ФЕЉТОН - ГЕНОЦИД УЗРОК НАРОДНОГ УСТАНКА: Сломом државе 1941. српски народ је изгубио своју историју

ПОРЕД недостатка докумената за објашњење неких кључних догађаја у овој историји српског народа у доба Другог светског рата, штету наноси и вишак идеологије у истраживачким остварењима до сада.

Заробљени војници предају Немцима оружје, Фото Википедија

Марксистичку до 1990., сменила је једна гора после тога. Прва је потискивала српско национално питање и религиозни тип грађанског рата из те историје, друга га претерано наглашавала, да би у најновије време почела да доводи у питање нацију као оквир и циљ догађања, у име нејасне потребе критике модерног национализма.

Једно од основних питања у овом истраживању је сумња да би било оправдано овај догађај називати револуцијом. Марксистичка идеологија, са склоношћу подржавања легенде да се радило о жељама да се створи друштво основано на критици старог власништва, потискивала је у страну чињеницу да је оружани отпор страној окупацији био главни унутрашњи садржај те историје. Управо је то разлог да би нека новија остварења у писању ове повести, најрадије тај израз заобишла у целини.

Ова наука је до вулгаризовања оптерећена дилемом ко је први упалио искру побуне 1941, комунисти или српски националисти. Истина је у чињеници да нису ни једни ни други дигли тај оружани отпор, него је он дигао њих. Комунисти су били одвећ малобројни, па не изгледа упутно ни објашњавати како би само један члан те партије у Невесињском срезу могао да дигне на оружје тако силан народ. За четнике је основно питање: да ли се уопште смеју називати покретом у тренутку пред избијање побуне и за време ње. То су биле добровољачке дружине, без књижевности, публикација и интелигенције, покрет без покрета.

Узрок побуне је, на површини, спонтани и масовни револт против покушаја да се српски народ на подручју новоуспостављене хрватске државе биолошки искорени. Дубински узрок је чињеница да је сломом државе 1941. српски народ изгубио своју историју. Религија као вододелница нације је прогутала не само сваки српски помен изван оквира Православне цркве, него се и та историја тумачи тако као да је сама та црква преваспитала неко друго становништво у српском духу. Оправдано је називати покрет отпора 1941-1945. револуцијом. Основна борачка маса код комуниста и националиста подједнако су били сељаци. Побуна 1941. је отворила историјске капије њиховог похода у градове. Друштво малопарцелних сељака није више могло бити српска будућност. То је, у дубини, основа револуције 1941. Као и сваки други рат, како вели Слободан Јовановић, Други светски рат је ојачао државу, на рачун слободног појединца и друштва. Без обзира на то ко је у револуцији победио, основни задатак у историји је био да победник искористи државу као инструменат и ауторитет стварања нове урбане и индустријске заједнице. У томе је комунизам имао неку предност, јер је из руске новије историје имао модел убрзане индустријализације на основама темељитог пљачкања села и аграрне основе. Тај задатак је у грчком и турском случају, нешто спорије оствариван после 1945, али је избегнуто уништавање аграрне основе, па су и остварења остала хармоничнија. Геноцидни покушаји да се трагови српског народа западно од реке Дрине избришу био је основни подстицај односно узрок побуне.

Приликом потписивања капитулације Југославије, српска страна је предлагала да се у држави призна намесништво. Тај покушај, да се држава и после војног пораза очува, Немци су одбили и држали се правне основе дебелације (debellatio), начела да је противник у рату покорен. Одатле су и сва решења доношена према вољи победника, иза којих стоје потреба реалног стања ствари и, иза тога, дугорочни пројекти који се имају у виду за коначну победу у светском рату, која је очекивана сломом Совјетског Савеза. Ти коначни циљеви су у тренутку капитулације били формулисани, али нису представљали и полазиште за ново уређење нових држава на рушевинама Југославије. Реална ситуација је захтевала да се поштује споразум којим је предвиђено да је уређење граница хрватске државе остављено савезничкој Италији и да ће се поштовати свако решење које она постигне. У основи, то је значило да ће се поштовати воља Ватикана, која је стајала иза паравана и била невидљива, али ипак одлучујућа.

Коначни немачки циљеви на Балкану су извирали из планова који се остварају од 1937. Према истраживању немачког историчара Инга Хара (Нааr 2000), Немачка академија је 1937. добила задатак да испитује "народносне групе" (Volksgruppe) у Средњој Европи. Оне се класификују према односу и признатом положају у западној цивилизацији и држању према "нордијској великој раси". Народи су подељени на оне који имају право на своју територију и државу, или једно од тог двога. Словенски народи су били Вosenstading, Јевреји и Роми су се морали иселити. Католици су имали предност ради менталитета антисемитизма и антикомунизма у традицији. Срби су у категорији Staatenlos, народа који нема право на своју државу.

У "разговорима за столом" стенографским белешкама после вечере из времена рата, која је издата као посебна књига, Хитлер је Хрвате сматрао немачким историјским савезником и предвиђао да ће у будућности давати гарду немачког фирера. За Далмацију вели да ће бити немачки туристички рај. Није требао светски рат да су постигли и једно и друго. У тим научним истраживањима предвиђала се и потреба "чишћења земљишта" (Die Flurreinigung), за немачку колонизацију обрадивих површина. На Криму и Украјини је била предвиђена обнова средњовековне готске државе на том простору, са четири милиона досељеника, одмах после победе, и осам касније.

Нејасан је став према немачким националним мањинама које су живеле у Југославији.

Постојале су идеје о стварању једне дунавске земље (Donauland!) са Београдом као "капијом и тврђавом Европе", за коју би ова мањина била везана. Из Румуније су до 1940. повукли 200.000 Немаца, па постоји вероватноћа да се рачунало на исти начин и са судбином војвођанских Немаца. Од 1943. повлаче се Немци колонизовани у време Аустроугарске у Босни, а 1944. око 90.000 Немаца исељено је из Срема и Баната пре доласка совјетске армије.

Према овом би требало закључити да су решења о распарчавању Југославије, како су извршена по "Генералном плану" од 6. априла, а затим "Привременим смерницама за поделу Југославије" 12. априла, била мотивисана потребом одржавања савеза са Италијом и нису сматрана коначним. Остављено је Италији да се споразуме са Хрватима о границама њихове државе.

БОСАНСКИ БЕГОВИ ПОСТАЈУ НОРДИЈЦИ

У БЕРЛИНУ је планирано да уз немачки Рајх буду повезане Словачка, Чешка, Моравска, Хрватска и Мађарска. Била је високо на цени теорија хрватских научника о готском пореклу Хрвата, иако је Хитлер питао свог изасланика за Балкан да ли су Хрвати Балканци. Та теорија је постојала од XVI века и односила се на племство, а не на нацију. Тек је Анте Старчевић 1868. израдио целу науку о томе да су Хрвати пореклом једна супериорна нордијска раса, а босански муслимани њен најчистији део. Старчевић се варао да су босански бегови датирали из раног средњег века, а не новајлије од османлијског Земљишног закона 1858.

СУТРА: НЕМЦИ И ИТАЛИЈАНИ ДЕЛЕ ЈУГОСЛАВИЈУ

Препоручујемо

Фељтон

0 1

ФЕЉТОН - СЛОГА ЈЕ ИЗНЕДРИЛА СРПСКУ: У језгру Републике Српске слога је владала до "Дејтона"

01. 07. 2022. у 18:00

Фељтон

7 2

ФЕЉТОН - СРБИ ИЗ КРАЈИНЕ СУ ДАР БОЖЈИ: Велику сеобу Срба је предводио патријарх, а крајинску - нико

30. 06. 2022. у 18:00

Фељтон

0 6

ФЕЉТОН - ЧЕТНИЧКА ЖУДЊА ЗА ОСВЕТОМ: Саветник председницима Аргентине био je Милан Стојадиновић

26. 06. 2022. у 18:00

Фељтон

14 17

ФЕЉТОН - ХРВАТИ НА СИЛУ ОТЕЛИ ВУКОВАР: Хрвати су тражила Барању, север Бачке и Срем, до ушћа Саве

20. 06. 2022. у 18:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације