ФЕЉТОН - ТОПОВСКИ ПОЗДРАВИ ЗА СРБЕ: У Србији је плакало пола милиона деце која су остала без родитеља

Ђуро Загорац

12. 06. 2022. у 18:00

НА ДАН убиства Франца Фердинанда у Сарајеву, на Видовдан, са збора одржаног у Загребу, послата је порука: "И у нашем кругу на нашем тијелу налази се сва крпуша у сподоби Срба и Славосрба, који нам продају груду и море...

ФЕЉТОН - ТОПОВСКИ ПОЗДРАВИ ЗА СРБЕ: У Србији је плакало пола милиона деце која су остала без родитеља

Српска војска у Церској бици, Фото Архив "Новости"

С њима се морамо једном заувјек обрачунати и уништит их. То нек нам буде од данас циљ!" (Лист Хрватска, бр. 794, 29. јуни 1914.) Ови редови су истргнути из прогласа који је саставила франковачка странка и који је погодио циљ, појавио се првог дана после атентата у Сарајеву. Порука указује да су и у Загребу знали да је у Бечу већ искован план за ратни удар на Србију и Србе.

У оркестрирану предигру су се укључили и у Босни, прво су се огласили у Травнику. И у том граду је одржан збор и упућена порука: "Народ навјешћује Србима борбу на живот и смрт и прогонство из Босне и Херцеговине..." (Хрватска, бр. 798, 3. јули 1914.)

У мобилизацији маса није изостала ни католичка Црква. Загребачки и љубљански бискупи су били најгласнији. Љубљански, Јеглич, с олтара је позвао "мужеве" да "оружјем у руци" бране католичку Аустрију. Једна од олтарских порука је гласила: "Топовима поздрављамо вас Србе / Хладан дом вам дижемо уз врбе".

Како су се у тој ратној клими могли осећати Срби и Србословени у Банату, Бачкој, Срему, Славонији, Хрватској, Далмацији, у Босни и Херцеговини, сви који су се затекли у Аустроугарској?

СА РАТНИМ нападом на Србију, 28. јула 1914., царевина је започела, истовремено, и рат против својих непослушних и сумњивих грађана. Срби су били први на удару. Готово сви угледни и писмени припадници овог народа, који нису били мобилисани, стављени су под посебан надзор, изолацију. Ту је вршена селекција, најсумњивији су одвођени у казамате, највише у Зеницу, Травник...За најзлогасније проглашени су затвори у Зеници и Темишвару. Они који су означени "опаким за поредак" су уступани војним властима које су могле да их лишавају живота без оптужбе и суда.

Историчар Владимир Ћоровић три године је провео у травничком затвору где је бележио исповести страдалника. Држао се оне, да "мртва уста" не говоре, бележио је само лично доживљено. Ово истраживање успео је и да дотури Југословенском одбору у Паризу. Објавио је делове и у књизи, названој - "Црна књига". Садржај књиге, није био по вољи ни властима у пoтоњој краљевини и у социјалистичкој републици.

Процене су биле да је 80 хиљада Срба, из наведених регија, страдало, прогањано, осакаћено. Затрте су породице, уништена имовина. Ћоровић је њихову судбину прогласио и "другом голготом".

У ОВУ голготу Срба подразумева се и њихово учешће у царској војсци, борбе које су водили у освајању Србије. Нема поузданих података о њиховом броју. Зна се да их је највише било у првим борбама, на Дринском фронту. Војници су се из бункера оглашавали пуцњевима, али и дозивањем и прозивањем. Србијанци су били збуњени, ко их то напада, а говори "нашки"?

Ко је могао бити несрећнији, бранитељи или нападачи? Обични војници, и на једној и другој страни, нису имали јасну слику о свом националном бићу и оном, с друге стране Дрине. Они, који су се успели освестити, на нападачкој страни, утеху су тражили и налазили у послушности свог оружја: "Пуцали смо у ваздух, не у Србију"!

И царски команданти су се вадили, оптужујући своје војнике за саботажу, издају. Били су кажњени, послати су на друге фронтове, највише у Галицију и на Русе.

ОФИЦИРСКИ кадар царске војске, међу којима је било доста и Срба, прошао је без рањавања. Они су, са истим чиновима, били примљени у војску Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, страдали су ремци. Преживели су остали без заштите, а породице погинулих без било какве надокнаде. Преостало им је да потомству причају своје ратне згоде и незгоде...

Од оца, и два стрица, и сaм сам их слушао и с усхићењем доживљавао. Приче су ишчезле са њиховим животима, а једна ми се баш урезала. Један Дубровчанин, саветовао је мог Николу како да се самоповреди, и да одложи одлазак на фронт. Рецепт је био једноставан, да отвори чауру метка, узме барута и сипа у очи! Он тако поступи, очи се брзо упале и поцрвене. Довољно да буде упућен на лекарски преглед. Дијагноза: "Никола имаш среће, за ово се иде на војни суд", рече му "нашки" и спаси му живот.

ИЗ ПРВОГ светског рата, из битака на Дрини, остали су да сведоче гробови и гробнице (у Лазаревцу заједно сахрањени), крваве заставе, топови, али, и књиге, дневници, извештаји, филмови, драме и романи... И три имена која су жива и после једног века. Генерал Живојин Мишић је стекао чин војводе и славу, Гаврило Принцип, као највећи мученик, и Јосип Броз, као загонетни Тито.

Истина, било је и награђених. Уследиле су сеобе, у виду колонизације. У већини Срби, из пасивних крајева, насељавани су по Војводини, Славонији, али и по напуштеним турским поседима на Косову и у Македонији. Већина их је у Другом светском рату протерана, доживела своју голготу.

И док се језгро Србије, на "Острву спаса" (Крфу), опорављало и ковало војне и дипломатске планове за повратак, окупираном Србијом се пировало, прогонили људи и пљачкала имовина. Најбруталнији "извођачи радова" су, углавном, говорили "нашки".

О УЧИНКУ окупационих војски, аустријске, угарске, немачке и бугарске, први су се огласили у Бечу. Известили су, већ 1916., да је на њиховом подручју било онеспособљено 58% индустријских предузећа, до краја рата све што није користила војска, је стало. Током четири ратне године из Србије је извучено: 1,6 тона злата, 3,1 тоне сребра, 24,6 тона бакра, 29,7 тона олова и стотине тона угља. Жива стока, готово сви коњи, били су извежени.

Мало тога је у Србији остало, и што је претекло било је далеко. Готово цело становништво носило је црнину, оплакивало најмилије, придржавало осакаћене; у Србији је цвилело пола милиона деце која је остала без једног и оба родитеља.

На Мировној конференцији у Паризу, ратна штета Србије процењена је на 10 милијарди златних франака, што је износило пола њене народне имовине. Није било механизма, ни воље великих сила, да се Србија и праведно обештети.

ДРЖАВНИ ЗЛОЧИН НАД ЦЕЛИМ НАРОДОМ

АУСТРИЈСКИ историчара Ханса Хаутмана, објавио је књигу, већ дело - "Крвави траг великог рата" у којој је ратна документа ишчитавао баш како је у њима дословно писало. Јасно су представљени "план и систем" геноцида и етничког расељавања који је до детаља био разрађен много пре Сарајевског атентата и објаве рата Србији.Предвиђена је била колонизација Хрвата и припадника ислама у Србију. И ауторова констатација: "Ово је био први пример државног злочина почињеног над целим народом у Европи"! Објављена су о документа у којима су дата и упутства како се треба опходити према српском становништву:"према таковом народу" сваки облик "људскости и сажаљења" је неумесан, шта више. Обзири који се у рату примењују (хумани), овде не важе, могли би озбиљно да угрозе "безбедност и интересе монархије".

СУТРА: ДРЖАВА БЕЗ БУДУЋНОСТИ

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
ПРВИ СНИМЦИ УКРАЈИНСКОГ НАПАДА НА РИЛСК: Најмање шест мртвих и десетине повређених, горе аутомобили (ВИДЕО)

ПРВИ СНИМЦИ УКРАЈИНСКОГ НАПАДА НА РИЛСК: Најмање шест мртвих и десетине повређених, горе аутомобили (ВИДЕО)

ШЕСТ особа, међу којима и једно дете, убијено је у Рилску, у области Курск, као резултат ракетног удара украјинских оружаних снага, саопштио је вршилац дужности гувернера Курске области Александар Хинштајн.

20. 12. 2024. у 17:07

МАЈКА ЈОЈ СЕ ОДРЕКЛА ПРАВОСЛАВЉА, ТИТО ЈОЈ СЕ ДИВИО: Она је била најмоћнија жена Југославије (ФОТО/ВИДЕО)

МАЈКА ЈОЈ СЕ ОДРЕКЛА ПРАВОСЛАВЉА, ТИТО ЈОЈ СЕ ДИВИО: Она је била најмоћнија жена Југославије (ФОТО/ВИДЕО)

БИЛА је најмоћнија политичарка у великој Југославији у коју је маршал Јосип Броз Тито имао толико поверења да је до данас остала једина жена премијер једне комунистичке земље

21. 12. 2024. у 21:27

Коментари (2)

ИЗРАЕЛ ЈЕ ЗАТЕЧЕН: Делије урадиле нешто што је мало ко очекивао