегије да се са 15.000 неорганизованих четника, са додатком још неколико хиљада које би се скупиле према Босни, објаснио је сам генерал Михаиловић на суђењу 1946: "Извештен сам од енглеске мисије, која је била код мене у лицу пуковника Белија, да ће се западни савезници искрцати уз нашу јадранску обалу почетком 1943. године. У том циљу предузео сам све што сам могао да овладам простором далматинским како бих могао бити водећа група у продирању савезника на Балкану. У том циљу хтео сам да отклоним сваки партизански утицај на Далмацију".

Генерал Михаиловић је тада изричито оптужио западне савезнике и краљеву владу у Лондону, да је то био "Један исти правац, једно исто држање, непомирљив став према партизанским одредима. Све је то знао војни кабинет емигрантске владе у Лондону и сложио се са таквим ставом". Ово је потпуно мењало стратешке основе четничког покрета, доласком Драже Михаиловића на Равну гору 11. маја 1941. Тада му је основна смерница била да не почиње и не изводи никакве офанзивне акције, да припрема народ и своје јединице, а да ће његово време доћи кад савезници отворе фронт и четници добију задатак да из позадине задају офанзивне ударце.

ОЧЕКУЈИЋИ савезничко искрцавање на јадранској обали од почетка 1943, он је припремао и извео такав продор у Далмацију и средњу Босну. Није сасвим јасно да ли су западни савезници били чврсто убеђени у искрцавању на далматинским обалама. Черчил је у мају 1944, званично објаснио вођама британске заједнице народа "да никада није била икаква већа акција на Балкану". Ипак су се за такву могућност сви припремали, откада је било планирано да се почетком 1943. направи искрцавање на Сицилији. Због тога је постојао одређени неспоразум између Хитлера и Мусолинија о неопходности уништења покрета отпора у Југославији, у обе његове варијанте. Мусолини је настојао да спасе четнике као снагу за обрачун са партизанским јединицама, али је немачка страна сумњала да одређени људи у италијанској војсци преко четника имају неке друге англофилске намере. Генерал Михаиловић је у ово подручје послао Мирослава Перана и Крешимира Самодола, у намери да у четничке јединице убаце четири хиљаде католика. Мислили су да у долини реке Крке и Равних Котара могу дићи 8.000 четника.

КРОАТИЗОВАЊЕ ДАЛМАЦИЈЕ

У ЈУГОСЛОВЕНСКОЈ револуцији је Далмација имала изузетан значај. Не ради се само о њеном стратешком положају. Формално је већина територија била укључена у Независну Државу Хрватску, али стварно под италијанском окупацијом. У самом народу је хрватски национализам био развијен у областима унутрашње Далмације (Далматинска Загора), где је сељачку душу контролисао католички свештеник. Народ је са великим историјским задоцњењем кроатизован. Због тога је и таква суровост у њему. Сви муслимани и део православних је тек од 1718. прихватио католичку религију. Те области, заједно са Словенијом, биле под контролом католичких клерикалаца.

СУТРА: РАТ СЕ НИЈЕ МОГАО ДОБИТИ БЕЗ СОВЈЕТА

Препоручујемо

Фељтон

1 6

ФЕЉТОН - САРАДЊА ВАТИКАНА И СЈЕДИЊЕНИХ ДРЖАВА: Усташка формација Црна легија била је полуга геноцида у НДХ

15. 07. 2022. у 18:00

Фељтон

0 4

ФЕЉТОН - СВИРЕПИ ЗЛОЧИНИ ЧЕТНИЧКИХ ОДРЕДА: Одмах после гашења црвеног, почео је четнички "црни терор"

14. 07. 2022. у 18:00

Фељтон

1 3

ФЕЉТОН - СТРАТЕГ ОТПОРА БИО СТАЉИН, А НЕ ТИТО: Од "империјалистичког рата" до класног рата против домаће буржоазије

13. 07. 2022. у 18:00

Друштво

0 7

ВРЕМЕПЛОВ КРОЗ СРПСКУ ПРОШЛОСТ: Београђанин ретуширањем оживљава старе црно-беле фотографије (ФОТО)

12. 07. 2022. у 20:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације