ФЕЉТОН - ПОЛИТИЧКЕ ПАРТИЈЕ ВЕЛИКО ЗЛО: У "осмој офанзиви" проливено је више суза него у седам ратних

У ИСТОРИЈИ, трагична моћ српске неслоге достигла је свој врхунац у другој половини 14. века кад су осиљени великаши отказали послушност цару, Нејаком Урошу, разделили Душанову царевину и тако омогућили Турцима да Србе потчине у вековно ропство.

Први воз "без возног реда" који је кренуо пут Војводине, Фото Приватна архива

Колико је неслога генетско, а колико идеолошко српско обележје? Срби не могу "под исту капу и у једну партију", тврдио је Драгољуб Јовановић (1895-1977), знаменити српски политичар и вечити опозиционар. Истовремено, Арчибалд Рајс (1875-1929), хуманиста и велики Србин несрпског порекла, након што је проникао у српску душу, дошао је до другог сазнања. За њега су политичке партије и друштвене елите највеће зло, оне највише "деле и завађају" честити и храбри српски народ.

Јовановићево откриће нарочито се испољило у смени прошлог и овог века, приликом распада друге Југославије. А ова, као и њена претходница створене су "вољом народа", прва од три, а друга од пет народа. Тако су барем тврдили њихови оснивачи. Носиоци њихових суверенитета били су народи, а не територије. У њеном раздруживању управо је примењен територијални принцип. Њега су наметнули западни правни експерти и народу је преостало да своју вољу задржи за себе.

У ТОМ вртлогу испливала је и српска - србофобија! Она је постала и најбољи емитатор за западну србофобију. Њени актери су за ту работу били и богато награђени, милионима, зна се, долара. Српски србофоби су подржавали санкције Србији, јавно призивали њено бомбардовање!

Ринг, поприште борбе, био је Београд. Иза појединих партијских лидера, прекодринског порекла, стали су бројни, њима су обећавали и "велику Србију". Ућутала је радничка, а проговорила "доколичарска" класа. Србију су обузеле и додатне муке, обуздавање покрајина у њој и жеља да са Црном Гором наставе живот Југославије. Још веће муке, неизвесна судбина, сручиле су се на Србе изван Србије, а њих је било више од два милиона. За њих није важило ни право ни правда. Три републике које су прогласиле и стекле независност, примљене у ОУН, Словенија, Хрватска и БиХ, то су постигле уз помоћ оружја. Словенија је то решила експресно: поубијала граничаре, протерала припаднике ЈНА, а припаднике других народа, међу којима и сто хиљада Срба, прогласила непостојећим. Хрватској и БиХ преостало је да се обрачунавају, оружјем на оружје, са својим Србима.

САМО слога Србина спасава. Пример слоге: Према турским и аустроугарским земљишним књигама, Срби су имали власништво на 64% тих поседа у БиХ и били најбројнији народ. Социјалистичка БиХ почивала је, по Уставу из 1974, на три равноправна народа, Срби, Хрвати и Муслимани. Почивала је БиХ на Уставу, али и на задатој речи. Кад је погажен Устав и повучена реч, кад су два народа, Хрвати и Муслимани, мимо воље и сагласности трећег, шта се могло очекивати?

Шта су сви очекивали, а многи и прижељкивали се и догодило... Прво су Муслимани запуцали на српске сватове у Сарајеву, једног свата и лишили живота, након чега су се огласиле и запете српске пушке.

Србе у БиХ, гле чуда, мимоишла је ревија "капа" и "параде" идеолошки обојених странака. Сложно су се приклонили једној, СДС, њеном програму и постављеном циљу. А тај циљ је био висок: на просторима разваљене комунистичке творевине, основати своју државу, Републику Српску!

ПОСЛЕ трогодишњих крвавих борби и страдања било је око тридесет хиљада људских жртава, успостављен је мир, Дејтонски споразум 1995. "Дејтоном" је РС готово стекла атрибуте државе. Стекла је 49% територије БиХ, поклонила 15% свог власништва, али јасно омеђила: право на своју војску и полицију и све државне симболе и институције. Постала је држава у туђој држави!

Паковање да РС не буде и званично проглашена државом, обавила је америчка дипломатија, крстила је - ентитетом! Шта то и практично говори? За ентитет кажу да је српска реч енглеског порекла чији корен је латински - бит, суштина - и да је дуго био само филозофски појам. Први пут је уведен у политичку географију у случају БиХ и тако постао и наш. Са енглеског се дословно преводи као "тело", не као људско него као облик управне јединице. Бројни правни експерти тврде да је ентитет смишљена подвала, правни опит који никога не обавезује?!

У ИЗВЕШТАЈУ Савезног министарства за информисање, на чијем челу је био Савица Косановић, Србин из Хрватске, који је 1945. године упућен највишим државним и партијским органима, писало је, уз остало, и ово: "Хрватска теза 'нагло напредује'"!

О каквој се тези, поставци, радило? Крајеви Хрватске и Славоније, у којима се још ратовало, Сремски фронт, опустошени су. Како је и Војводина остала делимично пуста, у крајевима где су живеле Швабе, ту се сада, "тенденциозно", убацују "читаве масе Хрвата".

На подручју срезова - сомборског, паланачког, апатинског, кулског, новосадског насељено је од 1. новембра 1944. године до маја 1945. године, око 30.000 Хрвата; око 3.000 у Стару Пазову и Инђију.

Ко су били ови колонисти и ко их је колонизовао, у извештају није наведено. Уопштено речено, за упућене је било довољно. Знало се да је то "теза" Хрватске, значи нове власти.

Овом сеобом се управљало, а довољан доказ је био да досељеници нису враћени. Кад је вршено национално пребројавање, да би се повукле границе између Војводине и Хрватске, ови колонисти су појачали хрватску страну у северној Бачкој, чије је присаједињење Хрватској тражено.

КОСАНОВИЋ и његово министарство организовали су и колонизацију о којој се готово ништа није знало. Из Пирота, Босилеграда, Лесковца, Прокупља... покупљена је избегличка сиротиња и масовно бачена у Војводину. Све је то било "босо и голо", вапили су за помоћ, јер они нису били "вични послу", нису били земљорадници. Није се знало ко више трпи, необрађена земља или они гладни. Ко их је завео и оставио, није помињано.

Ова догађања су била само предигра догађаја који су следили. Пут Војводине, у мањој мери и Славоније, покренуо се народ. Из пасивних крајева Хрватске, БиХ и Црне Горе, углавном српски живаљ, који је следио партизански покрет до победе, кренуо је "влаковима без возног реда", у рајску равницу Паноније.

ОВО ЈЕ била највећа сеоба Срба, док су пре ње били збегови мањег обима, са потпуном неизвесношћу. Ово је била сеоба, савршено организована. То је била и породична сеоба, у завичајном бусену, са пртљагом у коме се налазила сува храна, покоји кућни љубимац, са емоцијом из које су сузе извирале.

Био је ово велики државни пројекат кога је писац борац Бранко Ћопић (1915-1984) крстио "Осмом офанзивом", после седам ратних и крвавих. У "Осмој офанзиви" највише је проливено суза. Људску и моралну димензију, то да су приспели на туђе и готово, нису сагледавали. То су доживљавали даром власти и државе за које су се борили.

ЈУГОСЛАВИЈА "ТИТАНИК ДРЖАВА"

НАРОД је веровао... Југославија је "мраморни стуб", а републичко-покрајинске границе само су "украсне шаре" тог стуба. Временом су "шаре" разориле исклесани мрамор. Југославија је "Титаник држава", многи су је тако доживљавали. Ко је и како "потопи"? Док су се "братске" републике, никад одлучније, бориле да створе своје националне државе, политичари и поједине странке у Србији изводили су своје присталице на улице, решени да насилно преотму власт у њој. Они који су вршили власт бранили су се и тенковима?!

СУТРА: ЧЕТНИЧКА ЖУДЊА ЗА ОСВЕТОМ

Препоручујемо

Фељтон

0 3

ФЕЉТОН - ПОВРАТАК У ОКРИЉЕ МАЈКЕ ЦРКВЕ: Причало се да је Тесла завештао своју тајну Дионисију

24. 06. 2022. у 18:00

Фељтон

1 4

ФЕЉТОН - ТРАГИЧНА ПОДЕЛА У СРПСКОЈ ЦРКВИ: Одлука о расколу важила само док су комунисти на власти

23. 06. 2022. у 18:00

Фељтон

1 2

ФЕЉТОН - ОПОРИ МИРИС ТАМЈАНА ИЗ АМЕРИКЕ: СПЦ нашим људима у САД и Канади обезбеђивала духовни мир и чувала идентитет

21. 06. 2022. у 18:00

Фељтон

14 17

ФЕЉТОН - ХРВАТИ НА СИЛУ ОТЕЛИ ВУКОВАР: Хрвати су тражила Барању, север Бачке и Срем, до ушћа Саве

20. 06. 2022. у 18:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације