ФЕЉТОН - ТРАГИЧНА ПОДЕЛА У СРПСКОЈ ЦРКВИ: Одлука о расколу важила само док су комунисти на власти

КОД наших људи, кад се каже Америка, обично се подразумевају Сједињене Америчке Државе.

Дионисије Миливојевић благосиља Краљеву гарду, Фото "Википедија"

У тој Америци многи Срби су остварили снове, стекли дипломе престижних универзитета, постали светски научници, стекли банке, болнице, нафтна поља, постали терористи са међународном репутацијом. Међу њима је био и један који је стекао и своју Српску православну цркву! О њему, духовном Дионисију и световном Драгољубу Миливојевићу, причу смо већ започели.

Великодушно је прихватио епископа Николаја, успео да га опорави, толико да му је повратио и беседнички дар. Брзо се показало да Николај заиста може да сноси "своје трошкове". Писао је, говорио и путовао. Стекао је обожаваоце, његова предавања окупљала су на стотине људи. И од Руске цркве је био ангажован за предавача. Николај се заложио за нову организацију Америчко-канадске епископије, а какву - изложио је у "Америчком Србобрану". Уместо једне, предложио је формирање четири епископије: три у Америци и једне у Канади. Да би глас Цркве постао јачи и да би се он кроз "слободни свет разносио", ми овде морамо бити "појачани", тако да бисмо у сваком тренутку могли "бити самостални", писао је Николај.

ПОВЕЋАЊУ броја архијереја, владика и формирању самосталног црквеног тела, Дионисије се оштро успротивио. Та нова организација, разумљиво, угрозила би његову власт која је била апсолутна. Једино што је Дионисије подржавао је Николајева идеја о осамостаљењу цркве у "датом тренутку".

Расправе у окриљу цркве пренеле су се у световна удружења Срба, средства информисања, међу целу српску популацију. Деобе и заваде нису се могле ни избећи ни контролисати.

Николај је слабио и после пет година од ових иступа и умро. Дионисије више није имао достојног противника, могао је да реализује своју замисао о црквеном осамостаљењу у односу на "Мајку Цркву" у отаџбини, за шта му је било битно и Николајево заузимање. Овде је, после доста тога, тешко схватљив однос врха Српске православне цркве у односу на епископа Николаја. Његови земни остаци су враћени у земљу, уздигнут је до светитеља. Његов грех, допринос расколу, потпуно је затрт.

УСЛЕДИЛИ су и догађаји од историјског значаја за Српску православну цркву. У мају 1963. одржано је заседање Светог архијерејског сабора у Београду. На њему је одлучено: уместо Епархије америчко-канадске, основане су три нове - са седиштима у Лос Анђелесу, Либертивилу и Детроиту. Придодате су им цркве Јужне Африке и Јужне Америке. Епископ Дионисије је суспендован, а одређени нови епископи.

"Не признајем решења Архијерејског сабора и Синода", одмах се огласио Дионисије.

Тврдио је да су донета решења противуставна и незаконита, да неће предати дужност.

Упутио је и експресну поруку патријарху Герману: "Ако Бога знате, станите, не предузимајте ништа даље". Предложио је мирно решење...

Дионисије се расписао, јавно беседио, путовао. Позвао је своје присталице на уједињење. Београду се, међутим, журило. У Америку је послата бројна делегација владика и стручњака да реализују усвојене одлуке. Како је реаговао Дионисије? Штампао је летак којим је обавестио свештенство и вернике да делегација из Београда неће бити гост његове епархије и да свештенство и црквене општине "нису дужне да их приме" и да та господа "немају право" путовати по епархији. Кад је делегација пристигла, Дионисије њене чланове није примио у манастиру Св. Саве, каква му је била обавеза, сусрео се са њима у оближњем ресторану.

СИТУАЦИЈА се драматизовала; Дионисије је опозвао новопостављене епископе и 28. јуна, на Видовдан, упутио распис у коме је писало: "Позивам свеколико српство у свету да стане са нама заједно у овој светој и светосавској борби. Примам под окриље ове епархије све црквене општине из целог света, које не желе да се потчињавају Београду". Овим је Дионисије починио тежак канонски преступ, позвавши све свештенство и вернике у отворени раскол, у шизму, одвајање од матице Цркве. Уследило је и ванредно одржавање Сабора на коме је Дионисије разрешен дужности епископског архијереја и његово место прогласио упражњеним. Дионисије се није предавао, потегао је и он свој адут. Сазвао је свој сабор, па нек се види ко је јачи?

Од 6. до 9. августа 1963. у манастиру Светог Саве окупило се: 44 представника црквено-школских општина, 27 свештеника и представника политичких, културних и хуманитарних организација који нису били званично пребројани. И Сабор је, једногласно, одлучио:

Усвојена је Резолуција у десет тачака, од којих је прва била најважнија и гласила је: Сабор не признаје и сматра незаконитим, неуставним, непостојећим и неважећим одлуке Светог архијерејског синода и Сабора Српске православне цркве. У другој тачки се најодлучније захтевало да Београд најхитније повуче све своје одлуке у погледу њихове епархије, епископа Дионисија и постављања тројице епископа и да их повуче са ове епархије. Ова, као и остале одлуке, била је орочена, да важи док су комунисти на власти у Југославији.

РЕЗОЛУЦИЈОМ је озваничен раскол у Српској православној цркви. За црквеног историчара Станимира Спасовића (1937-2013) ово је био један од "најтрагичнијих сабора" у прошлости Српске православне цркве. Одлуке које су уследиле, на обе стране, подстакле су најниже страсти и отварале нове фронтове међу Србима који су живели у САД и Канади.

У великој игри Дионисију је била важна и подршка политичких организација и њихових лидера, као и слободних угледних појединаца, као и групе око Слободана Драшковића, која је издавала и лист "Српска борба". За њих нису били битни црквени канони и црквени Устав, раскол су прогласили за "титовско-љотићевски насртај" на Америчко-канадску епархију.

Писали су: "Тешко цркви коју патријарх Герман брани", оптужујући га да припада комунистичкој власти. И Српска народна одбрана је заступала исте ставове, за раскол оптуживала комунисте. Међу реткима је био Момчило Ђујић, који је свештеничку одору скинуо пре него што је постао четнички војвода у Книнској Крајини. Он је био мишљења да се јединство Српске православне цркве не сме доводити у питање.

ВРАЋАЊЕ У РЕД СВЕТОВЊАКА

У ЗАВРШНОМ чину обрачуна са Дионисијем, Синод га је сменио, лишио епископског чина и вратио у ред световњака под његовим световним именом Драгољуб Миливојевић. Та одлука Дионисију је пружила нови подстрек, окренуо се да тражи црквену заштиту од најважнијих по хијерархији. Обратио се прво цариградском патријарху Антинагори. Како је овоме већ био послат Дионисијев досије из Београда, он се брзо и огласио. Антинагора је у потпуности подржао одлуке Сабора и Синода Српске православне цркве. И он је Дионисија прогласио "простим световњаком". Све активности Дионисијеве на плану међуцрквених односа биле су узалудне. Једино међународно признање за своју митрополију Дионисије је успео да добије од бугарске цркве у САД и Канади, која је била у истој расколничкој ситуацији са црквом у Бугарској.

СУТРА: овратак у окриље Мајке цркве

Препоручујемо

Фељтон

1 2

ФЕЉТОН - ОПОРИ МИРИС ТАМЈАНА ИЗ АМЕРИКЕ: СПЦ нашим људима у САД и Канади обезбеђивала духовни мир и чувала идентитет

21. 06. 2022. у 18:00

Фељтон

0 1

ФЕЉТОН - ОСЛАЊАЊЕ НА ДВЕ СТОЛИЦЕ: Како то да се нико није огласио потомком митског хероја Марка Краљевића

03. 06. 2022. у 18:00

Фељтон

0 2

ФЕЉТОН - СРПКИЊА БИЛА ВЛАСНИЦА ЗАГРЕБА: Срби, уз све муке које су их сналазиле, успевали су да сачувају језик и ћирилично писмо

04. 06. 2022. у 18:00

Фељтон

2 11

ФЕЉТОН - ТОПОВСКИ ПОЗДРАВИ ЗА СРБЕ: У Србији је плакало пола милиона деце која су остала без родитеља

12. 06. 2022. у 18:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације